Талибан — разлика између измена

нема резимеа измене
ознаке: визуелно уређивање можда пристрасно
{{без извора}}[[Датотека:Flag of Taliban.svg|мини|десно|250п|Талибанска застава]]
{{без извора}}
[[Датотека:Taliban-herat-2001.jpg|мини|150п|Талибани у [[Херат]]у (2001)]]
[[Датотека:Taliban beating woman in public RAWA.jpg|мини|десно|Верска полиција пребија жену која је скинула [[Бурка (Авганистан)|бурку]]]]
 
'''Талибани''' ({{јез-пашт|طالبان|превод=ученици” или „трагаоци}}), који за себе користе назив '''Исламски Емират Авганистан''' ('''ИЕА'''), деобандски су исламистички покрет и војна организација у [[Авганистан]]у, којикоја тренутнослужи водикао [[Раттренутна увладајућа Авганистануснага (од 2001)|рат]] ([[побуна Талибана|побуну]] или [[џихад]]) унутару земљеземљи. Вођа Талибана од 2016. је [[мавлави]] [[Хибатула Акунџада]]. Према подацима из 2021. процјењује да покрет Талибан има око 75.000 бораца.
 
== Историја ==
Од 1996. до 2001, талибани су [[Исламски Емират Авганистан (1996—2001)|држали контролу над око {{3/4}} Авганистана]] и наметнули строго тумачење шеријата. Талибани су се 1994. појавили као једна од истакнутих фракција у [[грађански рат у Авганистану (1992—1996)|грађанском рату у Авганистану]] и углавном су их чинили ученици (талиб) из паштунских области источног и јужног Авганистана који су се школовали у традиционалним исламским школама и учествовали у борбама током [[Совјетски рат у Авганистану|Совјетско-авганистанског рата]]. Под вођством [[Мухамед Омар|Мухамеда Омара]], покрет се проширио по већем дијелу Авганистана, преузимајући моћ од [[авгански муџахедини|муџахединских]] ратних господара. Тоталитарни Исламски Емират Авганистан основан је 1996. и пријестоница Авганистана је пребачена у [[Кандахар]]. ИЕА је држао контролу над већим дијелом земље све док није свргнут након [[америчка инвазија на Авганистан|америчке инвазије на Авганистан]] у децембру 2001, након [[Напади 11. септембра 2001.|напада 11. септембра]]. На свом врхунцу, формално дипломатско признање талибанске власти објавиле су само три земље: [[Пакистан]], [[Саудијска Арабија]] и [[Уједињени Арапски Емирати]]. Група се касније прегруписала као побуњенички покрет за борбу против Карзаијеве администрације (која је имала америчку подршку) и [[Међународне снаге за безбедносну помоћ|Међународних снага за безбједносну помоћ]] (ИСАФ) предвођених [[НАТО]]-ом у рата у Авганистану.
Удружење је основано у [[Кандахар|Кандахару]] 1994. године од стране [[Мухамед Омар|Муле Омара]], који је био и његов први [[емир]]. Првобитна присталица покрета била је мала група верских ученика, мања од сто људи. Њихов иницијални повод биле су гласине о корумпираним и озлоглашеним племенским поглавицама и ратним профитерима из времена [[Совјетски рат у Авганистану|Совјетске инвазије]], као и чињеница да у Авганистану није успостављен исламски закон након повлачења истих. У првим месецима удружење је добило на хиљаде присталица из [[Пакистан|Пакистана]]. Њихова делања против ратних профитера и криминалаца дали су им и славу међу одређеним слојевима [[Паштуни|паштунског]] народа. Већ у новембру исте године освојили су град Кандахар, а наредне године држали су 12 области.[[Датотека:Taliban-herat-2001.jpg|мини|150п|Талибани у [[Херат]]у (2001)]]Тоталитарни Исламски Емират Авганистан основан је 1996. и престоница Авганистана је пребачена у [[Кандахар]]. ИЕА је држао контролу над већим делом земље од 1996. до 2001. године. Остаци друге власти и остали политички противници власти повукли су се на северна села, где су основали такозвани [[Северни савез]]. Своју подршку нашли су међу [[Хазарејци|Хазарејцима]] и [[Таџици|Таџицима]], племенима којима је сметало фундаментално тумачење сунитског ислама и наметање паштунског закона.
 
