Кривично право у Краљевини Југославији — разлика између измена

м
википедија на српском језику нема земљу тј. државу
м (Пребацивање шаблона за семинарске радове на страну за разговор)
м (википедија на српском језику нема земљу тј. државу)
 
 
== Кривично право Краљевине Југославије ==
Пре него што је [[кривично право]] Краљевине Југославије добило своју уједињену форму 1929. године, до тад су главни извори кривичног права били кривични законици и кривичноправни прописи као споредни извори. На простору Србије је то био кривични законик из 1860. године, у Црној Гори КЗ из 1860. године, док је на подручју Војводине на снази био КЗ угарскеУгарске из 1878. године. У преосталим државама (Хрватска, Славонија, Далмација, Словенија, Босна и Херцеговина) КЗ потицао је од аустријског КЗ из 1852. године.<ref name="референца 1">{{cite book|title=Српска правна историја|last1=Мирковић|first1=Зоран|publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање|year=|isbn=|edition=друго|location=Београд|page=244|pages=}}</ref>
 
Са намером да се у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца изједначи законодавство у кривичноправом пољу донет је указ из 1919. године чије су се одредбе КЗ Србије из 1860. године пренеле на целу територију Краљевине. Том одредбом се и српски Војни кривични законик из 1901. године пренео на целу територију државе, а потом 1930. године настао је југословенски Војни кривични законик. <ref>{{Cite book|title=Српска правна историја (друго изд.).|last=Мирковић|first=Зоран|publisher=Правни факултет Универзитета у Београду Центар за издаваштво и информисање|year=|isbn=|location=Београд|pages=244}}</ref>
[[Силовање]] је кривично дело сврстано у одељак који регулише кривична дела против јавног [[Морал|морала]], овим одредбама се настоји заштити телесног интегритета жене и њено право на одлуку о свом полном интегритету. Кривични законик пружио је једнаку правну заштиту од силовања свим женама, како онима које су у браку, тако и неудатим, без разлика у сталежима или годинама. Са силовањем су изједначени и полна злоупотреба малолетника (§ 276) и искоришћавање жене у невољи (§277).<ref>F. Čulinović, Žena u našem krivičnom pravu, Beograd 1934. str. 97-104.</ref>
 
[[Проституција]] је била најрањивија тачка свих друштава 20. века, па и наше земље. Истакнута је као кажњива радња, којој закон прети казном затвора до три месеца, као и принудни рад.<ref>F. Čulinović, Žena u našem krivičnom pravu, Beograd 1934. str. 105-107.</ref>
 
Између кривичних дела против брака у Кривичном законику истиче се на првом месту [[бигамија]]. По § 291 кажњава се строгим законом савко „''ко ступи у нов брак и ако се већ налази у законитом браку''“ или онај који ступи у брак знајући да је друго лице још у ваљаном браку с другом особом. Као нарочита мера за казненоправну заштиту брака одређује се у § 291 по којој се кажњава строгим законом „''ко ступајући у брак лукаво прикрије какву чињеницу због које се брак може огласити ништавим или рушљивим''.“ Једнако се кажњава и онај „''ко другога лукавим обмањивањем због кога се брак може побијати наведе да с њим ступи у брак''.“