Малајалам (језик) — разлика између измена

(.)
{{Short description|Дравидски језик}}{{rut}}
{{Infobox language
| name = Малајалам
| speakers = {{sigfig|35|2}} милионa
| date = 2011–2019
| ref = <ref>{{cite web |url= http://www.censusindia.gov.in/2011census/C-16.html |title= Office of the Registrar General & Census Commissioner, India, Ministry of Home Affairs, Government of India }}</ref><ref name="web/20131020100448">{{cite web |url= https://web.archive.org/web/20131020100448/http://media.johnwiley.com.au/product_data/excerpt/47/04706745/0470674547-196.pdf |title= Chapter 1, Global Religious Populations, 1910–2010 in The World’s Religions in Figures: An Introduction to International Religious Demography |edition= First |author= Todd M. Johnson |author2= Brian J. Grim |date = 2013 |publisher = John Wiley & Sons, Ltd. |date = 2013}}</ref><ref name="Ethnologue_mal">{{e22|mal}}</ref><ref>Statement 1: Abstract of speakers' strength of languages and mother tongues – 2011". www.censusindia.gov.in. Office of the Registrar General & Census Commissioner, India. [http://www.censusindia.gov.in/2011Census/Language-2011/Statement-1.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181114073426/http://www.censusindia.gov.in/2011Census/Language-2011/Statement-1.pdf |date=14 November 2018 }}</ref>
| ref =<ref>{{cite web |url= http://www.censusindia.gov.in/2011census/C-16.html |title= Office of the Registrar General & Census Commissioner, India
Ministry of Home Affairs, Government of India }}</ref><ref>{{cite web |url= https://web.archive.org/web/20131020100448/http://media.johnwiley.com.au/product_data/excerpt/47/04706745/0470674547-196.pdf |title= Chapter 1, Global Religious Populations, 1910–2010 in The World’s Religions in Figures: An Introduction to International Religious Demography |edition= First |author= Todd M. Johnson |author2= Brian J. Grim |date = 2013 |publisher = John Wiley & Sons, Ltd. |date = 2013}}</ref><ref name="Ethnologue_mal">{{e22|mal}}</ref><ref>Statement 1: Abstract of speakers' strength of languages and mother tongues – 2011". www.censusindia.gov.in. Office of the Registrar General & Census Commissioner, India. [http://www.censusindia.gov.in/2011Census/Language-2011/Statement-1.pdf] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181114073426/http://www.censusindia.gov.in/2011Census/Language-2011/Statement-1.pdf |date=14 November 2018 }}</ref>
| speakers2 = [[Second language|Л2 говорника]]: {{sigfig|695,000|2}}<ref name="Ethnologue_mal"/>
| familycolor = Дравидски
| fam4 = [[Tamil–Kodagu languages|Тамил–Кодагу]]
| fam5 = [[Middle Tamil|Тамил-малајалам]]
| dia1 = [[Jeseri dialect|JeseriЏасери]] ([[Lakshadweep|Лакадивилакадиви]]), [[Arabi Malayalam|араби малајалам]], [[Suriyani Malayalam|суријани]], [[Judeo-Malayalam|јудео-малајалам]], [[Beary dialect|Beary]]
| ancestor = [[KarintamilКаринтамил]]
| ancestor2 = [[Old Malayalam|Старомалајалам]]
| ancestor3 = [[Middle Malayalam|Средњемалајалам]]
| script = {{plainlist|
*[[Malayalam script|Малајаламско писмо]] ([[Brahmic scripts|Brahmicбрамански]])
*[[Malayalam Braille|Малајаламска Брајева азбука]]
*[[Vatteluttu alphabet|VattezhuthВателуту]] (историјски)
*[[Kolezhuthu|Колеџуту]] (историјски)
*[[Malayanma|Малајанма]] (историјски)
*[[Grantha alphabet|Гранта]] (историјски)
*[[Arabi Malayalam script|араби малајалам]] (историјски/сада се ретко користи)
* [[Керала]]<ref name="india_os">{{Citation |url=http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID=22495&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html |archive-url=https://wayback.archive-it.org/all/20050928184458/http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID=22495&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html |url-status=dead |archive-date=28 September 2005 |title=Official languages |access-date=10 May 2007 |publisher=UNESCO}}</ref>
* [[Lakshadweep|Лакадиви]]
* [[Puducherry (union territory)|PuducherryПудушери]] ([[Mahé, Puducherry|Махе]])
| agency = [[Kerala Sahitya Akademi|Керала Сахитја академија]], [[Government of Kerala|Кералска влада]]
| iso1 = ml
| iso2 = mal
[[File:WIKITONGUES- Netha speaking Malayalam.webm|thumb|250п|Говорник малајалама, снимљен у [[South Africa|Јужној Африци]]]]
 
