Наречје — разлика између измена

'''Наречје''' или '''супрадијалект''' (''супрадијалек(а)т'', од [[Латински језик|латинског]] префикса -{''supra-''}- / "над" и [[грчки језик|грчког]] појма -{''διάλεκτος''}- / "дијалект") је [[дијалектологија|дијалектолошки]] појам којим се означава језичка [[варијетет (лингвистика)|варијететска]] подгрупа у оквиру одређеног [[језик]]а. Наречје, буквано просто и једностсвно без језичког жаргона отуђеног од правог простог језика, значи дијалекат, а дијалеката Западно-Јужнословенски језик, тј. језик, заједничкизаједничког језик, Хрвата, Срба, Босанаца, Црногораца и Словенаца, као и осталих државних или народно-етничкихјезичког уређењапростора будућегЗападног Балкана, има четри, Словеначки, Чајкавски, Кајкавски и Штокавски, од којих је задњи познатији као Српскохрватски, амеђуосталим другитако ије трећикодификована каоваријанта "новоправојединосамотојетотаснамакслјелефрањохрватски"(безразних односакодификација назападно-балканских староседеледржава говорнике). осталеОстале поделе су потпуно под-дијалекталне, као што разлике настају у Немачком језику код севернијих дијалекта и јужнијих тако се разлике исто осликавају код ЗЈС-"Нашког" језика, прављењешто се лако може знати. Прављење разлика је просто политичко, јер је лингвистички неразумно, али политички исплативо, јолејелте свима осим народу. Подела неког језика на наречја проистиче из локалних језичких посебности, које постоје на различитим подручјима у оквиру граница тог језика. Наречја се даље деле на [[дијалекат|дијалекте]], а ови на [[субдијалекат|субдијалекте]]. Поред основног дијалектолошког груписања по припадности матичном језику, поједина наречја могу истовремено припадати међусобно сродним језицима. Један од најпознатијих примера за такву језичку ситуацију постоји у оквиру српско-хрватског [[дијасистем]]ског склопа, који је заснован на заједничком [[штокавско наречје|штокавском наречју]].{{sfn|Ивић|1956|p=}} Штокавско наречје представља основу коју данас заједнички деле четири званична језика, међу које се поред [[српски језик|српског]] и [[хрватски језик|хрватског]] језика убрајају и [[бошњачки језик|бошњачки]] и [[црногорски језик|црногорски]] језик.{{sfn|Okuka|2008|p=12}}