Срби католици — разлика између измена

нема резимеа измене
За то време, српске области у унутрашњости имале су своје православне епископе, који су били потчињени [[Охридска архиепископија|Охридској архиепископији]] све до [[2019]]. године, када је створена аутокефална [[Српска архиепископија]]. У међувремену, [[Вукан Немањић]] је као владар у Дукљи и Травунији успоставио непосредне контакте са римским папом [[Папа Иноћентије III|Иноћентијем III]], након чега је [[1199]]. године одржан сабор [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]], један од најзначајнијих католичких сабора у српским земљама током средњовековног периода.{{sfn|Коматина|2016|p=11, 221-228}}
 
Током позног средњег века, поред Барске надбискупије, најзначајнија католичка установа у српским земљама била је [[Которска бискупија]], која је имала проширену надлежност над католичким заједницама у разним трговачким местима у унутрашњости српских земаља.{{sfn|Митровић|2011|p=289-305}}{{sfn|Коматина|2016|p=10, 378, 382}}
 
Поред католика латинског, односно римског обреда (римолатолици), током 15. века настају и покушаји стварања [[гркокатолицизам|гркокатоличких]] центара у српским средњовековним земљама. У време преговора око склапања [[Фирентинска унија|Фирентинске уније]] (1439), католички инквизитор [[Јован Капистран]] је покушао да поунијати српског деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] (1427-1456), али тај покушај није уродио плодом.{{sfn|Andrić|2016|p=202-227}} Стога је Католичка црква уз помоћ [[Млетачка република|Млетачке републике]] покушала да средином 15. века створи посебну [[унија (католицизам)|унијатску]], односно гркокатоличку епархију у [[Зета у саставу Српске деспотовине|Зети]], са циљем сузбијања српске православне [[Зетска епархија|Зетске епархије]].{{sfn|Божић|1982|p=278-288}} Под окриљем млетачких власти, у [[Доња Зета|Доњој Зети]] је постављен посебан унијатски владика, који је покушао да се учврсти на подручју око [[Пречиста Крајинска|Пречисте Крајинске]], али без већег успеха.{{sfn|Благојевић|Спремић|1982|p=419}}{{sfn|Ћирковић|2000|p=47-54}}
{{главни чланак|Католичка пропаганда у српским земљама}}
 
Године 1557.Током [[Мехмед-паша15. Соколовићвек]]а, јенајвећи обновиодео [[Пећкасрпских патријаршија|пећкеземаља патријаршије]]потпао какоје бипод ојачаотурску османсковласт, освајањешто српскихје земаљаутицало и заштитиона јеположај одкатоличких ванземаљскогСрба утицајау -суседним посебноприморским изобластима, католичанствакоје усу Аустријибиле под влашћу [[Млетачка република|Млетачке републике]]. Падом Бара под отоманскутурску власт [[1571]]. године, радикалноозначен је промијењенапочетак позицијановог периода у историји [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]]. Барска Катедрала Св.Светог Ђорђа јеу билеБару била је претворена у џамију 1579. године. У овомнаредном периоду су, поједини барски надбискупи столовали су изван подручја своје дијецезе, управљајући црквомнадбискупијом из сусједнихсуседних области. ОдУ османскезнатно владавинеповољнијем иположају освајањабила ује 16.суседна стољећу[[Дубровачка надбискупија]], најповлаштенијапошто је [[Дубровачка република]]. Изградњауспела [[Сплитскада лука|сплитскезадржи луке]]своју радикалнодржавну мењасамоуправу, овајпод [[статусврховном влашћу кво]]турског султана.
 
