|
#Преусмери [[Marsel Maus]]
{{Infokutija Naučnik-lat
| ime = Marsel Mos
| slika = Marcel Mauss.jpg
| širina_slike = 150p
| opis_slike =
| datum_rođenja = 10. maj 1872.
| mesto_rođenja = [[Epinal]], [[Vogezi]]
| država_rođenja = [[Francuska]]
| datum_smrti = {{death date and age|1950|2|10|1872|5|10|god=da}}
| mesto_smrti = [[Pariz]]
| država_smrti = [[Francuska]]
| škola =
| prebivalište =
| državljanstvo =
| religija =
| obrazovanje =
| polje = [[Sociologija]], [[antropologija]]
| mentor =
| institucija =
| akademija =
| studenti =
| poznat_po =
| poznata_po =
| nagrade =
| napomene =
| potpis = Signature de Marcel Mauss.svg
| potpis_širina =
| opis_potpisa =
}}
'''Marsel Mos''' ({{jez-fra-lat|Marcel Mauss}}; 10. maj 1872. – 10. februar 1950), je bio francuski [[Социологија|sociolog]]. Sestrić [[Емил Диркем|Emila Dirkema]], Mosovo akademsko delo se graniči sa sociologijom i [[Антропологија|antropologoijom]]. Danas je, poznatiji po svom uticaju na druge discipline, posebno kroz analizu tema kao što su [[Магија|magija]], [[Жртвовање|žrtvovanje]] i [[Poklanjanje|darivanje]], odnosno razmena poklona u različitim [[Култура|kulturama]] širom sveta. Mos je imao značajan uticaj na [[Клод Леви-Строс|Kloda Levija-Strosa]], osnivača [[Strukturalna antropologija|strukturalne antropologije]].<ref>Barth, Fredrik . ''One Discipline, Four Ways: British, German, French, and American Anthropology''. University of Chicago Press. (2005). стр. 208., Quote: "Marcel Mauss’ two most influential followers were Claude Levi-Strauss (b. 1908) and Louis Dumont (1911-1998). The impact of his work on both of them was strong.”</ref> Njegovo najpoznatije delo je -{''The Gift}- (Dar)''.
== Uvod ==
Mos je rođen u [[Епинал|Epinalu]], departman [[Вогези|Vogezi]], u [[Јевреји|jevrejskoj]] porodici. Studirao je [[Филозофија|filozofiju]] u [[Бордо|Bordou]], gde je njegov ujak [[Емил Диркем|Emil Dirkem]] predavao u to vreme. Bio je prvi rođak dosta mlađe Klaudije (Rafael) Bloš, biologa i majke [[Mauris Bloš|Maurisa Bloša]] koji je postao svetski poznati antropolog. Umesto da je krenuo uobičajnim putem, da predaje na [[Лицеј|liceju]] posle fakulteta, Mos se preselio u [[Париз|Pariz]] i otpočeo studiju [[Komparativna religija|komparativne religije]] i [[Санскрт (језик)|sanskrita]].
Njegova prva publikacija 1896. označila je početak jedne višestrane karijere koja je izrodila nekoliko prekretnica u sociološkoj literaturi. Kao i mnogi članovi časopisa -{[[Année Sociologique|Année Sociologique}-]] , Mosa je privlačio [[Социјализам|socijalizam]], posebno onaj zagovaran od strane [[Жан Жорес|Žan Žoresa]]. Bio je dosta aktivan u događajima [[Drejfusova afera|Drejfusove afere]]. Pred kraj veka, pomogao je da se urede novine kao sto su -{[[Le Populaire|Le Populaire}-]], -{[[L'Humanité|L'Humanité}-]] i -{[[Le Mouvement socialiste|Le Mouvement socialiste}-]], gde je na poslednje navedenim sarađivao sa [[Žorž Sorel|Žoržom Sorelom]].
Godine 1991. Mos je zauzeo mesto u ,,„storiji religije i necivilizovanog naroda” u -{[[École pratique des hautes études|École pratique des hautes études}-]] (EPHE) jedne od najvećih škola u Parizu. U to vreme počela je više da ga privlači [[Етнографија|etnografija]] i njegov rad je počeo da dobija formu antropologije.
