Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
| део = {{зас|НОВЈ}} [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске Југославије]]
| слика = Yugoslav Partisans flag 1945.svg
| опис_слике = ''Југословенска партизанска застава''
| време_постојања =2. август 1942 — крај рата
| место =[[Шековићи]]
| формација =три [[батаљон]]а
| јачина = 620 војника и официра{{напомена|name=напомена1|Приликом формирања дивизијебригаде}}
| командант=[[Војо Љујић]]{{напомена|name=напомена1}}
| политички_комесар =[[Цвијетин Мијатовић]]{{напомена|name=напомена1}}
Ред 25:
Од формирања до [[9. април]]а [[1943]]. године бригада је била под непосредном командом [[Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине|Главног штаба НОП одреда за Босну и Херцеговину]]. У августу и септембру водила је борбе на планинама [[Коњух (планина)|Коњуху]], [[Романија (планина)|Романији]] и [[Мајевица|Мајевици]]: одржала се у [[Бирч]]у упркос јакој офанзиви [[118. ловачка дивизија (Немачка)|718. немачке дивизије]], [[Усташка војница|усташко]]-[[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранских]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] снага (од [[25. август]]а до [[9. септембар|9. септембра]]). После тих борби на [[Trebava|Требави]] и у Бирчу, један њен батаљон остао је на Мајевици, а остатак бригаде (два батаљона) је [[5. октобар|5]]/[[6. октобар|6. октобра]] прешао у [[Срем]].
 
У Срему бригада је водила једномесечне борбе - заједно са [[Сремски НОП одред|Сремским НОП одредом]] разбила је непријатељескенепријатељске посаде у [[Врбања (општина)|Врбањи]] и [[Кузмин]]у и батаљон 718. дивизије у Босутским шумама. Ојачана једним батаљоном [[Срем у Народноослободилачкој борби|сремских партизана]], заједно са Сремским НОП одредом [[4. новембар|4]]/[[5. новембар|5. новембра]] разбила је и делом уништила [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] на подручју [[Семберија|Семберије]] и [[Мајевица|Мајевице]]. У борби код села [[Малешевци (Угљевик)|Малешеваца]], [[28. новембар|28. новембра]], разбијени су четници Мајевице, Посавине и Требаве (преко 250 погинулих и рањених и око 600 заробљених). Истовремено су разбијене домобранске посаде на путу [[Тузла]]-[[Лопаре]]-[[Брчко]]. Све ово имало је велики значај за даљи развој [[Источна Босна у Народноослободилачкој борби|НОП у источној Босни]].
 
У децембру [[1942]]. године бригада је са [[Сремски НОП одред|Сремским]] и [[Мајевички партизански одред|Мајевичким НОП одредом]] у захвату друма Тузла-[[Зворник]], после вишедневних борби, разбила непријатељске снаге (два немачка, два усташка и пет домобранских батаљона и четнике) које су изводиле операције „Тузла II". Потом је учествовала у разбијању четника у Бирчу. Из Бирча је продрла на Романију и тамо разбила неколико четничких и усташко-домобранских јединица. Јануара 1943. нарасла је на седам батаљона јачине 1.300 бораца. На пространој територији око [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]], [[Олово (Зеничко-добојски кантон)|Олова]], [[Општина Кладањ|Кладња]], [[Тузла|Тузле]] и Зворника у јануару и фебруару извела је више успешних напада на непријатељска упоришта. У марту 1943. одбила је напад Романијског четничког корпуса на Бирач и водила борбе са усташама у [[Милићи]]ма, [[Хан Пијесак|Хан-Пијеску]], [[Жљебови]]ма и око [[Сокоац|Сокоца]].