Пионир,Важну идеологулогу иу опаторганизацији закатоличке стварање илирског језикапропаганде у којемсрпским биземљама секрајем најјасније[[16. реализовалавек]]а католичка пропаганда међу Србима и Бугаримаимао је дубровачки трговац ујезуита Истанбулусрпског порекла [[Марин Темперица]]. ШпијунскаУ мрежаисто време, преко мреже [[Дубровачки трговци у бугарским земљама|дубровачких трговаца у бугарским земљама]], који су били [[србиСрби католици]], билаподсталнуто је основа организацијеизбијање [[Трновски устанак (1598)|Трновског устанака]] (1598)]] -, најзначајнијег устанка у бугарским земљама пре [[Бугарски народни препород|бугарског народног препорода]]. <ref>[https://books.google.bg/books?id=HDQn3tJkyUcC&pg=PA234&lpg=PA234&dq=%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5+%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8+%D0%B8+%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE+%D0%B2%D1%8A%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5&source=bl&ots=qgEeD5GQ9Z&sig=ACfU3U00JxjFg6mycKhtBg6MEc_mtuCbug&hl=bg&sa=X&ved=2ahUKEwjQsYaGs6XpAhVFyaYKHYPLAkwQ6AEwAnoECAoQAQ#v=onepage&q=%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5%20%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE%20%D0%B2%D1%8A%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5&f=false Трновски устаници 1598. и 1686. (Историја Бугара)]</ref>
[[Дуги рат]] и [[мир у Житватороку (1606)]] с којима су католици дозвољени да граде цркве у Османском царству отвара пут за католичку пропаганду у српском и бугарским земљама - [[Католичке пропаганде на бугарским земљама|католичку пропаганду у бугарским земљама]]. Природно средиште ове пропаганде је Дубровачка република, која покушава да освоји трговинске концесије на рачун Млетачке републике. Дубровачке трговце користи Ватикан за шпијуне, а католички свећеници - за проповједнике. Изумљен је [[Илирски језик (jужнословенски)|илирски језик]], а борац секуларне римске пропаганде је "[[Краљевство Словена]]". Цео 17. век пролази на Балкану у сенци католичке пропаганде. Ово је век кроз који многи срби предају своју православну веру ако је имају. Врхунац овог процеса је у вријеме [[Кандијски рат|Кандијског рата]], [[1648]]. године, кога велики број Срба православаца, предвођених епископом [[Епифаније Стефановић|Епифанијем Стефановићем]] и калуђерима [[манастир Крка|манастира Крке]], пребјегао је са турске на млетачку територију. Епифаније Стефановић је 1. новембра [[1648]]. у Виру склопио унију, уз присуство [[Капуцинери|капуцина]] Вартоломеја из Вероне. Стефановић је убрзо затим умро, а калуђери су се окренули против уније, тако да је она пропала. {{sfn|Боговић|1993|p=}}
 
Након [[Дуги рат|Дугог рата]] и [[мир у Житватороку (1606)|Житванског мира]] (1606), католицима је дозвољено да обнављају и граде цркве у Османском царству, чиме се отвара пут за католичку пропаганду у српском земљама. Главно средиште за ширење пропаганде према унутрашости је Дубровачка република. Католичка црква је дубровачке трговце користила као обавештајце, а дубровачке свештенике као проповеднике. У то време се развија и посебан јужнословенски књижевни језик, који је у класицистичком маниру назван ''[[Илирски језик (jужнословенски)|илирски језик]]''. У циљу ширења католичког утицаја настаје и чувено дело под насловом "[[Краљевство Словена]]" (1601).
Пионир, идеолог и опат за стварање илирског језика у којем би се најјасније реализовала католичка пропаганда међу Србима и Бугарима је дубровачки трговац у Истанбулу — [[Марин Темперица]]. Шпијунска мрежа [[Дубровачки трговци у бугарским земљама|дубровачких трговаца у бугарским земљама]], који су били [[срби католици]], била је основа организације [[Трновски устанак (1598)|Трновског устанака (1598)]] - најзначајнијег устанка у бугарским земљама пре [[Бугарски народни препород|бугарског народног препорода]]. <ref>[https://books.google.bg/books?id=HDQn3tJkyUcC&pg=PA234&lpg=PA234&dq=%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5+%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8+%D0%B8+%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE+%D0%B2%D1%8A%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5&source=bl&ots=qgEeD5GQ9Z&sig=ACfU3U00JxjFg6mycKhtBg6MEc_mtuCbug&hl=bg&sa=X&ved=2ahUKEwjQsYaGs6XpAhVFyaYKHYPLAkwQ6AEwAnoECAoQAQ#v=onepage&q=%D0%B4%D1%83%D0%B1%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8%D1%82%D0%B5%20%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%82%D1%8A%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE%20%D0%B2%D1%8A%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5&f=false Трновски устаници 1598. и 1686. (Историја Бугара)]</ref>
 