Godine [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]] su bile potpuno poražavajuće za Mosa. Mnogo njegovih prijatelja i kolega je poginulo u ratu, a njegov ujak je preminuo pre kraja rata. Politički gledano, godine nakon rata su takođe bile teške za Mosa. Dirkem je uveo promene u nastavnom planu škola širom Francuske, a nakon njegove smrti otpočela je negativna reakcija na njegove učenike.
Kao mnogi drugi pratioci Dirkema, Mos je našao utočište u administraciji. Osigurao je Dirkemovo nasledstvo time što je pronašao institucije koje bi preuzele uputstva za istraživanje, kao sto su -{[[L'Institut Français de Sociologie|l'Institut Français de Sociologie}-]] (1924) i -{[[L'Institut d'Ethnologie|l'Institut d'Ethnologie}-]] (1926). Među učenicima, na koje je ostavio uticaj, bio je [[Žorž Devro]], kasnije uticajan antropolog, koji je kombinovao etnologiju sa [[Психоанализа|psihoanalizom]].
Godine 1931. Mos je zauzeo mesto sociologa na koledžu u Francuskoj. Aktivno se borio protiv [[Антисемитизам|antisemitizma]] i [[Расизам|rasne politike]], pre i posle [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]]. Umro je 1950.
== Teoretski pogledi ==
{{sociologija}}
U njegovom klasičnom delu ''-{The Gift}-'', Maus tvrdi da pokloni nikada nisu „besplatni”. Ljudska istorija je puna primera u kojima su pokloni uslovljeni uzajamnom razmenom. Poznato pitanje koje je odvelo njegovo istraživanje u antropologiju u Poklonu je bilo: „Koja jačina stoji iza datog objekta koja tera primaoca da uzvrati to isto?” (1990:3)
Odgovor je jednostavan: poklon je ''apsolutna medalja'' (vidi [[obligaciono pravo]]), prožeta „duhovnim mehanizmima”, koja spaja čast i davaoca i primaoca (termin ''apsolutna medalja'' ili ''apsolutna društvena činjenica'' potiče od njegovog učenika Maurisa Linarda na osnovu Dirkemove [[socijalna činjenica|socijalne činjenice]]). Takve transakcije nadmašuju podelu između duhovnog i materijalnog tako da Mos smatra da je skoro „magično.” Davalac ne poklanja samo objekat, već i deo sebe, zato što je objekat neraskidivo vezan za njega: „objekti nikada nisu u potpunosti razdvojeni od čoveka koji ih daje”. Zbog ove veze između davaoca i poklona, čin poklanjanja stvara društvenu vezu sa obavezom vraćanja koja se pruža primaocu. Ne uzvratiti znači izgubiti [[čast]] i [[status]], mada duhovna implikacija može biti još gora npr. u [[Polinezija|Polineziji]], ne uzvratiti znači gubitak [[mana|mane]], jer se gubi duhovni izvor bogatstva i autoriteta.
Maus je istakao razliku između 3 obaveze:
* davanje, neophodan potez za stvaranje i održavanje društvenih veza;
* primanje, onaj ko odbije da primi, taj se odriče i društvenih veza;
* i uzvratiti s ciljem pokazivanja slobode, časti i bogatstva.
Važan pojam u Mosovoj konceptualizaciji razmenjivanja poklona je ono što se zove [[neotuđiva prava|neotuđivost]]. U ekonomiji robe, postoji snažna razlika između objekata i osoba u pojmu [[privatna imovina|privatne imovine]]. Objekti se prodaju, što znači da se sva prava posedovanja prenose na novog vlasnika. Objekat onda postaje otuđen od svog prvobitnog vlasnika. U ekonomiji poklona, ipak, objekti koju su poklonjeni postaju otuđeni od davaoca; oni su pre pozajmljeni nego prodati. Činjenica je da je identitet davaoca povezan sa datim objektom što prouzrokuje da poklon ima snagu koja primorava primaoca da uzvrati poklon. Zato što su pokloni neotuđivi, zato i moraju biti vraćeni; čin davanja stvara ''dug'', koji mora biti vraćen. Zbog ovoga, pojam očekivanog uzvraćanja poklona, stvara vezu između dve individue. Drugim rečima, kroz poklanjanje, stvara se [[društvena veza]] koja raste kroz vreme i prostor sve do budućeg momenta razmene. Dakle, razmena poklona dovodi do obostrane zavisnosti između davaoca i primaoca. Prema Mosu, poklon koji se ne uzvrati stvara kontradikciju zato što ne može da stvori društvene veze. Prateći Dirkemovo traganje za razumevanje [[društvena kohezija|društvene kohezije]] kroz koncept [[solidarnost]]i, Mosov argument je da se solidarnost stiče kroz društvene veze stvorene razmenjivanjem poklona. Maus naglašava da je razmena nastala iz volje za pričvršćivanjem drugim ljudima - „da se ljudi obavežu”, zato što u teoriji pokloni se daju svojevoljno, ali u stvari oni su dati i uzvraćeni pod određenim obavezom.