'''Малајалам језик''' (''Malayalam'', മലയാളം, malayālam)<ref>Laurie Bauer, 2007, ''The Linguistics Student's Handbook'', Edinburgh, p. 300.</ref> је језик близак [[Тамилски језик|тамилском]] језику из групе [[Дравидски језици|дравидских језика]]<ref name=":0" /> spokenкојим inговоре the[[Малајали|малајалски]] Indianнароди stateу ofиндијској држави [[KeralaКерала]] andи theзаједници union territories ofтериторија [[Лакадиви]] andи [[Puducherry (union territory)|PuducherryПудушери]] (округ [[Mahé district|Махе]]) by the [[Malayali]] people. Овај језик говори више од 35 милиона људи, пре свега у [[Индија|индијској]] савезној држави [[Керала]] и територији [[Лакадиви]]. Један је од 22 званично [[Languages with official status in India|призната]] језика Индије и њиме говори 2,88% Индијаца. MalayalamМалајалам hasима статус [[official language|званичног језика]] status inу KeralaКерали, ЛакадивиЛакадиву andи PuducherryПудушеру ([[Mahé, Puducherry|MahéМахе]]),<ref>{{cite web |url=http://www.kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=article&id=2877&Itemid=2330 |title=Official Language (Legislative) Commission |access-date=5 April 2015 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20150325003422/http://kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=article&id=2877&Itemid=2330 |archive-date=25 March 2015}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=1337&Itemid=3311 |title=P&ARD Official Languages |access-date=5 April 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150401153821/http://kerala.gov.in/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=1337&Itemid=3311 |archive-date=1 April 2015 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.mapsofindia.com/lakshadweep/languages.html |title=Languages in Lakshadweep |access-date=5 April 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150411215005/http://www.mapsofindia.com/lakshadweep/languages.html |archive-date=11 April 2015 |url-status=live}}</ref> andи isњиме spoken byговори 34 millionмилиона peopleљуди worldwideширом света.<ref>https://web.archive.org/ name="web/20131020100448" /http://media.johnwiley.com.au/product_data/excerpt/47/04706745/0470674547-196.pdf</ref> MalayalamЛингвистичке isмањине alsoу spokenсуседним byдржавама linguisticисто minoritiesтако in the neighbouringговоре statesмалајаламски; withзначајна significantзаступљеност numberговорника ofпостоји speakers inу theокрузима [[Kodagu district|Кодагу]] andи [[Dakshina Kannada|Дакшина Канада]] districts ofу [[KarnatakaКарнатака|Карнатаки]], andи [[Nilgiris District|NilgirisНилгирис]] andи [[Kanyakumari district|KanyakumariКанјакумари]], districts ofокрузима [[TamilТамил NaduНаду]]а. DueЗбог toмалајалских Malayaliисељеника expatriates in theу [[Persian Gulf|Перзијском заливу]], Malayalamмалајаламски isсе alsoтакође widelyшироко spokenговори in theу [[GulfАрапске земље Персијског залива|заливским countriesземљама]].
 
MalayalamМалајалам wasје designated2013. aгодине "проглашен „[[Classical Language of India|класичним језиком Индије]]" in 2013.<ref>{{cite news|date=24 May 2013|title='Classical' status for Malayalam|work=[[The Hindu]]|location=Thiruvananthapuram, India|url=http://www.thehindu.com/todays-paper/tp-national/classical-status-for-malayalam/article4744630.ece|url-status=live|access-date=25 May 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20130927134256/http://www.thehindu.com/todays-paper/tp-national/classical-status-for-malayalam/article4744630.ece|archive-date=27 September 2013}}</ref> TheПрема mainstreamматичном viewгледишту holdsмалајалам thatпотиче Malayalamиз descends from earlyраног [[Middle Tamil|средњег тамила]] andи separatedодваја fromсе itод sometimeњега afterнегде theнакон {{circa|9th9. century}}века нове CEере.<ref>{{cite book |last=Ayyar |first=Ramaswami |url=https://archive.org/stream/TheEvolutionOfMalayalamMorphology/The-Evolution-of-Malayalam-Morphology|page=1-37 | title=The Evolution of Malayalam Morphology|year=1936 |publisher=Cochin government press |location=Cochin, Kerala |edition=1st}}</ref> AПо secondједном viewдругом arguesстановишту forдва theјезика developmentсу ofсе theразвила twoиз languages out of "Proto„прото-Dravidian"дравидског“ orили "Proto„прото-Tamilтамилско-Malayalam"малајаламског“ inу theпраисторијско prehistoric eraдоба,{{sfn|Asher|Kumari|1997|p=xxiv}} althoughиако thisто isисторијски generallyлингвисти rejected by historicalгенерално linguistsодбацују.<ref>S.V. Shanmugam (1976). "Formation and Development of Malayalam", ''Indian Literature'', Vol. 19, No. 3 (May–June 1976), pp. 5–30. {{jstor|24157306}} "Yet, some scholars of Malayalam still believe that Malayalam should have originated independently from the Proto-Dravidian at a very early stage [...] The native scholars are unwilling to accept Malayalam as an ''ausbau'' language; instead they take it to be an ''abstand'' language 'language by distance' contrary to historical evidence (pp.9–10)".</ref> ItОпште isје generallyприхваћено agreedмишљење thatда theсу сиријске бакарне плоче [[Quilon Syrian copper plates|Куилон]] ofиз 849/850 CEгодине isстаре theере availableнајстарији oldestдоступни inscriptionнатпис writtenнаписан inна [[Old Malayalam|старом малајаламу]]. TheНајстарије oldestкњижевно literaryдело workна in Malayalamмалајаламу, distinctза fromразлику theод Tamilтамилске traditionтрадиције, isдатира datedиз fromпериода betweenизмеђу the9. 9thи and 11th11. centuriesвека.{{sfn|Asher|Kumari|1997|p=xxiv}}
 