Током 17. века, значајан број православних Срба у областима под хабзбуршком и млетачком влашћу прелази на католицизам. Врхунац овог процеса пада у време [[Кандијски рат|Кандијског рата]], када велики број Срба православаца, предвођених епископом [[Епифаније Стефановић|Епифанијем Стефановићем]] и калуђерима [[манастир Крка|манастира Крке]], прелази са турске на млетачку територију. Епифаније Стефановић је 1. новембра [[1648]]. године у Виру склопио унију, уз присуство [[Капуцинери|капуцина]] Вартоломеја из Вероне. Стефановић је убрзо затим умро, а калуђери су се окренули против уније, тако да је тај покушај унијаћења пропао.{{sfn|Борак|1998|p=148-149}}
Срби католици чине групу неколико малих (политичких) "народа" попут [[Шокци|Шокаца]] ("папиштанци"<ref>"Даница", Нови Сад 1861. године</ref>), [[Буњевци|Буњеваца]], [[Крашовани|Карашевака]], [[Латини|Латина]] (у Турској царевини). Срби католици у Далмацији<ref>"Школски лист", Сомбор 1882. године</ref> (нарочито у [[Срби у Дубровнику|Дубровнику]]) су међутим то недвосмислено били и гласно истицали, а Хрвати католици додуше признају њихово постојање, али само као привремено и "политичко опредељење". Вук Караџић се међутим половином 19. века неуморно бавио историјом, језиком и обичајем "Срба сва три закона".<ref>Вук Ст. Караџић: "Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона", Беч 1849.</ref> Ђуро Даничић је своју књигу "Српска граматика", објављену на латиници у Београду 1864. године наменио (како пише у предговору) '''Србима западне цркве'''.<ref>Ђуро Даничић: "Српска граматика", трећи део, Београд 1864.</ref>
 
На простору некадашње Млетачке Албаније, и у тзв. Скадарској Крајини, један део се у 19. веку један део се називао "Шестине", који су чиниласа 10десет села, са становништвом искључиво "(по)арнаућеним" Србима католицима, који говоре арнаутски.<ref>"Дело", Београд 1894. године</ref>
 
СрбиКатолици католицисрпског порекла чинеобухватају групу од неколико малих (политичких) "народа" попут [[Шокци|Шокаца]] ("папиштанци")<ref>"Даница", Нови Сад 1861. године</ref>), [[Буњевци|Буњеваца]], [[Крашовани|Карашевака]], [[Латини|Латина]] (у Турској царевини). Срби католици у Далмацији<ref>"Школски лист", Сомбор 1882. године</ref> (нарочито у [[Срби у Дубровнику|Дубровнику]]) су међутимјасно тоистицали недвосмисленосвоју билисрпску и гласно истицали, анародност. Хрвати католици додушесу признајупризнавали њихово постојање, али само као привремено и "политичко опредељење". Вук Караџић се међутим половином 19. века неуморно бавио историјом, језиком и обичајемобичајеима "Срба сва три закона".<ref>Вук Ст. Караџић: "Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона", Беч 1849.</ref> Ђуро Даничић је своју књигу "Српска граматика", објављену на латиници у Београду 1864. године, наменио (како пише у предговору) '''Србима западне цркве'''.<ref>Ђуро Даничић: "Српска граматика", трећи део, Београд 1864.</ref>
У Далмацији су се најдуже одржали; било их је у другој половини 19. века много; што јавних што тајних Срба католика. Најгласнији су били они у Дубровнику, Задру, Сплиту, Книну. Велики подстицај су им дали својим делом пре свих [[Доситеј Обрадовић]], за којим су следили песници Мушицки и Његош. Јер то су народни генији, који ''не питају како се ко крсти, већ каква му крвца грије прси''.<ref>"Отаџбина", Београд 1883. године</ref> Романтичар Бранко Радичевић је опевао не југословенско (како се подметало) - већ разиграно српско народно коло, када кличе: ''Ој соколе Далматинче!", "Ој ти красни Дубровчане!" и "Ој Славонче танани!''.
 
