Хришћанска назаренска заједница — разлика између измена

'''Хришћанска назаренска заједница''' је верска заједница чије се учење заснива искључиво на [[Библија|Светом писму]] по преводу Ђуре Даничића и Вука Караџића.

[[Јапан]], [[Бразил]], [[Мексико]], [[Украјина]], [[Словачка]], [[Румунија]], [[Србија]], [[Хрватска]], [[Македонија]], [[Индија]], [[Гана]], [[Израел]], [[Папуа Нова Гвинеја]] и Швајцарска. Назарени у Србији немају сопствени грб и обележја.

У другој половини 19. века јавља се по Аустроугарској и Србији назаренски религиозни покрет, који је настао у Швајцарској. Оснивач - проповедник те "вере"Хришћанске деноминације био је Швајцарац, [[Самуил Хенрик Фрелих]] (1803-1857), који је умро у Стразбуру. ЊиховаЊихово идејаверовањеје јејеноставно биласамо "чистоПисмо протестантска",<ref>"Српскии сион",цело СремскиПисмо Карловци 1894.</ref> аПрипадници кренуласу јеодбацили дакрштење делуједеце првокао међустарозаветни Немцима.чин Припадницијер сусамо одбацилиодрасла крштењеособа деце,може војничкуи службутреба (ида нарочитосе оружје)покаје икао полагањешто заклетве,стои јавнинаписано животЈеванђеље сапо науком,Матеју културом,гл. политиком3. "Нововерци"стихови илиод "бугери"1. (какодо су12. их звалиЈеванђеље по Бачкој)Марку нисугл. признавали16. националнустихови припадност15 и прошлост16. ивојничку подривалислужбу су српско народноса јединствооружјем и православље.полагање Живелизаклетве сунечине појер некимсе библијскимједино начелима,Богу мимотреба цивилизацијезаветовати и временаслужити, затворенијавни уживот својимса полуотворенимнауком, "скупштинама".културом Окупљалии суполитиком сесматрају искључивомаргиналним недељомстварима. и"Нововерци" признавалиили само Јеванђеље"бугери" (Новикако завет)су заих богослужбенузвали књигу.по ПосталиБачкој) сунеистичу претњанационалну државиприпадност и православљуима збогих својеу почетнескоро масовности,свим принационалностима чему суа и многито до тада црквени људипотврђују по селима,Светом њимаПисму пришли1. НазарениТимотеју сугл. масовно1 осуђиванист. на4. вишегодишњеЖивели затворскесу казне,по највишебиблијским затоначелима. штоОкупљали су одбијалисе даискључиво носенедељом оружјеи -признавали служе војниСвето Писмо рок.

Јавили су се прво у Варадинској регименти у Срему, а први припадници били су Срби православци и католици. Почело је 1862. године, тако што је неколико сремских граничара одбило заповест, да узме пушку и иде на стражу - ''јер им вера забрањује''.<ref>"Земунски гласник", Земун 1868.</ref> Назарени нису били признати од стране аустроугарске државе, чак су строго и телесно кажњавани, па су деловали тајно.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 23. фебруар 1892.</ref> Издата је 13. августа 1868. године једна државна наредба уперена против њих, јер су игнорисалиодбијали друштвене и правне норме и законекојe би им нарушавале савест . Покрет је најпре ојачао у Срему, одакле се преко Сурдука ширио по Банату и Србији. У јужном Банату села Идвор и Фаркаждин су била 1890. године њихова главна упоришта. [[Владимир Димитријевић]] православни теолог се први позабавио њима код Срба. Анализирао је њихово деловање и писао књиге и чланке; као стручњак указао на опасност по православне народе. Српски радикали у Војводини оштро супротстављени српском православном клиру, ишли су им мање-више на руку. Велики српски песник [[Јован Јовановић Змај]] је тако превео на српски језик њихову песмарицу "Харфу Сиона". А радикалски вођ, новинар [[Јаша Томић]] написао је роман "Назарени",<ref>"Зора", Мостар 1896.</ref> у којем их је (као њима близак) приказао као некаквенововековне мученике.

Због доста чињеница да су предати Богу, да живе по Библији без обзира на све, Назарени су у великој мери прогањани на просторима бивше СФРЈ. Некада је назаренска заједница била једна од бројнијих у,апсурдно Србијиали докистинито нашто сценусу нијепрогонства ступиомања комунизам. Такво уређењемање је забранило члановима ове заједнице да веру преносе на децу, и воде разговор о вери са било ким. Тако да је данас број Назарена спласнуо ивере стагнира. Штошто се тиче распрострањености по Србији, у главном су распрострањени по Војводини. Некада је на простору [[Југославија|Југославије]] постојало 360 назаренских цркава. Данас их у Србији има приближно 50.

У складу са стихом из Библије: Јеванђеље по Луки 3,21; 3,22; 3,23, не крсте малу децу, већ сматрају да је крштење самостална одлука одрасле особе ,јер само одрасла особа и која одгговара за своје поступке може и треба да се покаје Јеванђеље по Матеју 3. глава 2. стих и даље .

не практикују иконе.Практично свој живот спроводе у складу са Божијом речи и заповестима.

Назарени верују у Свето тројство које чине Бог отац, син (Исус Христос) и Свети Дух. Верују у постојање како раја, тако и пакла. НемајуЈедноставно јасанверују ставу поСвету питањуРеч предестинацијеГосподњу (тезекоја даисказана јеодносно човекунаписана судбинау одређенаСветом преПисму рођења),Старога већи сматрајуНовога даЗавета је неким делом судбина одређена, али да човек својим понашањем може деловати на промену те судбине.

Назарени немају свој превод, односно препис Библије.у Србији Користевећином искључивокористе Свето Писмо по преводу Ђуре Даничића (Стари завет) и

Вука Стефановића Караџића (Нови завет)односно широм света користи свако на свом језику јер је Свето Писмо преведено на скоро свим језицима тако да свако ко хоће може да чује и разуме .

{{reflist}}СВЕТО ПИСМО