Надаљ — разлика између измена

На земљишту где се налази данашње село и атар Надаљ пре оснивања је постојала истоимена пустара која је припадала [[Шајкашки батаљон|Шајкашком батаљону]], делу [[Војна крајина|Војне границе]]. Његова историја почиње од Ђурђевдана 1800. године када је пред шајкашким мајором бароном Ароном Станисављевићем ''ударен колац посред села, где сад крст''.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1930.</ref> Село је основано [[1800]]-[[1801]]. године,<ref>"Јавор", Нови Сад 1887. године</ref> а већина првих Надаљчана се доселила из села [[Челарево|Чеб]], пошто је државна комора продала село [[мађари|мађарском]] велепоседнику Марфију. Први комаданткомандант села био је стражмештер Деда Ђулинац, први парох, поп Теодор Георгијевић (Ђорђевић) и први учитељ Никола Кешански.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", наведено</ref> Од оснивања до [[1809]]. године, Надаљ и [[Чуруг]] су сачињавали једну (прву) чету Шајкашког батаљона, а од јануара 1809. године, Надаљ је одвојен од Чуруга, и спојен са [[Госпођинци]]ма у једну чету. Сељаци у Војној граници су били ослобођени [[феудализам|феудалних]] обавеза, али су заузврат морали да ратују за рачун [[Аустрија|Аустрије]]. У аустријским ратовимратовима против [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] учествовали су и шајкаши из Надаља. [[1816]]. године село је задесила велика поплава. Од тада па до [[револуције 1848—1849.|револуције 1848/49]]. године, село је напредовало, нарочито у погледу сточарства.

Поп Шакрак-Нинић је парохијске црквене матице почео водити још у Чебу 1756. године (крштених и умрлих) и 1795. године (венчаних). Пре пресељења на пустару где ће нићи Надаљ 1801. године. Помиње се 1803. године први надаљски свештеник поп Тодор Ђорђевић. До градње православне цркве, служба се прво изводила у једној импровизованој тршчари годину дана, па дуже време у школској згради саграђеној од черпића. На црквеном своду (који дели олтар од солеје) је (1893) писало, да је градња цркве трајала између 24/12. априла 1811. године и 27/15. августа 1813. године. Богомоља је освештана 12. децембра - 30. новембра 1813. године на дан Св. Андрије Првозваног, од стране проте жабаљског поп Саве Брчића и више свештеника.<ref>"Српски сион", Карловци 1893. године</ref>