УСрби Далмацијикатолици су се најдуже одржали; билоу Далмацији, где их је у другој половини 19. века много;било штонајвише јавниху штоДубровнику, тајнихали Србатакође католика. Најгласнији су били онии у Дубровнику, Задру, Сплиту, и Книну. Велики подстицај су им дали својим делом пре свих [[Доситеј Обрадовић]], за којим су следили песници Мушицки и Његош. Јер то су народни генији, који се ''не питају како се ко крсти, већ каква му крвца грије прси''.<ref>"Отаџбина", Београд 1883. године</ref> РомантичарПесник Бранко Радичевић је опевао не југословенско (како се подметало) - већ разиграно српско народно коло, када кличе: ''Ој соколе Далматинче!", "Ој ти красни Дубровчане!" и "Ој Славонче танани!''.
Руски историчар и путописац [[Александар Гиљфердинг]] је још половином 19. века указао шта је проблем у вези са Србима католицима. Из свог искуства је одредио њихов идентитет, за шта би му православна црква и те како дала за право. По њему (нажалост): ''Србин католик одбацује све српско као православно и не зна за српску отаџбину, за српску старину. Он има само ужу, провинцијалну отаџбину; он каже за себе да је Босанац, Херцеговац, Далматинац, Славонац према области у којој се родио. Католик не каже за свој језик да је српски, него босански, далматински, славонски итд. Католик не уме да свој језик назове својим именом, јер он нема отаџбине, нема општега имена. Осим своје тесне области, он има само једну отаџбину - римокатоличку цркву.''<ref>"Дело", Београд 1. јануар 1912.</ref>
 
Руски историчар и путописац [[Александар Гиљфердинг]] је још половином 19. века указаоанализирао штаразна је проблемпитања у вези са Србима католицима. Из свог искуства је одредио њихов идентитет, зауказавши штатим би му православна црква и те како дала за право.поводом Пона њемуразне (нажалост)проблеме: ''Србин католик одбацује све српско као православно и не зна за српску отаџбину, за српску старину. Он има само ужу, провинцијалну отаџбину; он каже за себе да је Босанац, Херцеговац, Далматинац, Славонац према области у којој се родио. Католик не каже за свој језик да је српски, него босански, далматински, славонски итд. Католик не уме да свој језик назове својим именом, јер он нема отаџбине, нема општега имена. Осим своје тесне области, он има само једну отаџбину - римокатоличку цркву.''<ref>"Дело", Београд 1. јануар 1912.</ref>
 
Прелаз Срба католика (Шокаца) у православље, као "враћање у прадедовску веру" у селу [[Сантово|Сантову]] догодио се почетком 20. века.<ref>"Босанска вила", Сарајево 1899. године</ref>
 
=== Католички Срби у Дубровнику ===
[[Датотека:Ivan_Stojanovic_slika.jpg|мини|десно|220п|[[Иван Стојановић]] (1829-1900), истакнути Србин католик из Дубровника]]
 
