Битка на Крбавском пољу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 29:
 
== Битка ==
Крајем лета 1493. године, [[Јакуб-паша Хадум]] је провалио са својим акинџијама (лаком кољицомкоњицом), укупно око 8.000, преко река [[Уна|Уне]] и [[Купа (река)|Купе]] у Штајерску и опустошио [[Цеље]] и [[Птуј]]. Приликом повратка из Словеније, Турци су опустошили и [[Хрватско Загорје]], спалили и опљачкали богати градић кнеза Франкопана, [[Модруша|Модрушу]], у којем је била и смештена бискупија, с циљем повратка у Босну, при чему није познато којим правцем су се враћали. Према подацима једног турског летописца, Јакуб-паша је са својим снагама наишао на хрватске феудалне снаге на једној планини (верује се Мала Капела), које су му препречиле пут. Како је био угрожен с леђа од штајерског грофа, Јакуб-паша је понудио хрватско бану [[Емерих Деренчин]]у новац уколико би га овај пустио да настави пут према Босни. Бан Деренчин, уверен у премоћ својих снага над измореним турским снагама, као услов тражи и ослобађање читавог робља и предају целог плена, што Јакуб-паша не прихвата. Док су још трајали преговори око откупа, Јакуб-паша је упутио турске снаге преко Крбаве као би искористио прилику и извукао се из, за њега, тешког положаја.
 
Чим је сазнао за промену правца кретања турских снага, бан Деренчин је прегруписао снаге и на Крбавском пољу окупио до тада међусобно завађене хрватске кнезове, [[Иван Фрранкопан|Ивана Франкопана Цетинског]], Бернардина Франкопана Модрушког, [[Никола Франкопан|Николу Франкопана Тржичког]], Карла Гушића, [[Петар II Зрински|Петра II Зринског]], [[Јајце|јајачког]] бана Михајла Петкауа, Јураја Влатковића, сина херцега [[Влатко Херцеговић Косача|Влатка Косаче]] и друге. Хрватске снаге су бројиле око 3.000 тешких коњаника, око 2.000 пешака и око 6.000 слабо наоружаних и војно необучених сељака. Иако су неки од кнезова предлагали напад на турске снаге на планинском земљишту, што је било неуобичајена тактика војски феудалног раздобља и могући прави избор, одлучено је да се Турци нападну фронтално у три коњичке групе по обичају тог времена. Прву група су сачињавале славонске бандерије под заповедништвом Фердинанда Берисбурха, другу - хрватске снаге под Иваном Франкопаном Цетинским и јајачким баном Михајлом Петкауом и трећу - остатак под Николом Франкопаном Тржичким и Бернандом Франкопаном Модрушким. Између ових коњичких скупина су били распоређени сељаци и пешадија.