Партикратија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 185.18.60.31 (разговор) на последњу измену корисника 95.178.139.37 ознаке: враћање враћена измена |
Поништена измена бр. 23989460 корисника Жељко Тодоровић (разговор) ознака: поништење |
||
Ред 1:
'''Партикратија''' или '''партократија''' је де факто облик владавине којом је политички процес у једној земљи подређен интересима политичких странака (једне или више њих) у односу на грађане као носиоце суверености. На тај начин она је по својој суштини негација демократије, односно представља њен извитоперен облик.
То је један паралелни поредак којим политичке странке уздижу своје интересе изнад општих потреба друштва и подривају политички и укупан систем вредности у једном друштву.
Линија 18 ⟶ 16:
Услед наведног партократија не само да урушава државне институције и демократски поредак, већ посредно угрожава остваривање Уставом загарантованих људских права, а таква друштва по правилу дугорочно иду ка општој регресији у свим областима.
== Posledice partitokratije ==
=== Partitokratija na postjugoslovenskom području ===
Kada je prilikom [[Restauracija kapitalizma|restauracije kapitalizma]] na jugoslovenskom prostoru 1990-ih nedovoljno demokratska birokratizovana partitokratija [[Самоуправни социјализам|samoupravnog socijalizma]] zamenjena kapitalističkom partitokratijom, promenom vladajuće ideologije "općedruštvene koristi" s ideologijom "lične koristi" (profiterstv) dolazi do antidemokratskog procesa (u ime deklamatorne "demokratizacije društva") što izaziva pogubne posledice za čitavo postjugoslovensko društvo. Tim retrogradnim procesom je dokinuta tada postignuta jasna razlika između društva i države, ne samo ukidanjem demokratije na radnom mjestu ([[samoupravljanje]]), već upravo uvođenjem kapitalističke partitokratije ukida se svaka razlika između javnog sektora i državnih tela prisile kada vladajuće partije uz lažnu opoziciju preuzimaju potpunu kontrolu nad svim sektorima, od paraautonomije struke (u ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu, kulturi, informisanju...) do paranevladinog sektora (udruženja građana) nazvanog civilni sektor.
Kako je uz, za novi režim jedinu spasonosnu nacionalističku ideologiju, ukinuta svaka javna sistemska kritika, na ovim prostorima teško je naći ozbiljniju zaokruženu kritičku raspravu o bolesnom društvu kao posljedici same suštine kapitalističkog poretka i kapitalističke partitokratije ("demokratskog parlamentarizma")<ref>Močnik, Rastko ''O istorijskoj regresiji'' Sociološki pregled Vol. 52 br. 2</ref>. Teze o "nedovoljno kapitalizma" i "porođajnim mukama demokratizacije" ukazuju ne samo na ideološku indoktriniranost jugo "analitičara" nego
=== Prava stranaka i "parlamentarna sloboda" ===
Prema nekima partitokratija je teška degeneracija demokratskog režima, proizvevši velike defekte u pravilnom funkcionisanju političkog pluralizma: "s ovakvim režimom, i područje partijske opozicije se svodi samo na svoju dobit u javnom sektoru, tj. na participatiju u klijentelističkoj mreži kada kroz parlamentarnu zastupljenost raznim kompromisima i koaliranjem s vladom postižu svoje probitke"<ref>Chiarberge, Riccardo T''iranin nazvan partitokratija'', Corriere della Sera. 15 X 1992</ref>. Za takvu lažnu stranačku opoziciju najadekvatniji je izraz "oporba" (borba za vlast suprotna borbi za društvene promene). Izbori bez izbora, lažni parlamentarizam rezultiraju apatijom birača pretvorenih u podanike poretka i glasače.
Posledica ovakve limitiovane političke ponude jeste veća mogućnost uticaja partija na svoje izabrane predstavnike u parlamentu. Jedina potencijalna "opasnost" za vladajuće stranke, pad na sledećim izborima se pokazala samo utopističkom pretpostavkom jer smenjivanje partija ili koalicija na vlasti ne predstavlja baš nikakvu opasnost za rušenje partitokratskog režima. Primer sa pokretom ''Cinque stele'' (Pet zvezda) u Italiji, koji je sav svoj program sveo na antipartitokratiju, dolaskom na vlast, postepeno postaje sastavni dio partitokrata - kako to, uostalom, i uvetuju svi ustavi kapitalističkog sveta u kojima je parlamentarna sloboda samo postulat na papiru.
Neki teoretičari su skloni ukazivati na problem lažnog parlamentarizma tražeći uzrok u gubljenju individualnih sloboda u parlamentu zbog diktata grupe (partije), ne želeći uviđati da slobode pojedinaca u parlamentu (kada bi i postojale) ne mogu dovesti do strukturalnih reformi, tim više što je partitokratija dovela do apsolutno negativne političke kadrovske selekcije u skoro svim partijama onemogućavanjem slobodoumlja i mislilaca.
Kako je rušenjem Berlinskog zida omogućena potpuna politička eliminacija antisistemskih partija stvaranjem levog i desnog centra ukinute su svake mogućnosti društveno reformatorskih promena parlamentarnim putem što dovodi do okoštalosti režima, čak i u najdubljim ekonmskim i društvenim krizama.
== Povezano ==
Линија 37 ⟶ 46:
# Lazaro, Jorge ''Continuidad y cambios en una vieja democracia de partido Uruguay (1910-2010),'' Capedge 1994
== Reference ==
[[Категорија:Облици владавине]]
| |||