Око [[1880]]. године<ref>"Нова искра", Београд 1900.</ref> јавио се спонтано јак [[Дубровачки српско-католички покрет|српски покрет у Дубровнику]], који је објединио Србе православце (малобројне) и католике. То је био део једног већег, Далматинског покрета усмереног против одрођавања. Ту се створило католичко Српство. Сматрали су дубровачки Срби да '''ако је околина Дубровачка прешла на католицизам, није престала бити српском''', "јер башка вјера а башка народност". Стари породични српски корени у Дубровнику су тада оживели и ојачали, јер им је приступила омладина.<ref>"Дабро-босански источник", Сарајево 1889. године</ref> "Српску ствар" носили су са одушевљењем на својим плећима, уз старе племиће - просвећени жупници, књижевни радници и новинари, образовани омладинци. Дум [[Иван Стојановић]] угледни католички свештеник и историчар дубровачки се први јавно изјаснио да је Србин католичке вере. Он ће својим говорима и написима бранити српско становиште.<ref>"Нова искра", Београд 1900. године</ref> На изборима 1890. године "Српска странка" ће преузети власт у граду, и владати пуну деценију. Када су 1940. године Дубровчани, Др Милан Решетар и сликар Марко Мурат изабрани за праве чланове СКА у Београду, професор Решетар се јавно захвалио. Његове су биле речи<ref>"Дубровник", Дубровник 6. март 1940.</ref>: ''али се веселим, вјерујте ми, ради нашега Дубровника више неголи ради себе, а особито ми је мило што је та иста почаст дата г. Марку Мурату - још једном Дубровчанину из броја старих бораца Срба католика, који изумиремо''.
 
* {{Cite journal|ref=harv|last=Andrić|first=Stanko|title=Saint John Capistran and Despot George Branković: An Impossible Compromise|journal=Byzantinoslavica|year=2016|volume=74|issue=1-2|pages=202-227|url=http://www.academia.edu/34480630/Saint_John_Capistran_and_Despot_George_Brankovi%C4%87_An_Impossible_Compromise}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Antunović|first=Ivan|authorlink=Иван Антуновић|title=Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom|year=1882|location=Beč|url=https://archive.org/download/razpravaopoduna00antugoog/razpravaopoduna00antugoog.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Благојевић|first1=Милош|authorlink1=Милош Благојевић|last2=Спремић|first2=Момчило|authorlink2=Момчило Спремић|chapter=Слом Црнојевића|title=Историја српског народа|volume=2|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|year=1982|pages=414-430|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Божић|first=Иван|author-link=Иван Божић|chapter=Потискивање православља|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=278-288|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Борак|first=Светозар|title=Срби католици|year=1998|location=Нови Сад-Београд|publisher=Српско друштво Др Јован Рашковић; Српско културно друштво Зора|url=https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Svetozar-Borak-Srbi-Katolici.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Иванић|first=Иван|authorlink=Иван Иванић|title=Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине)|year=1899|location=Београд|url=https://archive.org/download/bunjeviciokciub00ivangoog/bunjeviciokciub00ivangoog.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title=О унијаћењу на територији Српске православне цркве|journal=Теолошки погледи|year=1991|volume=24|issue=1-4|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1991/1-4/131-146.pdf|pages=131-146}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јововић|first=Божидар|title=Православље и Срби католици у Далмацији у записима Стевана Роцe|journal=Зборник о Србима у Хрватској|volume=7|year=2009|pages=7-95|url=https://books.google.com/books?id=fw4_AQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Ивана|title=Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века|year=2016|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=MaOADgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Лађевић|editor-first=Петар|title=Етноконфесионални и језички мозаик Србије|year=2014|location=Београд|publisher=Републички завод за статистику|url=http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Etnomozaik.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Милутиновић|first=Коста|chapter=Срби у Далмацији 1797-1878|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=277-307|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Сукоб барског архиепископа и которског епископа око јурисдикције над католичким парохијама у средњовековној Србији|title=Споменица академика Симе Ћирковића|year=2011|location=Београд|publisher=Историјски институт|pages=289-305|chapter-url=https://books.google.com/books?id=t_ZCCwAAQBAJ&pg=PA289}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Радонић|first=Јован|authorlink=Јован Радонић|title=Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века|year=1950|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=uQ5nAQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Владислав|title=Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године|year=2008|location=Београд|publisher=Хришћански културни центар|url=https://books.google.com/books?id=v1VMygAACAAJ}}