Даница Драшковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 38:
Након дипломирања радила је као финансијски инспектор у Служби друштвеног књиговодства, а затим као градски судија за прекршаје у [[Скупштина града Београда|Скупштини града Београда]]<ref>https://www.vreme.com/cms/view.php?id=861155</ref>, до 1974, када је разрешена због ''морално политичке неподобности'' јер је ослободила и пустила без казне тридесет незапослених грађана Београда, већином Албанаца, ухапшених због препродаје на пијаци. Разлог у решењу о разрешењу била је реченица ''држава нема право да кажњава нерад и сиромаштво све док не обезбеди услове да рад буде доступан свима''. То је било прво разрешење судије у Србији после рата, а случајем се бавила тадашња штампа и политичка јавност, као примером антидржавног деловања.
 
После тога живела је три године у [[Африка|Африци]], [[Замбија|Замбији]], где је њен супруг Вук Драшковић био дописник агенције [[Танјуг|Тањуг]]. По повратку из Африке радила је као директор правних послова у предузећу "Термовент" у Београду. Убрзо је предложена за директора дела предузећа и пред само гласање стигло је писмо из комитета [[Општина Вождовац|општине Вождовац]] да је Даница ''морално политички неподобна за обављање руководећих функција, није члан Савеза комуниста''.
 
Од 17. маја 1990. године прима инвалидску пензију.<ref>https://www.carsa.rs/danica-draskovic-27-godina-prima-invalidsku-penziju.../{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Неколико година (један мандат), од 2009. је била члан Управног одбора НИС Гаспромњета.