Александар I Карађорђевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Надам се да прихватате моје образложење, јер сам само преузео праксу са Википедија на другим језицима.
ознака: поништење
Ред 73:
Чланови делегације Народног већа, стојећи у полукругу, чекали су долазак регента. Регент Александра се затим појавио у пратњи Протића, Јовановића, Нинчића и војводе [[Живојин Мишић|Живојина Мишића]]. Потом је иступио Анте Павелић и прочитао адресу. Регент Александар је у одговору на Адресу изразио задовољство одлуком загребачког Народног већа од 24. новембра и прогласио уједињење. Регент Александар је одбио да за првог председника Владе постави [[Никола Пашић|Николу Пашића]], већ је на то место указом поставио Стојана Протића. На листи министра прве Владе Краљевине СХС било је 9 Срба, 5 Хрвата, 3 Словенца и 1 муслиман. Влада под Протићевим председништвом носила је југословенско обележје. Крајем децембра Влада је нотификовала стварање нове Краљевине, а до средине [[1919]]. године уследила су међународна признања.
 
После смрти краља Петра I ([[16. август]]а [[1921]]), Регент Александар је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца. Није могао присуствовати очевој сахрани јер је у Паризу боловао од запаљења слепог црева.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1921/08/23?pageIndex=00003 "Политика", 23. авг. 1921]</ref> Оженио се [[1922]]. године оженио се, [[Марија Карађорђевић|принцезом Маријом]] од Румуније. У том браку рођена су три сина — [[Петар II Карађорђевић|Петар]], [[Томислав Карађорђевић|Томислав]] и [[Андреј Карађорђевић|Андреј]].
 
=== Аграрна реформа ===