Крвни суд — разлика између измена

{{Друго значење2|Суд }}

'''Крвни судови''' се групишу према томе да ли доводе или одводе [[крв]] од [[Срце|срца]] и према величини. То су артерије, вене и капилари. [[Артерија|Артерије]] и мање [[Артериола|артериоле]] одводе крв од срца до [[капилар]]а, које су повезане са мањим [[вена]]ма, и кроз које протиче крв до већих вена које доводе крв натраг у срце. Унутрашњост крвних судова је обложена слојем епителних ћелија - ендотелијум. Најмањи крвни судови, капилари, се састоје само од слоја ендотелијума, док остали крвни судови имају и танке слојеве других [[протеин]]а, нпр. [[колаген]] и [[еластин]].

 

== Артерије ==

Артерије одводе крв од срца према [[орган (анатомија)|органима]] и [[ткиво (биологија)|ткивима]]. Имају [[пречник]] од ~12.5 милиметара, и зид дебљине 2 милиметара. Мање артерије које се гранају од [[Аорта|аорте]] имају унутрашњи пречник од 2 до 6 милиметара и зид дебљине 1 милиметар. Зидови артерија садрже велики број [[протеин]]а као што је еластин, јер им то помаже при ширењу и омогућава им да функционишу и под високим крвним притиском. [[Крвни притисак]] је иначе највиши у артеријама од свих других крвних судова које чине васкуларни систем. Ове физичке карактеристике чине артерије у исто време веома еластичне, али и довољно јаке да опстану под високим притиском а да се не оштете.