Током своје власти, талибани постали су озлоглашени у свету као немилосрдни злочинци. Убрајају им се многи масакри, нарочито против шиитских Хазарејаца, и окрутно опхођење према цивилима. Након [[Напади 11. септембра 2001.|напада на куле близнакиње 11. септембра]], америчка јавност била је згрожена и спремна за рат. Исламски емират није био директно одговаран за напад, али је био у блиским односима са одговорном [[Ал Каида|Ал Каидом]], и служио је као уточиште истој. Ово је било довољно да [[Сједињене Америчке Државе]] под председником Џорџом Бушом објаве [[Рат у Авганистану (од 2001)|рат]] у октобру исте године, подржавајући Северни савез. Након месец дана талибани истерани су из свих важнијих области, повлачећи се у забачена села.
Талибани су међународно осуђени због строгог спровођења њиховог тумачења шеријата, што је резултирало бруталним поступањем према многим Авганистанцима. Током њихове владавине од 1996. до 2001, талибани и њихови савезници извршили су масакр над авганистанским цивилима, ускратили снабдијевање 160.000 изгладњелих цивила храном из помоћи УН-а, а водили су и политику [[Spaljena zemlja|спаљене земље]], спаљивајући огромне површине плодне земље и уништавањем десетине хиљада домова. Док су талибани контролисали Авганистан, забранили су активности и медије, укључујући слике, фотографије и филмове који приказују људе или друга жива бића. Такође су забранили инструменталну музику, са изузетком [[даф]]а, врсте оквирног бубња. Талибани су забранили женама старијим од 10 година да похађају школу, забранили женама да раде на пословима ван здравствене заштите (мушким љекарима је било забрањено да лијече жене) и захтијевали су да жене буду у пратњи мушко рођака и да носе [[бурка|бурку]] у сваком тренутку у јавности. Уколико би жене прекршиле одређена правила, јавно би их [[Бичевање|бичевали]] или [[јавно погубљење|погубили]]. Према подацима УН-а, талибани и њихови савезници били су одговорни за 76% авганистанских цивилних жртава у 2010, а 80% у 2011. и 2012. години. Талибани су такође вршили и културни геноцид, уништавајући бројне споменике, укључујући познате [[Буде из Бамијана]] старе око 1500 година.
 
Американци успоставили су [[Исламска Република Афганистан|Исламску републику Авганистан]], државу са демократском управом. Несигурни у њен опстанак, одужили су присуство своје војске у земљи. Наредних 20 година присталице талибана водиле су непредвидив герилски рат против окупатора, често бивајући без милости према захваћеним местима. Током овог раздобља талибанска моћ је јењавала и у једном тренутку свела на ништавну, али село никад није било обезбеђено и сигурно.
Талибанска идеологија је описана као комбинација „иновативног” облика шеријата заснованог на деобандијском [[фундаментализам|фундаментализму]] и [[џихадизам|милитантном исламизму]], комбиновано са паштунским друштвеним и културним нормама познатим као [[паштунвали]], пошто је већина талибана паштунски саплеменици.
 
