Википедија

Русинистика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 54:
[[Датотека:Studia_Ruthenica_1.jpg|220п|мини|десно|[[Studia Ruthenica]], бр. 22 (2017)]]
 
Појам ''русинистика'' ({{јез-лат|Rusinistica}}),<ref>[https://in.booksc.eu/dl/28512819/f25622 Kassianova 2002], стр. 1001: "''Rusinistica'', or Carpatho-Rusyn studies - a social science discipline focussing on the history of an Eastern Slavic people inhabiting the northern and southern slope of the Carpathian mountains and living within the borders of several Eastern and Central European countries."</ref> који означава ''русинске студије'' ({{јез-лат|Studia Rusinica}}), поникао је у славистичким круговима, а потом је прихваћен и у широј научној јавности. Термин је у том облику прихваћен не само у словенским, већ и у несловенским језицима ({{јез-ен|Rusynistics}}, {{јез-нем|Russinistik}}), а назив русинског језика ({{јез-ен|Rusyn language}}) потврђен је на глобалном нивоу и од стране [[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] (ISO).<ref>[https://iso639-3.sil.org/request/2019-016 ISO 639-3: Change Request Documentation: 2019-016]</ref>
 
Насупрот томе, у извесним круговима се појавила тенденција ка избегавању појмова који су изведени из [[ендоним]]ских (изворних) назива, заснованих на [[русини|русинском]] народном имену. Уместо тога, заговара се употреба другачијих термина, заснованих на архаичном појму ''[[Рутени]]'', који је током историје имао веома широко значење и никада се није односио само на Русине, већ је обухватао и остале [[Источни Словени|Источне Словене]]. Због своје вишезначности, ''рутенске'' одреднице представљају посебан [[терминологија|терминолошки]] проблем и изазов за истраживаче у области славистичких студија.{{sfn|Himka|1999|p=8-9}}{{sfn|Rusinko|2003|p=221}}{{sfn|Magocsi|2015|p=2-5}}
Ред 76:
Подвођењем радова са русинском тематиком под далеко шири предметни опсег ''рутенских'' одредница, замагљена је препознатљивост русинске тематике, што је у пракси представљало афирмацију спорног [[Украјински језик|украјинског]] става о непризнавању народне посебности [[Русини|Русина]]. Препознавши проблем, русинисти из [[Карпатско наречје русинског језика|карпатских]] крајева су пружили отпор тој појави, определивши се за наставак употребе међународно признатих термина за русински језик ({{јез-ен|Rusyn language}}).{{sfn|Plishkova|2009|p=V}}
 
Упркос томе, употреба ''рутенских'' одредница је у међувремену (под утицајем Дуличенкових концепција) прихваћена и од стране појединих русиниста који су припадали ''националној'' струји. У раним радовима, проф. др Михајло Фејса је као признати стручњак у области русинско-енглеских језичких односа, по правилу употребљавао међународно прихваћене термине, изведене из русинског народног имена (Rusyns, Rusyn language),{{sfn|Маґочи|Фейса|1997|p=}}{{sfn|Фејса|2005|p=}} али током времена су и у његовим радовима почеле преовлађивати опште ''рутенске'' одреднице (Ruthenians, Ruthenian language),{{sfn|Фејса|2010|p=}} што је [[2020]]. године кулминирало његовим предлогом, који је управо уз подршку Дуличенка упућен [[Међународна организација за стандардизацију|Међународној организацији за стандардизацију]] (ISO), да се [[панонско наречје русинског језика|панонско-русинско наречје]] призна као посебан "рутенски језик" (под предложеним називом: {{јез-ен|Ruthenian language}}).<ref>{{Cite web |url=http[https://iso639-3.sil.org/sites/iso639-3/files/change_requests/2021/2021-005005_rsk.pdf |title=ISO 639-3 Registration Authority: Request for ChangeNew Language Code Element toin ISO 639-3 Language Code: Change Request Number: 2021-005 |access-date=31. 05. 2021 |archive-date=31. 05. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210531205647/http://iso639-3.sil.org/sites/iso639-3/files/change_requests/2021/2021-005.pdf |url-status=live }}]</ref> .
 
Заговорници употребеУпотреба ''рутенских'' одредница сусе остварилиу значајанмеђувремену успеходомаћила и на Филозофскиом[[Филозофски факултет у Новом Саду|Филозофском факултету]] у Новом Саду, за чију се ''Катедру за русиниски језик и књижевност'', односно садашњи ''Одсек за русинистику'', све ређе употребљавају одговарајући енглески термини (Rusyn language, Rusyn studies, Rusynistics), који су били уобичајени у ранијем периоду,{{sfn|Magocsi|1988b|p=44}}{{sfn|Magocsi|Pop|2005|p=75, 121, 128, 412, 521}} већ се уместо њих у факултетској терминологији све вишечешће користе изрази "Ruthenian language" и "Ruthenian studies", иако се ти појмови у међународној терминологији не односе само на област русинистике, већ имају знатно шире значење, које се протеже на разне специфичне области источнословенских студија.<ref>[http://www.ff.uns.ac.rs/en/faculty/departments/department-of-ruthenian-studies FFNS: About the Department of Ruthenian Studies]</ref>
 
