Комедија дел арте — разлика између измена

нема описа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
[[Датотека: Karel Dujardin - Les Charlatans italiens.jpg|мини|[[Карел Дижарден]]: Комедија дел арте (1657) ([[Лувр]])]]
'''Комедија дел арте''' ({{јез-ит|Commedia dell'аrte }}), [[комедија]] импровизација настала у [[Италија|Италији]] у првој половини XVI вијека. У комедији је био унапријед одређен само основни садржај и распоред кретања глумаца, а текст су импровизовали глумци у току извођења комада на „отвореној сцени”. На сцени су се појављивали увијек исти типови: [[Арлекин]], [[Коломбина]], [[Пулчинела]], [[Панталоне (лик)|Панталоне]] и др. са сталним карактерним маскама. Ускоро се ова допадљива комедија проширила по Француској и даље Европом. Утицала је на развој комедије XVI и XVII вијека. Супротно овој врсти комедија је „[[комедија ерудита]]” ({{јез-ит|commedia erudita}}) која има унапријед утврђен текст и интригу.<ref name="Сибир">Група аутора, [[Мала енциклопедија Просвета]], Просвета, Београд, 1959. г.</ref>
[[Датотека: Four_Commedia_dell%E2%80%99Arte_Figures_claude-gillot.jpg|мини|Глумци]]
 
== Историјат ==
 
Ова комедија датира из прве половине XVI[[16. вијекавијек]]а. Звана је још и „Италијанска народна комедија” што она и јесте у правом смислу те ријечи. Њен развојни пут тече готово упоредо сас развојем [[Мелодрамамелодрама|мелодраме]]. Она и јесте мелодрама у италијанском стилу. Ни мало наиван живот ове комедије објашњава мобилисаност одређене социјалне структуре са јасно израженим карактером али и идејом спасења. Настаје на и у традицији малих и великих вашара на којима своје шатре разапињу [[Пеливан|пеливани]], улични пјевачи, разноразни шарлатани, из којих искачу и својим сумњивим квалитетима забављају широке народне масе. Прије него би понудили своје, такође сумњиве, производе, пеливани сами или у групи изводе „sketches” и [[мим]], док улични пјевачи прате своје приче мимиком која се приближава тумачењу ликова, то јест глуми у правом смислу ријечи. Сви они су, на неки начин, настављачи средњовијековних артиста, жонглера, еквилибриста, ако ни по чему оно по статусу социјалне припадности и апсолутним симпатијама и благонаклоностима народа. Они су кокетни а народ се с њима идентификује. <ref name="Саничани">Molinari C, Teatro-Lo spettacolo drammatico nei momenti della sua storia dalle origini ad oggi , Arnoldo Mondadori, Milano ,1972.g.</ref>
 
Тако су ти пеливани, шарлатани и остали слични њима почели да попримају изглед и преузимају улогу типичних ликова из народног предања. Када је то прожимање њихове личности с оном коју су представљали било остварено и када су увидјели да су својим мимичким исказом постигли успјех, престали су да раде сами, окупили су се у мале дружине или су у те своје игре укључили и цијеле породице. Дакле, још прије него се позоришни чин одвојио од продаје чаробних наптиака за дуговијекост, потенцију и сл. комедија дел арте постала је запажена појава, јасно оцртаних обриса. Током времена, глумци „дел арте“ су се добровољно окупили у путујуће дружине. Своју глумачко –мимичку вјештину, као и акробатику су увјежбавали до савршенства. То „арт“ је у њиховом случају имало тежину квалитета вјештине, умијећа, храбрости.<ref name="Горњи Јеловац">Група аутора, Општа енциклопедија Ларус, Вук Караџић, Београд, 1967. г.</ref> <ref name="Саничани" />