Катарина Константиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Кнез Михаило: Dodat podatak sa sve izvorom, ispravljene pravopisne greške i ažurirani podaci.
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена
→‎Бракови и каснији живот: Ispravak pravopisnih i gramatičkih grešaka i ažurirani podaci.
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена
Ред 35:
Aнкина нада да ће Катарина постати кнегиња никада се није обистинила. Кнез Михаило је 10. јуна 1868. био у шетњи [[Кошутњак]]ом заједно са Катарином, њеном мајком [[Анка Обреновић|Анком]] и бабом [[Томанија Обреновић|Томанијом]]. Кнез Михаило је одмах убијен, Катарина је била само рањена, али је њена мајка, након што се храбро борила са својим наоружаних нападачем, такође убијена. Баба Томанија је прошла неозлеђено.
 
== БракБракови и проблемикаснији живот ==
 
Те исте године, [[1868]]., двадесетогодишња Катарина, удала се за генерала [[Миливоје Петровић Блазнавац|Миливоја Петровића Блазнавца]] (1824—1873), који је био Михаилов војни министар и који је одиграо важну улогу у проглашењу четрнаестогодишњег [[Милан Обреновић|Милана]], Катарининог [[српски сроднички односи|брата од ујака]], за новог кнеза. Генерал, који је деловао као један од Миланових [[Друго намесништво|намесника]], био је 24 године старији од Катарине и заједно су имали сина, [[Војислав Блазнавац|Војислава]] (1869–1935 <ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/05/20?pageIndex=00006 "Politika", 20. maj 1935]</ref>) и ћерку, Милицу, која је преминула као дете. (Ако су гласине, да је Миливој Блазнавац у ствари био ванбрачни син кнеза Милоша, биле тачне, удала се за мајчиног полубратабрата од стрица.)
 
Каснијих година, када је кнез Милан постаовeћ био краљ Србије, она је била прва дама суда, због његовог развода од своје супруге [[Наталија Обреновић|Наталије]].
 
Генерал Блазнавац је умро у априлу [[1873]]. године, а она се преудала за свог рођака (мајчин брат од ујака), [[Михаило Богићевић|Михаила Богићевића Оцику]] (1843–1899). Напустили су Србију и започелиживели су номадски начин живота, живећи нау различитим местима свуда поу [[Аустроугарска|Аустроугарској]]. Међутим, касније су се вратили у [[Београд]], где је он службовао као мајор од 4. априла [[1886]]. године до 4. фебруара [[1887]]. године.
 
Заљубила се у пријатеља свог сина [[Војислав Блазнавац|Војислава]], који је био осамнаест година млађи од ње. Затим је оставила свог мужа због свог младог љубавника, а финансијску помоћ је примала од свог сина, као и од своје богате [[српски сроднички односи|полусестре]], [[Симеона Лаховари|Симке]], која је била удата засупругa румунског политичара [[Александар Лаховари|Александра Лаховарија]] (1841–1897). У то време Симка Лаховари је службовала као дворска дама краљице [[Елизабета од Вида|Елизабете Румунске]].
 
Катарина је преминула [[1910]]. године у [[Ниш]]у, где је њен син [[Војислав Блазнавац|Војислав]] био стациониран као војниквојнo илицe, сахрањена је у Београду. СинЊен син Војислав је преминуо 1935. године у Београду, где је и сахрањен.
 
== Референце ==