Сличне тенденције су преовладале и у руководству новосадског [[Друштво за русински језик, књижевност и културу|Друштва за русински језик, књижевност и културу]], које је у сопственим публикацијама (у склопу садржаја на енглеском језику) првобитно употребљавало термине: ''Rusyns, Rusyn language, Rusyn literature'', који су постепено замењени терминима: ''Ruthenians, Ruthenian language, Ruthenian literature''.<ref>[https://books.google.com/books?q=editions:UOM39015069064536 Studia Ruthenica on Google Books]</ref>
Ред 88:
Иако је знатан део русиниста из Србије прихватио поменуто усмерење, већина њихових колега из матичних (карпатских) области није прихватила такву политику, што је довело до настанка терминолошке двојности, која је препознатљива управо у поменутом часопису (''Русинистични студиï''), тако да се у радовима већине русиниста из Србије (на енглеском језику) користе ''рутенске'' одреднице, док се у радовима њихових колега из карпатских области и даље користе појмови засновани на међународно признатим терминима за Русине, русински језик и русинску књижевност (Rusyns, Rusyn language, Rusyn literature).<ref>[http://rusinisticnistudi.ff.uns.ac.rs/index.php/rs/issue/archive Русинистични студиï (''Ruthenian Studies''): Архива издања]</ref>
 
[[Датотека:ISO english logo.svg|мини|десно|220п|[[Међународна организација за стандардизацију]] (ISO)]]
Крајем [[2020]]. године, заговорници промовисања "рутенских" одредница у међународној терминологији упутили су званичан захтев [[Међународна организација за стандардизацију|Међународној организацији за стандардизацију]] (ISO) да се из још увек јединственог [[русински језик|русинског језика]] (који обухвата сва русинска наречја) као посебан издвоји и призна нови "рутенски језик" (под предложеним називом: {{јез-ен|Ruthenian language}}), који би означавао досадашње [[панонско наречје русинског језика]]. Уколико буде усвојен, поменути захтев ће довести до поделе садашњег јединственог русинског језика на два посебна и потпуно одвојена језика.<ref>[https://iso639-3.sil.org/request/2021-005 ISO 639-3: Change Request Documentation: 2021-005]</ref> ▼
 
▲Крајем [[2020]]. године, заговорници промовисања "рутенских" одредница у међународној терминологији упутили су званичан захтев [[Међународна организација за стандардизацију|Међународној организацији за стандардизацију]] (ISO), затраживши да се из јошпоред увеквећ јединственогпризнатог [[русински језик|русинског језика]], (који под шифром ISO 639-3 (rue) обухвата сва русинска наречја), каоизврши посебани издвојидодатно ипризнање признапотпуно новиновог "рутенскисловенског језик"језика, (под предложеним називом: "рутенски језик" ({{јез-ен|Ruthenian language}}), који би означаваообухватао само досадашње [[панонско наречје русинског језика]]. Уколико буде усвојен, поменути захтев ће довести до поделе садашњег јединственог русинског језика на два посебна и потпуно одвојена језика.<ref>[https://iso639-3.sil.org/request/2021-005 ISO 639-3: Change Request Documentation: 2021-005]</ref>
Насупрот свим поменутим настојањима, [[Национални савет русинске националне мањине]] је као највиши орган [[Русини у Србији|русинског народа у Србији]], својим статутом из [[2010]]. године прописао (члан 6.), а потом и потврдио ([[2014]]. и [[2018]]. године), да назив на [[енглески језик|енглеском]] језику гласи, дословно: National Council of the Rusyn National Minority.<ref>[https://web.archive.org/web/20120508203202/http://www.rusini.rs/ru/static/59 Статут Националног савета русинске националне мањине (2010)]</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20150218124605/http://www.rusini.rs/ru/static/59 Статут Националниг савета русинске националне мањине (2014)]</ref><ref>[http://rusini.rs/sr-dokumenti Статут Националног савета русинске националне мањине (2018)]</ref> Том статутарном одредбом, енглески назив за русинску националну мањину ({{јез-енг|Rusyn National Minority}}) дефинисан је путем употребе међународно признатог термина за русински народ ({{јез-енг|Rusyns}}).▼
 
Посебну занимљивост поменутог предлога представља изричито позивање предлагача на модел који је примењен приликом ISO озваничења [[Српски језик|српског]] и [[Хрватски језик|херватског]] језика, односно [[бошњачки језик|бошњачког]] и [[Црногорски језик|црногорског]] језика.<ref>[https://iso639-3.sil.org/sites/iso639-3/files/change_requests/2021/2021-005.pdf Registration Authority: Request for Change to ISO 639-3 Language Code: Change Request Number: 2021-005]</ref> Повлачећи [[аналогија|аналогију]] са језицима Срба, Хрвата, Бошњака и Црногораца, који се сматрају посебним народима те стога имају и сопствене језике, предлагачи су створили простор за обликовање [[Имплицитан|имплицитних]] тумачења по којима би и Русине који говоре панонско-русинским наречјем, а за које се тражи статус посебног језика, требало сматрати посебним народом у односу на Русине који говоре карпатско-русинским наречјем?
 
▲Насупрот свим поменутим настојањима, [[Национални савет русинске националне мањине]] је као највиши орган [[Русини у Србији|русинског народа у Србији]], својим статутом из [[2010]]. године прописао (члан 6.), а потом и потврдио ([[2014]]. и [[2018]]. године), да назив на [[енглески језик|енглеском]] језику гласи, дословно: National Council of the Rusyn National Minority.<ref>[https://web.archive.org/web/20120508203202/http://www.rusini.rs/ru/static/59 Статут Националног савета русинске националне мањине (2010)]</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20150218124605/http://www.rusini.rs/ru/static/59 Статут Националниг савета русинске националне мањине (2014)]</ref><ref>[http://rusini.rs/sr-dokumenti Статут Националног савета русинске националне мањине (2018)]</ref> Том статутарном одредбом, енглески назив за русинску националну мањину ({{јез-енг|Rusyn National Minority}}) дефинисан је путем употребе међународно признатогпризнати терминаодредница за русински народ и језик ({{јез-енг|Rusyns, Rusyn language}}), које се односе на јединствени [[Русини|русински]] народ и русински језик у целини.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Русинистика”