<ref>{{Cite web |url=http://mcser-org.ervinhatibi.com/journal/index.php/mjss/article/view/5567/5370 |title=D. Walczak. 2015. The process of exchange, solidarity and sustainable development in building a community of responsibility. Mediterranean Journal of Social Sciences, 6 (1S1). стр. 506. |access-date=31. 05. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150208184420/http://mcser-org.ervinhatibi.com/journal/index.php/mjss/article/view/5567/5370 |archive-date=08. 02. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref>
== Kritike ==
Mausovi pogledi na prirodu razmene poklona su bili kritikovani. Francuski antropolog [[Alen Testart]] (1998), na primer, smatra da postoje ''besplatni'' pokloni, kao što je davanje novca prosjacima. Tu davalac i primalac ne poznaju jedno drugo i retkost je da će se uopšte ikada više sresti. U ovom kontekstu, donacija ne stvara nikakvu obavezu prosjaku da išta uzvrati; ni davalac ni prosjak nemaju takva očekivanja. Testart smatra da se jedino drugo može sprovesti. On smatra da je Maus preterao u opisu veličine obaveze stvorene [[Društveni pritisak|društvenim pritiskom]], posebno u njegovom opisu [[Potlač|potlača]] (''potlatch'') međju [[Američki starosedeoci|Severno američkim indijancima]].
Još jedan primer o neuzvraćenom ''besplatnom'', poklonu je dao britanski antropolog [[Džejms Lejdlov]] (2000). On opisuje socijalni kontekst Indijca koji su se odrekli [[Ђаинизам|đainizma]] - grupe celibatskih odricatelja koji žive [[Аскеза|asketski]] život duhovnog pročišćenja i spasenja. Đainistička interpretacija doktirne [[ahimsa]] (rigorozne aplikacije pricnipa o nenasilju) utiče na ishranu đainista i sprečava ih da spremaju hranu, jer bi tako potencijalno bili umešani u nasilje nad mikroskopskim organizmima. Kako đainisti ne rade, oni se oslanjaju na donacije hrane od drugih porodica. Međutim, oni ne smeju da pokažu nikakvu želju za hranom i jedino mogu sa velikom neodlučnošću da je primaju.
''Besplatni'' pokloni dakle, dovode u pitanje aspekte Mausovog koncepta o poklonu, ako se ne uzimaju u obzir moralni i nematerijalni kvaliteti davanja.
=== Zaostavština ===
Dok je Mos poznat po nekoliko njegovih radova-njegovo najznačajnije remek delo je „-{The Gift}-” - većina njegovih radova je urađena u sradnji sa članovima ''-{Année Sociologique}-'', uključujući Dirkema, [[Henri Hubert]]a i dr. Kao I mnogi ugledni francuski akademici, Mos je podučavao veliki broj učenika. Mnogi antropolozi tvrde da su išli njegovim stopama, pre svega Klod Levi-Stros.
Esej o ''Poklon-u'' predstavlja osnov za antropološke studije [[reciprocitet]]a. Njegova analiza -{''otlatch''}--a je inspirisala [[Žorž Bataj]]a (''-{The Accursed Share}-''); a onda i situaconiste ).Ovaj termin se koristi od strane mnogih zainteresovanih za ekonomske poklone i softvera otvornog koda, iako se ova druga upotreba ponekad razlikuje od originalne Mosove formulacije.
== Odabrana dela ==
* -{''Essai sur la nature et la fonction du sacrifice''}-, (sa [[Henri Hjubert|Henrijom Hjubertom]]) 1898.
* -{''La sociologie: objet et méthode''}-, (with Paul Fauconnet) 1901.
* -{''De quelques formes primitives de classification''}-, (sa [[Emil Dirkem|Dirkemom]]) 1902.
* -{''Esquisse d'une théorie générale de la magie''}-, (sa [[Henri Hjubert|Henrijom Hjubertom]]) 1902.
