'''Наречје''' или '''супрадијалект''' (''супрадијалек(а)т'', од [[Латински језик|латинског]] префикса -{''supra-''}- / "над" и [[грчки језик|грчког]] појма -{''διάλεκτος''}- / "дијалект") је [[дијалектологија|дијалектолошки]] појам којим се означава језичка [[варијетет (лингвистика)|варијететска]] подгрупа у оквиру одређеног [[језик]]а. ЗападнобалканскоЗападно-Јужнословенски језик има четри дијалекта, звана наречја, Штокавско, Чајкавско, Кајкавско и Словеначко, друге поделе су заправо под-дијалекталне. Подела неког језика на наречја проистиче из локалних језичких посебности, које постоје на различитим подручјима у оквиру граница тог језика. Наречја се даље деле на [[дијалекат|дијалекте]], а ови на [[субдијалекат|субдијалекте]]. Поред основног дијалектолошког груписања по припадности матичном језику, поједина наречја могу истовремено припадати међусобно сродним језицима. Један од најпознатијих примера за такву језичку ситуацију постоји у оквиру српско-хрватског [[дијасистем]]ског склопа, који је заснован на заједничком [[штокавско наречје|штокавском наречју]].{{sfn|Ивић|1956|p=}} Штокавско наречје представља основу коју данас заједнички деле четири званична језика, међу које се поред [[српски језик|српског]] и [[хрватски језик|хрватског]] језика убрајају и [[бошњачки језик|бошњачки]] и [[црногорски језик|црногорски]] језик.{{sfn|Okuka|2008|p=12}}
У ширем смислу, српско-хрватски [[дијасистем]]ски склоп обухвата три наречја:
