Руди Петовар — разлика између измена

м (Враћене измене корисника 80.242.114.250 (разговор) на последњу измену корисника Pinki)
ознака: враћање
Када је у [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|августа 1942.]] у [[Шековићи]]ма формирана [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шеста источнобосанска ударна бригада]] постављен је за начелника Штаба бригаде. Тада је примљен у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Потом је био начелник Штаба [[Петнаеста мајевичка ударна бригада|Петнаесте мајевичке ударне бригаде]]. [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1943.|Новембра 1943.]] постављен је за начелника Штаба [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. источнобосанске дивизије]], а [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1944.|новембра 1944.]] за начелника штаба [[Трећи ударни корпус НОВЈ|Трећег ударног корпуса]], са којим је учествовао у [[Сарајевска операција|ослобођењу Сарајева]] 6. априла 1945. године.<ref name="jadovno" />{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|pp=664}}{{sfn|Leksikon|1981|pp=1007}}
 
Након рата, у чину [[генерал-мајомајор]]ра јеа наставио је службу у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Био је најпре начелник Штаба загребачке војне области, а након прекоманде у Београд 1952. обављао је различите дужности у Савезном секретаријату за народну одбрану. [[Виша војна академија ЈНА|Вишу војну академију ЈНА]] завршио је 1953. године. Од 1967. до 1971. обављао је дужност помоћника Савезног секретара за народну одбрану [[Генерал армије|генерала армије]] [[Никола Љубичић|Николе Љубичић]]а. У чин [[генерал-пуковник]]а унапређен је у децембру [[1968]]. године.<ref name="jadovno" />{{sfn|Vojna enciklopedija 6|1973|pp=664}}{{sfn|Leksikon|1981|pp=1007}}
 
У другој половини 1960-их, у својству помоћника савезног секретара за народну одбрану за позадину, покрећепокренуо је структурну реформу Југословенске народне армије, а посебно војне индустрије. Са тимом стручњака радио је на рационализацији и ефикасности пословања војних установа и залагао се за смањење војног буџета. Због реформи које је покренуо, дошао је у сукоб са генералом Љубичићем, након чега је у пролеће 1971. отишао у пензију.<ref name="jadovno" />
 
Објавио је монографију ''Шеста источно-босанска пролетерска бригада'' (1953). За друго и проширено издање, које је припремио и објавио заједно са Савом Трикићем 1982. године, добио је Четвртојулску награду.<ref name="jadovno" />