Београд између два светска рата — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 54:
=== Здравство ===
Антитуберкулозни диспансер је отворен 1920/21. на Зеленом венцу.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1921/01/16#page/0/mode/1up "Политика", 16. јан. 1921]</ref> [[Универзитетска дечја клиника у Београду|Универзитетска дечја клиника]] је основана 1924, зграду је добила 1940-41. Данашњи [[Клиничко-болнички центар Звездара]] потиче од болнице која је основана 1935, средствима Николе Спасића. Општинска поликлиника је 1935. смештена у санаторијуму "Живковић" у Крунској.<ref name="Pol1938062908">[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/06/29?pageIndex=00008 "Политика", 29. јун 1935]</ref> Општинско породилиште је отворено 1937. у Средачкој на Старом Ђерму.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/02/08?pageIndex=00009 "Политика", 8. феб. 1937]</ref> Гинеколошко-акушерска клиника Београдског универзитета је крајем 1938. издвојена из оквира Опште државне болнице.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/12/29?pageIndex=00007 "Политика", 29. дец. 1938]</ref> Друштво за заштиту и васпитање деце добило је дом у Охридској 16.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/12/29?pageIndex=00010 "Време", 29. дец. 1939]</ref> Енглеско-југословенска дечја болница је радила у Београду од 1919. до 1934. када је пресељена у [[Сремска Каменица|Сремску Каменицу]].<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/02/28?pageIndex=00008 "Политика", 28. феб. 1939]</ref> Друштво "Српска мајка" је имало диспанзер за сиромашне бебе и интернат за мало одраслију децу у Бранковој 17.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/03/03?pageIndex=00011 "Политика", 3. март 1935]</ref> [[Центар за заштиту деце, одојчади и омладине|Дечје прихватилиште у Звечанској]] ради од 1938. Дезинфекциони завод, у близини кафане "Мостар", прорадио је 1935.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/03/02?pageIndex=00005 "Политика", 2. март 1935]</ref> Општа поликлиника за кожне и венеричне болести добила је зграду у Ђорђа Вашингтона у марту 1938.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/03/08?pageIndex=00007 "Политика", 8. март 1938]</ref> (раније је постојала амбуланта у Александровој<ref name="Pol1938062908"></ref>). Клиника кнеза Павла за изучавање и лечење рака у Пастеровој,<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/06/25?pageIndex=00021 "Политика", 25. јун 1939]</ref>, први пут грађена 1939-40, данашњи је Институт за онкологију и радиологију Србије (зграда је страдала у бомбардовањима 1941. и '44).
Од 1920-тих до половине 1930-тих просечни животни век Београђана се повећао са 32,3 и 34,8 за мушкарце одн. жене на 45 и 49,8 година; знатна али опадајућа смртност је била последица [[Туберкулоза|туберкулозе]], смањила се и смртност одојчади.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1936/09/14?pageIndex=00006 "Време", 14. септ. 1936]</ref> Ипак и 1938. главни узрок морталитета у Београду била је туберкулоза: 772 од 3413 умрлих (23%), најчешће у пролеће и јесен, често младићи од 20 до 25 година.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/10/19?pageIndex=00008 "Време", 19. окт. 1938]</ref> За неке професије се каже да искључиво умиру од туберкулозе: шегрти (већ у 12. години), кафанске певачице (20-тој), бакали, монтери, часовничари, штрикерке, вајари и апотекари (47. години живота).<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/06/03?pageIndex=00006 "Политика", 3. јун 1935]</ref> Половином 1930-тих, деца млађа од 14 година су чинила 29% свих умрлих.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/12/11?pageIndex=00007 "Време", 11. дец. 1937]</ref>
| |||