Реља Новаковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.1
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 26:
Рођен је у [[Обреновац|Обреновцу]]. Основну школу завршио је у Кули, а гимназију у [[Београд]]у. Дипломирао је Општу и националну историју на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]] 1935. Од 1938. до 1941. предавао је у [[прилеп]]ској гимназији.
 
Крај [[Други светски рат|рата]] је провео у ратном заробљеништву у [[Трећи рајх|Немачкој]]. Након Ослобођења и повратка у Југославију 1945. био је директор гимназије у [[Петровац на Млави|Петровцу на Млави]] и [[Краљево|Краљеву]].
 
За начелника Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе постављен је 1949. године, а октобра 1950. изабран је за предавача опште историје за студенте Филозофског факултета којима је историја била помоћна наука. На истом факултету одбранио је докторску дисертацију под насловом ''Бранковићев летопис и његови извори'' 1955. Од 1956. до 1970. напредовао је од звања доцента до редовног професора. Наставу историјске географије преузео је 1958/59. Продужио је рад на попуњавању библиотеке и попису историјских атласа и карата јужнословенских и суседних земаља када је школске 1962/63. установљен Кабинет за историјску географију у оквиру Одељења историјских наука. Ту се нарочито осврнуо на богате збирке [[Ратни архив у Бечу|Ратног архива у Бечу]] где је дуго година радио, што је наставио и по доласку у Историјски институт. Личну колекцију копија старих карата поклонио је Одељењу посебних фондова [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]].