TheНајраније earliestписмо scriptза usedписање to write Malayalamмалајалама wasбило theје [[Vatteluttu alphabet|VatteluttuВателуту scriptписмо]].<ref name=":0" /> The currentСадашње [[Malayalam script|малајаламско писмо]] isзасновано basedје onна theВателуту Vatteluttu scriptписму, which wasкоје extendedје withпроширено [[Grantha script|Гранта]] lettersсловима toкако adoptби се усвојиле [[Indo-AryanИндоаријски languagesјезици|Indo-Aryanиндоаријске]] loanwordsпозајмљенице.<ref name=":0">{{cite book|last=Krishnamurti|first=Bhadriraju|url=https://books.google.com/books?id=54fV7Lwu3fMC&q=grantha+script|title=The Dravidian Languages|publisher=Cambridge University Press|year=2003|isbn=978-1-139-43533-8|location=}}</ref><ref>{{Cite book |title=Guide to OCR for Indic Scripts: Document Recognition and Retrieval – Advances in Pattern Recognition |author=Venu Govindaraju |author2=Srirangaraj Setlur |publisher=Springer |year=2009 |url=https://books.google.com/books?id=WdSR9OJ0kxYC |page=126 |isbn=978-1-84800-329-3 |access-date=15 November 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160429090130/https://books.google.com/books?id=WdSR9OJ0kxYC |archive-date=29 April 2016 |url-status=live|author-link=Venu Govindaraju }}</ref> ItОно bearsима highвелику similarityсличност with theса [[Tigalari script|тигаларијским]] писмом, aисторијским historicalписмом scriptкоје thatје wasкоришћено usedза to write theписање [[Tulu language|тулу језика]] inу [[South Canara|Јужној Канари]], andи [[Sanskritсанскрит]]а inу theсуседној adjacentобласти [[Malabar District|Malabar regionМалабар]].<ref name="Tulu Unicode 2017" /> TheСавремена modernмалајаламска Malayalamграматика grammarзаснована isје basedна on the bookкњизи ''[[Kerala Panineeyam|Керала Панинивама]]'' writtenкоју је byнаписао [[A. R. Raja Raja Varma]]|А. inР. lateРаја 19thРаја centuryВарма]] крајем 19. CEвека.<ref name="clt">{{Cite book|title=Mathrubhumi Yearbook Plus - 2019|publisher=P. V. Chandran, Managing Editor, Mathrubhumi Printing & Publishing Company Limited, Kozhikode|year=2018|location=Kozhikode|pages=454|id={{ASIN|8182676444|country=in}}|edition=Malayalam}}</ref> TheПрви firstпутопис travelogueна inбило anyком Indianиндијском languageјезику isје the Malayalamмалајаламски ''[[Varthamanappusthakam|Вартаманапустакам]]'', writtenкоји byје написао [[Paremmakkal Thoma Kathanar|Паремакал Тома Катанар]] in 1785.<ref>{{cite book |last=Menon |first=A. Sreedhara |title=The legacy of Kerala |year=2008 |publisher=D C Books |location=Kottayam, Kerala |isbn=978-81-264-2157-2 |edition=1st DCB}}</ref><ref>{{cite web |url=http://nasrani.net/2010/08/23/the-varthamanappusthakam-cathanar-paremmakkal/ |title=August 23, 2010 Archives |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20130427073541/http://nasrani.net/2010/08/23/the-varthamanappusthakam-cathanar-paremmakkal/ |archive-date=27 April 2013}}</ref>
 
== Пример текста ==