Резиденција краља Александра Карађорђевића у Хан Пијеску — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Слике дворца
Уређивање
Ред 24:
Крајем 19. и почетком 20. вијека у Хан Пијеску боравили су [[Аустроугарска|Аустроугарски]] службеници, који су вршили мјерења квалитета ваздуха ханпјесачког подручја. Мјерењима је установљено да је Хан Пијесак простор са највишом концентрацијом [[озон]]а у [[Европа|Европи]], природна ваздушна бања. Чист ваздух, пространства бујне и високе црногоричне шуме измијешана са неколико бјелогоричних врста и висока концентрација озона погодовали су болесном [[Франц Јозеф|цару Фрањи Јосифу]]. Стручњаци царевине су у то вријеме направили геодетску карту насеља и његове околине и дошли до закључка да је планински амбјент изузетно погодан за развој елитног туризма. Направљене су скице и плланови за изградњу монденског насеља за великане. Планирана је изградња љетниковца за Цара, али и још 17 врхунских одмаралишта различите величине. Планове [[Аустроугарска|Аустроугарске]] омело је [[Први светски рат|Први свјетски рат]].<ref name="automatski generisano4">Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија, стр 45</ref><ref name="automatski generisano2">Абазовић, Д. (2014). Судбина Љетниковца краљевске породице Карађорђевић, у Хан Пијеску. Србски ФБРепортер .</ref>
 
Боравећи у [[Сарајево|Сарајеву]] престолонасљедник [[Александар I Карађорђевић|Александар]] информисан је о налазима аустоугарских стручњака о атмосферско-климатским потенцијалима [[Општина Хан Пијесак|ханпјесачког]] подручја који могу бити искориштени у здравствене сврхе. Тада је предложено будућем краљу да би за њега и његову породицу било добро да у Хан Пијеску изграде објекате који би повремено користили, јер ту има највише озона и представља прави природни санаторијум. Одмах по доласку у [[Београд]] краљ је упутио своје стручњаке да сагледају оправданост изнијете иницијативе, а убрзо је објелодањена одлука.<ref>Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија, стр 44-46</ref> [[Датотека:Vidovdanski ustav.jpg|мини|200п|л|Видовдански устав потписан у Хан Пијеску]]
 
''„На Хан Пијеску до којега је долазила Српска војска за вријеме офанзиве у Босни 1914. године биће подигнут ловачки замак у којем ће Престолонасљедник становати за вријеме лова по босанским планинама.“''<ref>Политика, Београд, 25. септембар 1920, стр. 3.</ref>
Ред 32:
''„У новембру 1920. године Управа двора Његовог величанства Краља оверила је пројекат заведен у Сарајеву под број Н 4322/14 којим се у Хан Пијеску треба да гради Дворац назван Ловачки дом.“''<ref>Архив Југославије, Фонд 91-136-74</ref>
 
Градња дворца је почела [[1919]]. године, а саграђен је 24 мјесеца касније<ref name="automatski generisano2" />, док је градња цјелог краљевог комплекса завршена је 1924. године. Управа двора је од Грађевинске дирекције Сарајево 23. октобра [[1924]]. године под бројем 10622 добила докуменат и констатовала довршење државних зграда у Хан Пијеску које ће служити за краљеве потребе.<ref name="automatski generisano4" /> Саграђена је 1923. године и дворска[[црква]] којој је кумова Александар лично. У склопу објеката налазили су се и први [[Тениски терен|тениски терени]] у Краљевини Југославији.<ref>
[https://www.youtube.com/watch?v=Nn73ERWUjyU Др Радован Пилиповић директор Архива Српске православне цркве, Отварање изложбе Краљев Дворац у Хан Пијеску -ЈУ Народна библиотека "Бранко Чучак", минут 45:42]</ref> [[Датотека:Управа Дворца на Хан Пијеску Јилек.png|мини|200п|д|Управи Краљевог дворца на Хан Пијеску- надзорнику Драгутину Јилеку, 1930. године.]] Заузет државничким обавезама, лично није присуствовао отварању цркве већ је послао свога изасланика [[Јанко Вукотић|сердара Јанка Вукотића]].<ref name="automatski generisano1">[https://frontal.rs/dvor-karadjordjevica-u-han-pijesku/ Беатовић, В. (2012). Двор Карађорђевића у Хан Пијеску. Фронтал .]</ref> Краљу је додјељено и ловиште од 2474 хектара.<ref name>[https://www.youtube.com/watch?v="automatskiNn73ERWUjyU Др Радован Пилиповић директор Архива Српске православне цркве, Отварање изложбе Краљев Дворац у Хан Пијеску -ЈУ Народна библиотека generisano2"Бранко Чучак"]</ref> По завршетку био је веома задовољан. Често је са породицом долазио у Хан Пијесак. Ту су поред краља, касније престолонаследника и њихове породице, долазили министри из владе, генерали и други достојанственици. Долазили су и разни државници. Примао је амбасадоре, изасланике и слично. У истом је проводио вријеме, обављао државничке послове и одмарао се. Постоје извори по којима је овдје потписан и [[Видовдански устав|Видовдански Устав]]. Краљ је у резиденцији примио у посјету и [[Мустафа Кемал Ататурк|Кемала Ататурка]], турског реформатора, приликом посјете Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.<ref>Хан Пијесак : простор — вријеме — људи : монографија, стр 46,47</ref> У дворцу је био угошћен и премијер Турске [[Мустафа Исмет Инени]], априла 1937. године.<ref>Време, Београд, 19. април 1937</ref> До почетка рата премијер Стојадиновић је често боравио на Хан Пијеску.<ref>Време, Београд, 27. август 1936</ref>
[[Датотека:Милан Стојадиновић Хан Пијесак.png|мини|десно|250п|[[Милан Стојадиновић]] са министрима испред дворца, после сједнице на Хан Пијеску 1936. године]] [[Датотека:Записник Краљев дворац у Хан Пијеску 1939 године.png|мини|200п|л|Списак дворских објеката]]
У [[Априлски рат|Априлском рату]] [[Петар II Карађорђевић|краљ Петар Други]], при повлачењу боравио је у дворцу. Међутим локација је убрзо била откривена и нападанута од стране њемачке авијације. [[Карађорђевићи]] су се спасили бијегом кроз скровиште и тунел чији се улаз налази крај дворца. Пут су наставили из Хан Пијеска ка [[Пале|Палама]].<ref name="automatski generisano2" />
 
Линија 46 ⟶ 47:
<gallery>
Хан Пијесак комплекс двора вила слика 2.jpg|Вила из комплекса краљевог дворца
Ловиште Карађорђевића у Хан Пијеску.png|Дворско ловиште у Хан Пијеску, површине 74 хектара, карта из 1924. године.
Дворац краља Александра Хан Пијесак.jpg|Дворац после Другог свијетског рата
</gallery>