Пантеон (Рим) — разлика између измена

Пантеон је грађевина симетрична с обзиом на средиште, тлоцрт му је [[кружница]] или геометријски лик у који се може уписати и описати кружница. Тлоцртно грађевина се састоји од два битно различита дела: великог средишњег простора пресвођеног куполом и правокутног трема, делимично затвореног зидом, а на прочељу рашчлањеног стубовима. Средишњи простор затворен је зидом који је с унутрашње стране рашчлањен нишама и паровима ступова.

 

 

Унутрашњи простор је јединствен, прегледан, статичан. Такав карактер простора одређен је пре свега потпуно уравнотеженим односом вертикала и хоризонтала (пречник = висина). Статичности придоноси и готово искључиво водоравна подељеност масе – низ упоредних прстенова све мањег и мањег пречника потпуно воде поглед до отвора, одакле се светлост равномерно распростире дохваћајући сваки део. Односи зграде су такви да при улазу једним погледом може обухватити читав простор. Други венац се види под углом од 25°, горњи руб куполе под 45°, што не захтева никакво напрезање јер је прилагођено физиолошким својствима ока. Статичност и прегледност простора незнатно је негирана његовим улажењем у масу зида. Простор ступњевито истискује масу. У доњем делу, где је маса најдебља, простор у облику ниша продире у њу најдубље. У лажним прозорима изнад ниша продор простора много је плићи. С казетама простор улази сасвим плитко, што одговара стањивању масе куполе, али поступно, чиме је још једном поновљен основни ритам масе и простора. У односу масе и простора укључено је и кретање [[светлост]]и. Она долази с врха вертикалне осе коцке-кугле, у коју је, односно око које је грађевина компонирана. Светлост долази с места где је маса најтања те се равномерно распростире и до оних делова где је најдебља, до ниша, где простор дубоко улази у масу, те се тако ствара врло оштар контраст светлости и сене у којем се истиче пластичност сваког детаља.