Милица Крстић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8 |
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 30:
[[Југословенска круна]]|почасти=<!-- или: |одликовања= -->|веб-сајт=<!-- {{official URL}} -->|module=|потпис=|фусноте=}}
'''Милица Крстић Чолак-Антић''' ([[Крагујевац]], 9. септембар 1887 — [[Београд]], 1964) била је српски [[архитекта]]. Као аутор чија су дела обележила архитектонско-урбанистичку слику Београда и као упорни гласноговорник своје струке, Милица Крстић сматра се једном од најзначајнијих жена архитекти прве половине 20. века, која је својим деловањем оставила јасан траг у развоју новије српске архитектуре.<ref>{{Cite web|url=http://www.leksikon.asa.org.rs/22-2015-09-30-20-03-16/299-12-36|title=12.36 КРСТИЋ Милица|last=User|first=Super|website=www.leksikon.asa.org.rs|language=
== Биографија ==
Рођена је 9. cептембра 1887. у [[Крагујевац|Крагујевцу]] као унука војводе [[Чолак Анта Симеоновић|Чолак-Анте Симеоновића]]. Након матурирања у Женској гимназији у Београду 1906, уписује студије архитектуре на Архитектонском одсеку [[Технички факултет Универзитета у Београду|Техничког факултета Велике школе у Београду]], где дипломира 1910. године. На студијама је упознала и свог супруга, такође архитекту, Жарка Крстића. Године 1915. почиње да ради у Архитектонском одсеку Министарства Грађевина, на комплексним задацима пројектовања и извођења на којима ће остати до краја свог радног века, до пензионисања 22. новембра 1941. године. Архитектонско одељење Министарства грађевина било је тада најзначајнији и највећи архитектонски биро у земљи, где су јој колеге биле [[Момир Коруновић]], [[Павле Илкић]], [[Николај Краснов]], [[Василиј Андросов]], [[Бранислав Којић]] и други. Током свог радног века Милица Крстић у служби је напредовала читавих 19 пута, прелазећи пут од подархитекте до архитекте, саветника, вишег саветника и коначно инспектора 1940. године, годину дана пре одласка у пензију. Милица Крстић провела је окупацију и турбулентно послератно време у породичној кући у Силвија Кранчевића 7 коју је по свом пројекту подигла заједно са мужем 1937. године. Преминула је 1964. године, а њена кућа је прво током 70-тих а потом током 90-тих у потпуности измењена и надограђена.<ref>{{Cite web|url=http://www.cab.rs/blog/milica-krstic-arhitekta-u-drzavnoj-sluzbi#.Wp_JP0x8PIU|title=Milica Krstić – arhitekta u državnoj službi {{!}} CAB|website=www.cab.rs|language=
== Дела ==
Ред 51:
== Друштвени ангажман ==
Била је друштвено активна како у струковним удружењима попут Клуба архитеката, где је одржала неколико предавања о конференцијама које је посећивала у иностранству и својим колегама пренела утиске о својим савременицима, данас иконама [[Модернизам|Модернизма]], тако и у многим женским удружењима попут [[Коло српских сестара|Кола српских сестара]] и [[Југословенске лиге жена за мир и слободу]]. Борила се за бољи положај својих колегиница и често скретала пажњу на њихов рад и заслуге.<ref>{{Cite web|url=http://lepotazivota.rs/milica-krstic/|title=MILICA KRSTIĆ - Lepota Života|website=lepotazivota.rs|language=
== Одликовања ==
| |||