* -{''[[Poklon (knjiga)|Essai sur le don]]''}-, 1924.
* -{''Sociologie et anthropologie''}-, (odabrana dela) 1950.
* -{''Manuel d'ethnographie''. 1967. Editions Payot & Rivages. (''Manual of Ethnography'' 2009. Translated by N. J. Allen. Berghan Books.)}-
== Vidi još ==
* [[Strukturalna antropologija]]
* [[Ekonomija poklona]]
* [[Kula-pohod]]
* [[Klod Levi-Stros]]
* [[Emil Dirkem]]
* [[Bronislav Malinovski]]
* [[Arheologija trgovine]]
* -{[[De Beneficiis]]}-
== Reference ==
{{reflist}}
== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* -{[[Jacques Derrida|Derrida, J.]], 1992 [1991]. ''Given Time I. Counterfeit Money''. Chicago & London: University of Chicago Press.
* Cannell, Fenella (2006) [https://books.google.com/books?id=wO0pTd_UzlkC&PA=2 ''The anthropology of Christianity''], ''Introduction''
* [[C. A. Gregory|Gregory, C. A.]] 1982. ''Gifts and Commodities''. London.
* Gregory, C. A. 1997. ''Savage money: the anthropology and politics of commodity exchange''. Amsterdam: Harwood Academic.
* Mauss, M. 1990 (1922). ''The Gift: forms and functions of exchange in archaic societies''. London: Routledge.
* [[Alain Testart|Testart, A.]] 1998. 'Uncertainties of the 'Obligation to Reciprocate': A Critique of Mauss' in ''Marcel Mauss: A Centenary Tribute''. James, W. and Allen, N. J. (eds.). New York: Berghahn Books.
* [[Annette Weiner|Weiner, Annette]] . [[Inalienable Possessions]]: The Paradox of Keeping While Giving. Berkeley, University of California Press. {{page|year=1992|isbn=978-0-520-07604-4|pages=}}.
{{Use dmy dates|date=April 2011}}
* [https://web.archive.org/web/20151003041426/http://www.puf.com/Autres_Collections:Marcel_Mauss._L%27anthropologie_de_l%27un_et_du_multiple Dianteill, Erwan, ed., ''Marcel Mauss – L’anthropologie de l’un et du multiple'', Paris, PUF, collection « Débats philosophiques », 2013.]
* Dzimira, Sylvain, ''Marcel Mauss, savant et politique'', La Découverte, 2007 ([http://www.revuedumauss.com.fr/Pages/DZI.html#Anchor-19-11481 lire en ligne la préface de Marcel Fournier, le sommaire et l'intro.]).
* Fournier, Marcel. 1994. ''Marcel Mauss''. Fayard: Paris (the definitive biography in French). see [https://web.archive.org/web/20060904122645/http://www.pupress.princeton.edu/titles/8038.html Marcel Mauss: A Biography, PUP, 2005]
* [https://web.archive.org/web/20080325114817/http://socialtext.dukejournals.org/content/vol25/issue2_91/index.dtl Ferguson, Kennan. 2007. 'The Gift of Freedom.' ''Social Text''. 25:2 39-52.]
* [[David Graeber|Graeber, David]] [http://www.freewords.org/graeber.html Give it away], an essay
* [[Claude Lévi-Strauss|Lévi-Strauss, C.]]. 1987 [1950]. ''Introduction to the Work of Marcel Mauss''. London. Routledge.
* [[Stephan Moebius|Moebius, Stephan]]/[[Christian Papilloud|Papilloud, Christian]] (Ed.). 2005. ''Gift – Marcel Mauss' Kulturtheorie der Gabe''. Wiesbaden: VS.
* Moebius, Stephan. 2006. ''Marcel Mauss''. Konstanz
}- {{refend}}
== Spoljašnje veze ==
{{commons|Marcel Mauss}}
* [http://classiques.uqac.ca/classiques/mauss_marcel/mauss_marcel.html Kolekcija raznih raznih dela Marsela Mausa koji nudi univerzitet u Kvebeku ]
{{нормативна контрола-лат}}
{{DEFAULTSORT:Мос, Марсел}}
[[Категорија:Рођени 1872.]]
[[Категорија:Умрли 1950.]]
[[Категорија:Француски Јевреји]]
[[Категорија:Француски социолози]]
[[Категорија:Француски антрополози]]
| 