Под америчким председником [[Доналд Трамп|Доналдом Трампом]] 2020. године почели су преговори са талибаном и спрема за повлачење америчке војске из Авганистана. Исте године потписан је [[договор у Дохи]], којим је Талибан пристао да прекине сарадњу са Ал Каидом, а САД почео постепено повлачење. Под председником [[Џо Бајден|Џо Бајденом]] у мају 2021. повукле су се последње америчке јединице, отпочевши велику талибанску контраофанзиву против [[Исламска Република Афганистан|Исламске републике]]. Муџахедини су се у наредних месец дана неприкосновеном брзином успоставили на авганистанском селу, а крајем јула и почетком августа под њима су почели да падају и већи градски центри. Након [[Пад Кабула (2021)|заузимања Кабула]] 15. августа 2021, талибани су [[Исламски Емират Авганистан|повратили контролу над државом]]. Остаци старе власти и даље се држе у забаченим деловима земље, нарочито у провинцији [[Панџшер|Панџшир]].
 
== Веровања ==
[[Датотека:Taliban beating woman in public RAWA.jpg|мини|десно|Верска полиција пребија жену која је скинула [[Бурка (Авганистан)|бурку]]]]
 
Талибанска идеологија је описана као комбинација „иновативног” облика шеријата заснованог на деобандијском [[фундаментализам|фундаментализму]] и [[џихадизам|милитантном исламизму]], комбиновано са паштунским друштвеним и културним нормама познатим као [[паштунвали]], пошто јесу већина талибана паштунски саплеменици.
 
Талибани су међународно осуђени због строгог спровођења њиховог тумачења шеријата, што је резултирало бруталним поступањем према многим Авганистанцима. Током њихове владавине од 1996. до 2001, талибани и њихови савезници извршили су масакр над авганистанским цивилима, ускратили снабдијевање 160.000 изгладњелих цивила храном из помоћи УН-а, а водили су и политику [[Spaljena zemlja|спаљене земље]], спаљивајући огромне површине плодне земље и уништавањем десетине хиљада домова. Док су талибани контролисали Авганистан, забранили су активности и медије, укључујући слике, фотографије и филмове који приказују људе или друга жива бића. Такође су забранили инструменталну музику, са изузетком [[даф]]а, врсте оквирног бубња. Талибани су забранили женама старијим од 10 година да похађају школу, забранили женама да раде на пословима ван здравствене заштите (мушким љекарима је било забрањено да лијече жене) и захтијевали су да жене буду у пратњи мушко рођака и да носе [[бурка|бурку]] у сваком тренутку у јавности. Уколико би жене прекршиле одређена правила, јавно би их [[Бичевање|бичевали]] или [[јавно погубљење|погубили]]. Према подацима УН-а, талибани и њихови савезници били су одговорни за 76% авганистанских цивилних жртава у 2010, а 80% у 2011. и 2012. години. Талибани су такође вршили и културни геноцид, уништавајући бројне споменике, укључујући познате [[Буде из Бамијана]] старе око 1500 година.
 
== Међународни односи ==
Пакистанску [[Међугранска обавјештајна служба|Међугранску обавјештајну службу]] и војску међународна заједница и авганистанска влада увелико наводе као помагаче талибана током њиховог оснивања и времена на власти, али и да су наставили да подржавају талибане током побуне. Пакистан наводи да је одустао од сваке подршке групи након напада 11. септембра. Према подацима из 2001, наводно око 2500 Арапа под командом Осаме бин Ладена, вође Ал Каиде, борило се за талибане.
 
На врхунцу своје прве власти над Авганистаном, формално дипломатско признање талибанске управе објавиле су само три земље: [[Пакистан]], [[Саудијска Арабија]] и [[Уједињени Арапски Емирати]]. Почетком своје друге владавине 2021, Русија, Кина, Иран и Пакистан показили су интересовање за сарадњу са новом влашћу. Готово све западне земље одбијају икакве дипломатске односе режимом, сматрајући их терористичком организацијом.
Након [[Пад Кабула (2021)|заузимања Кабула]] 15. августа 2021, талибани су [[Исламски Емират Авганистан|повратили контролу над Авганистаном]].
 
[[Датотека:Flag of Taliban.svg|мини|десно|250п|Талибанска застава]]
 
== Види још ==
Анониман корисник