Демонстрације у Србији 1996—1997. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 80:
Резултати избора (односно победа опозиције на локалном нивоу) признати после доласка специјалног изасланика [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]]-а [[Фелипе Гонзалез|Фелипеа Гонзалеса]] [[11. фебруар]]а 1997.<ref name="urlizdavackicentar">{{cite web|url=http://www.izdavackicentar.ds.org.yu/images/10%20Panajotovic_web.pdf | title = www.izdavackicentar.ds.org.yu |format = |work = |accessdate=23. 3. 2011. |archive-url = https://web.archive.org/web/20091122183315/http://www.izdavackicentar.ds.org.yu/images/10%20Panajotovic_web.pdf |archive-date=22. 11. 2009. |url-status=dead |df = }}</ref> доношењем ''[[лекс специјалис]]а''. Изборни резултати довели су у многим градовима и општинама представнике опозиције на власт, али се прихваћени резултати нису у потпуности поклапали са изборном вољом. Сам закон допринео је да се изађе из постојеће кризе, али није се ништа учинило на кажњавању оних који су прекрајали изборну вољу тако да је сумња у тачност изборних резултата пренета и на будуће изборе. Освајање градова и општина за српску опозицију имало је велики значај јер су многи опозициони политичари први пут почели да раде на политички освојеним функцијама.
 
Након завршетка протеста и задовољења захтева Коалиције Заједно, режим Слободана Милошевића био је веома уздрман, а с обзиром да је 1997. била изборна година очекивала се даља промена власти у Србији. Међутим, наду у промене прекинула је свађа лидера Коалиције Заједно која је након неколико месеци престала да постоји. На изборе 1997. је изашао СПО,; ДС и ГСС су бојкотовали изборе, а изборни резултат одржао је СПС на власти. Највећи значај демонстрација је што се показало да опозиција има средство са којим може да парира Слободану Милошевићу, тако да су они били само припрема за [[Свргавање Слободана Милошевића|5. октобар]] [[2000]].
 
Током свакодневних демонстрација извештавање [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-а, Политике и других режимских медија је било изузетно тенденциозно и омаложавајућеомаловажавајуће према демонстрантима називајући их „шпијунима“, „страним плаћеницима“, „шаком случајних пролазника“ и др. Овакво извештавање повећало је неповерење народа према режимским медијима и режиму Слободана Милошевића.
 
== Како је све почело — Ниш ==