Срби католици — разлика између измена

нема резимеа измене
ознака: везе до вишезначних одредница
{{Срби}}
'''Срби католици''' ("Срби Римског закона") су део српског народног корпуса римокатоличке вероисповести.
{{друге употребе|Срби (вишезначна одредница)}}
 
'''Срби католици''' су припадници [[Срби|српског]] народа [[Католичка црква|католичке]] вероисповести. Као специфична ''етнорелигијска'' заједница у оквиру српског националног корпуса, одликују се неговањем [[национални идентитет|етничког идентитета]] и католичких [[религија|верских]] традиција. Деле се на две подгрупе, од којих прву чине Срби [[римокатолици]], а другу Срби [[гркокатолици]].{{sfn|Гавриловић|1995|p=7-44}}
 
Према резултатима последњег [[Попис становништва 2011. у Србији|пописа становништва из 2011. године]], на подручју [[Србија|Србије]] живи 10.434 католичких Срба, а мањи број исте ''етнорелигијске'' групе живи и у неким другим (суседним) државама на подручју бивше [[Југославија|Југославије]].{{sfn|Лађевић|2014|p=}}
 
У оквиру традиционалне поделе опште [[историја српског народа|историје српског народа]], прошлост католичких Срба се дели на три специфична раздобља:
* [[Средњи век|средњовековни]] период, од [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054) до [[Пад српских земаља под турску власт|турског освајања]] српских земаља (оквирно од 11. до 15. века)
* [[нови век|нововековни]] период, под [[Османско царство|турском]], [[Млетачка република|млетачком]] и [[хабзбуршка монархија|хабзбуршком]] влашћу (оквирно од краја 15. до почетка 20. века)
* [[Савремено доба|савремени]] период, од [[Први светски рат|Првог светског рата]] (1914-1918) до садашњег доба.
 
 
== Историја ==
Српска православна црква је својом бригом о народу, као некада једини ауторитет штитећи исконску веру и историјски континуитет исте одвојила и отуђила. Знало се за '''српски народ''' и изведено од тога за православље - '''српску веру'''.<ref>"Срђ", Дубровник 31. јануар 1902. године</ref> Постојала је пракса код православних народа, међу којима и Срба да су ''потчињавали своју цркву начелу народности, и кад изгубише своју државу.'' Срби су попут других ''употребљавали православну цркву за консолидовање своје народности.'' Дошло је до употребе цркве као оружја против "разрођења". Само је такво изграђено српско православље успело да очува народна предања и обичаје. Типичан примјер у том смислу је патријархат који је обновио [[Мехмед-паша Соколовић]], чији је циљ консолидација Срба на њиховој земљи - [[босански еjалет|босанског еjалета]]. Нешто касније, током [[дуги рат|дугог рата]], други католички Србин, наиме [[Мавро Орбини]] (рођен је у [[Дубровник]]у [[1563]]., у трговачкој породици пореклом из [[Котор]]а), покушао је да консолидира [[Јужни Словени|јужне Славене]] на основу њихове славне прошлости и краљевстава. Сврха окупљања је транспарентна - католичка победа над Турцима.
 
* {{Cite book|ref=harv|last=Antunović|first=Ivan|authorlink=Иван Антуновић|title=Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom|year=1882|location=Beč|url=https://archive.org/download/razpravaopoduna00antugoog/razpravaopoduna00antugoog.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|chapter=Потискивање православља|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|volume=књ. 2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=278-288}}
* [[Светозар Борак]]: "Срби католици", Нови Сад, Београд 1998. године
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|title=О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=3|year=1995|pages=7-44|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ|pages=7-44}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Гавриловић|first=Славко|authorlink=Славко Гавриловић|chapter=Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)|title=Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године|year=1996|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|pages=37-47}}
* [[Јован Живојновић]]: "Крашовани (Карашани, Карашавци): белешке, народни обичаји и примери језика", Нови Сад 1907. године
* {{Cite book|ref=harv|last=Иванић|first=Иван|authorlink=Иван Иванић|title=Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине)|year=1899|location=Београд|url=https://archive.org/download/bunjeviciokciub00ivangoog/bunjeviciokciub00ivangoog.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title=О унијаћењу на територији Српске православне цркве|journal=Теолошки погледи|year=1991|volume=24|issue=1-4|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1991/1-4/131-146.pdf|pages=131-146}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Лађевић|editor-first=Петар|title=Етноконфесионални и језички мозаик Србије|year=2014|location=Београд|publisher=Републички завод за статистику|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Etnomozaik.pdf}}
* [[Никола Тоља]]: "Дубровачки Срби католици: истине и заблуде", Дубровник 2011. године
* [[Светозар Борак]]: "Срби католици", Нови Сад, Београд 1998. године
* {{Cite book|ref=harv|last=Радонић|first=Јован|authorlink=Јован Радонић|title=Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века|year=1950|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=uQ5nAQAACAAJ}}
* [[Никола Тоља]]: "Дубровачки Срби католици: истине и заблуде", Дубровник 2011. године
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Archiepiscopus Craynensis|journal=Историјски записи|year=2000|volume=73|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=La9pAAAAMAAJ|pages=47-54}}
{{refend}}