Вељко Лукић Курјак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
| слика = Veljko Lukic Kurjak.jpg
| опис_слике=Вељко Лукић Курјак
| датум_рођења = [[јун]]{{Датум [[рођења|1917]].|6}}
| место_рођења =[[Буковица Доња (Бијељина)|Доња Буковица]], код [[Бијељина|Бијељине]]
| држава_рођења ={{застава|Аустроугарска}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1944|6|21|1917|6|}}
| место_смрти =[[Којчиновац]], код [[Бијељина|Бијељине]]
| држава_смрти ={{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
Ред 13:
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]
|НОБ=командант [[Седамнаеста мајевичка бригада|Седамнаесте<br /> мајевичке бригаде]]
|народни херој=[[12. јануар]]а [[1945]].
}}
'''Вељко Лукић Курјак''' ([[Буковица Доња (Бијељина)|Доња Буковица]], код [[Бијељина|Бијељине]], [[јун]] [[1917]] — [[Којчиновац]], код [[Бијељина|Бијељине]], [[21. јун]] [[1944]]) био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Линија 31 ⟶ 30:
После повратка Бригаде у Семберију, крајем [[1942]]. године, Вељко је, због великих успеха постигнутих у борби против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], постављен за команданта батаљона. Тих дана батаљон је водио тешке борбе, а у једној од тих борби Вељко је изгубио око. У борбама против усташа код [[Општина Кладањ|Кладња]], фебруара [[1943]]. године, био је поново рањен. Извесно време се лечио у [[Шековићи]]ма, а затим је пренесен у Семберију. После делимичног оздрављења, априла исте године, постављен је за команданта [[Трећи мајевички партизански одред|Трећег мајевичког партизанског одреда]]. Са својом јединицом разбио је [[11. јун]]а [[1943]]. године, целу [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранску]] пуковнију. Тада је заробљено комплетно наоружање и 1.256 домобрана. Трећи мајевички одред и Први батаљон [[Друга војвођанска ударна бригада|Друге војвођанске бригаде]], под заједничком командом Вељка Лукића Курјака, ослободили су [[Стари Угљевик|Угљевик]] [[16. јун]]а [[1943]]. године. У [[Тузланска операција НОВЈ|борбама за ослобођење Тузле]], у септембру 1943. године, његов Одред заузео је село [[Лукавац (Брчко)|Лукавац]] и водио жестоке борбе с [[Трећи рајх|Немцима]], који су покушавали да продру у тада ослобођену [[Тузла|Тузлу]].
 
После ослобођења Тузле, [[10. октобар|10. октобра]] [[1943]]. године Трећи мајевички партизански одред је преформисанпреформиран у [[Седамнаеста мајевичка бригада|Седамнаесту мајевичку бригаду]], а Вељко је постављен за њеног команданта. Током [[Шеста непријатељска офанзива|Шесте непријатељске офанзиве]], децембра [[1943]]. године, Вељко је у борби с [[Трећи рајх|Немцима]] на [[Звијезда (планина)|планини Звијезди]] тешко рањен у кичму. Поново је лечен и оперисан у [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанској болници]] у [[Шековићи]]ма; пошто је рана тешко зарастала, пребачен је у трновску болницу у Семберији. Пошто је у пролеће [[1944]]. године, [[Семберија]] била захваћена новом непријатељском офанзивом, већина покретних рањеника је била смештена у раније припремљене [[Земуница|земунице]]. Вељко је тада пребачен у село Глоговац, код [[Бијељина|Бијељине]].
 
[[Југословенска војска у отаџбини|Четници]] су сазнали да се око Бијељине налазе скривени партизански рањеници и почели су да их траже. Вељко је због тога неколико пута премештан из базе у базу, али је 21. јуна [[1944]]. године откривен и убијен у селу [[Којчиновац|Којчиновцу]]. Његово тело четници су предали [[Трећи рајх|Немцима]], који су га, као опомену народу, изложили у центру [[Бијељина|Бијељине]].
 
Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[2. јануар]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].