|
Свјатослав је поразио Хазаре и у корист Византије упркос томе да су још за време његовог оца Игора био вођен [[Игорова кампанија против Византије|рат кијевских Руса и Византије]], који се завршио поразом Руса [[944]]. Ипак је за време Свјатослава било добрих односа са Византијом, томе у добро говори чињеница коју је у хроници забележио [[Јован Скилица]], да су Руси слали војну морнарицу у помоћ Византији у време похода [[Нићифор II Фока|Нићифора Фоке]] на [[Крит]].
Нићифор Фока је [[967]]. или [[968]]. послао Свјатославу свог емисара [[Калокир]]а, са намјером да Свјатослава наговори да нападне [[Бугари|Бугаре]]. При томе је добио 15.000 [[унца]] у злату. Свјатослав је пристао и на поход кренуо са 60.000 војника, укљјучујућиукључујући и и најамничке одреде [[Печенези|Печенега]]. Бугарски цар [[Борис II Бугарски]] је био поражен и указивало је да ће Руси заузети цели део северне Бугарске, али је тада дошло до подмитивања Печенега од стране Византије, који су почели са [[Опсада Кијева од Печенега|опсадом Кијева]]. Мајка Олга и син [[Владимир I Велики|Владимир]] су се тада налазили у граду и после повлачења Печенега слали су писмо по Свјатослава, који се вратио и поразио остатке Печенега у околини. Освојене територије Бугарске је одбио пренијети под Византију. Након смрти маме Олге, која је умрла 3 дана након свађе Олге и бојара са Свјатославом, престоницу пренесе у [[Прејаславец]], на [[ушће]] [[Дунав]]а, које је важило за богати трговачки пут. У хроници [[Повест минулих лета]] је за [[969]]. записано да је нову престоницу схватао као центар своје нове државе и тачку где тећетече трговина златом, свилом, вина и осталих добина из Византије према западу, коњи и сребро из правца [[Мађарска|Мађарске]] и [[Чешка (Бохемија)|Чешке]] и кожа, мед, [[восак]] и робови из руских земљаземаља.
У лету 969. крене у нови поход, а кијевску Русију подели на три управне јединице, које су управљали његови три синови. Руска војска са најамничким трупама Мађара и Печенега упада у бугарску [[Тракија|Тракију]] и заузме [[Пловдив|Филипољ]], а становништво масакрира. Византијски цар НиђиофорНиђифор одговори утврђивањем бедема [[Константинопољ|Цариграда]] и повећањем коњаничких трупа. Усред тих припрема збачен је са престола и убијен од наследника и новог цара [[Јован I Цимискије|Јована I Цимискија]].
Први покушај Јована I Цимискија да одбаци Свјатослава је пропао. Руске трупе су прешле Дунав и почеле са опсадом [[Једрене|Адријанопола]], што је у љетулету [[970]]., због релативне близине, проширило панику на улице Цариграда. На крају исте године Византија, под командом [[Варда Склир|Варде Склира]] победи заједничке трупе Руса, Бугара, Мађара и Печенега у [[Битка код Аркадиапоља|бици код Аркадиапоља]], докДок је у међувремену Јован Цимискије сузбијао побуну Варда Фоке у [[Мала Азија|Малој Азији]] и након побједепобеде водио војску на Балкан и заузео град Маркиапољ, где су Руси држали део бугарске царске породице. Јован Цимискије се прогласио за ослободилацаослободиоца Бугарске од Свјатослава. Свјатослав се повукао до града Доростола (данашња [[Силистра]]), коју је византијска војска опседала 65 дана. Видевши да је одсјечен Свјатослав се предао уз договор да ће напустити [[Балканско полуострво|Балкан]], одвојити јужни [[Крим]] Византији и вратити се западно од [[Дњепр]]а. Свјатослав је са војском отпловио реком до отока Березан, на ушћу [[Дњепар|Дњепра]], где је презимио. Тамо их је ухватила велики глад.
Свјатослав се повукао до града Доростола (данашња [[Силистра]]), коју је византијска војска опседала 65 дана. Видевши да је одсјечен Свјатослав се предао уз договор да ће напустити [[Балканско полуострво|Балкан]], одвојити јужни [[Крим]] Византији и вратити се западно од [[Дњепр]]а. Свјатослав је са војском отпловио реком до отока Березан, на ушћу [[Дњепар|Дњепра]], где је презимио. Тамо их је ухватио велики глад.
Свјатославова кампанија на Балкану за кијевскуКијевску Русију није уродила плодом, али је зато сузбио бугарскиоБугарско царство, које је било мања претња и српским земљама. Такође је то пошло на руку Византији, чији [[Василије II Бугароубица|Василиј II Бугароубица]] је четири деценије са успехом водио борбе против Бугара.{{чињеница|date=01. 2017. }}
== Смрт и последице ==
|
