Фотографија у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 63:
Прве изложбе фотографија у послератном раздобљу организоване су [[1948]]. године, а фото-аматери се окупљају око организације [[Организација „Народна техника“|Народна техника]] која је доприносила како подизању техничке културе у народу тако и међусобном упознавању и зближавању стваралаца и фото-група из свих крајева земље. Исте године основан је Републички одбор Србије за фотоаматерство, затим покренут у Београду часопис ''[[Фотографија (часопис)|Фотографија]]'' (каснији називи су ''[[Фото-ревија, Фото-кино ревија]]''), замишљен као службено гласило свих југословенских фотографских друштава. Српски фотограф-аматер [[Аркадије Столипин]] (након окупације живео у Швајцарској) уз помоћ [[Бранибор Дебељковић|Бранибора Дебељковића]] покренуо иницијативу да Југославија, преко своје фото-организације, приступи групи десет земаља које су 1950. основале [[Међународни савез фотографске уметности]] -{FIAP}-. Осврти и студије о фотографији излазе у листовима, стручним публикацијама и часописима (''[[Београдски објектив (часопис)|Београдски објектив]], Култура, Уметност, Ликовни живот'')... Београдско издавачко предузеће „[[Техничка књига]]“ покренуло је [[Фотографско издаваштво|издавање фотографске литературе]], а истакнути писци били су [[Живојин Јеремић]] и [[Видоје Мојсиловић]].
[[Датотека:MPavlovic_asfalteri.jpg|desno|мини|250п|Милош Павловић, ''Асфалтери'', 1956]]
Најистакнутијим афирмисаним фото-аматерима омогућено је приступање чланству уметничког удружења УЛУС и стицање статуса слободног уметника. Уз аматере, који су несумњиво били водећа покретачка снага, и неки професионални фотографи давали су допринос развитку и афирмацији српске фотографије. Тематике фотографских дела су различите, аутори су навише обузети проблемима актуелног живота ([[Бранибор Дебељковић|Дебељковић]], [[Војислав Маринковић (фотограф)|Маринковић]], [[Милош Павловић (фотограф)|Милош Павловић]]), развојем фотожурнализма ([[Томислав Петернек]]), експерименталним преокупацијама ([[Миодраг Ђорђевић]], [[Александар Саша Павловић]], [[Stefan Bogdanović|Стефан Богдановић]]), издавањем фотомонографија ([[Иво Етеровић]], Бранислав Стругар, [[Драгољуб Замуровић]]), портретном фотографијом (Драгиша Радуловић, [[Александар Долгиј]], [[Драган С. Танасијевић]]) и
=== Фотографије у штампи ===
| |||