Повреда предњег укрштеног лигамента колена — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Повреде предњег укрштеног лигамента''' ({{Јез-лат|ligamentum cruciatum anterius}} - ЛЦА) су најчешће повреде лигамената колена које иначе чине 50% свих повреда колена, иако често бивају превиђене. Хируршка анатомија, биомеханика, и лечење оштећења укрштених лигамената опш… ознаке: можда пристрасно Визуелно уређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Повреде предњег укрштеног лигамента''' ({{Јез-лат|ligamentum cruciatum anterius}} - ЛЦА) су најчешће повреде лигамената колена које иначе чине 50% свих повреда колена, иако често бивају превиђене. Хируршка анатомија, биомеханика, и лечење оштећења укрштених лигамената опширно су описивани у литератури, али су лезије предњег укрштеног лигамента и његова улога у нестабилности колена остали једно од најспорнијих питања ортопедије.<ref name=":0" />
== Увод ==
Повреда предњег укрштеног лигамента настаје када је предњи укрштени лигамент (ligamentum cruciatum anterius - LCA) или истегнут, делимично поцепан или потпуно поцепан. Најчешћа повреда је потпуна руптура. Симптоми укључују бол, пуцкетање у тренутку повреде, нестабилност колена и отицање зглоба. Отицање се углавном јавља у року од неколико сати. У приближно 50% случајева оштећене су друге структуре колена, попут околних лигамената, хрскавице или менискуса. <ref name="OI2014">{{cite web|url=http://orthoinfo.aaos.org/topic.cfm?topic=a00549|title=Anterior Cruciate Ligament (ACL) Injuries-OrthoInfo - AAOS|date=March 2014|website=orthoinfo.aaos.org|archive-url=https://web.archive.org/web/20170705132122/http://orthoinfo.aaos.org/topic.cfm?topic=a00549|archive-date=5 July 2017|url-status=live|access-date=30 June 2017}}</ref
Основни механизам повреде укључује брзу промену правца, нагло заустављање, слетање након скока или директан ударац у колено.
Превенција повреда је могућа неуромускуларним тренингом и јачањем језгра колена.
У Сједињеним Државама годишње је погођено око 200 000 људи.
== Знаци и симптоми ==
Ред 174:
Рехабилитација након операције је различита за свако колено. Почетна рехабилитација за колено са графтом ЛЦА фокусирана је на смањење отока, постизање пуног опсега покрета и стимулисање мишића ногу. Циљ даваоца калема је да одмах започну вежбе снаге са великим понављањем. [17]
====
Пателарни лигамент, тетива м. тибиалис антериор или Ахилова тетива могу се извадити из леша и користити у реконструкцији ЛЦА. Ахилова тетива, због своје велике дебљине, мора бити обријана да стане у зглобну шупљину.
Ред 226:
Нажалост, младе спортисткиње имају значајан ризик од поновног кидања графта или кидања ЛЦА на другом колену након опоравка. Забележен је овај ризик код скоро 25% младих спортиста. [51] Стога спортисте треба прегледати на било који неуромускуларни дефицит (тј. асиметричну слабост ноге или неправилан облик доскока) пре него што се врате спорту. [16]
У Сједињеним Државама годишње има око 200 000 руптура ЛЦА. Инциденца руптуре ЛЦА је око 69 на 100.000 годишње, са стопама код мушкараца од 82 на 100.000 и код жена од 59 на 100.000. [52] При рашчлањивању стопа на основу старости и пола, жене између 14-18 година имале су највише стопе повреда са 227,6 на 100.000. Мушкарци у доби од 19 до 24 године имали су највише повреда са 241 на 100.000.
Ред 234:
Средњошколци имају повећан ризик од руптуре ЛЦА у поређењу са неспортистима. Међу средњошколкама у Сједињеним Државама спорт са највећим ризиком од руптуре ЛЦА је амерички фудбал, а затим кошарка и лакрос. У америчкој кошарци и фудбалу жене доживљавају више руптура ЛЦА него у свим осталим спортовима заједно. [54] Спорт са највећим ризиком за средњошколце у САД била је кошарка, праћена лакросом и фудбалом. [55] У кошарци жене имају 5-8 пута веће шансе да доживе руптуре ЛЦА него мушкарци. [54]
Најчешће ситуације при којима долази до повреде ЛЦА су скијање (33%), фудбал (20%), остали спортови (14%), саобраћај (20%). Подаци Јакоба и Страублиа (1992) и Укропине [15] сагласни су у учесталости различитих механизама повређивања лигамената колена. Нигде се не поставља такво питање компензације (према декомпензацији) функције зглоба колена као у случају инсуфицијенције ЛЦА, јер он битно обезбеђује предњу стабилност, али уз бочне везе и м. семимебраносус. Због тога се у случају изолованог оштећења ЛЦА стабилност колена и радна способност могу одржавати годинама, све док минимална траума не изазове лезију осталих елемената. Тада долази до манифестне декомпензације колена са нестабилношћу и тегобама. Код лезије само ЛЦА-а преостала компензаторна резерва је 66% [33]. Изоловане лезије ЛЦА настају механизмом хиперекстензије и унутрашње ротације, када се ЛЦА утискује у интеркондиларну фосу (Грантов усек) и бива повређен. Крајеви круцијата често су тешко оштећени и примарна реконструкција и сутура је немогућа, па се врши примарно ојачање тетивним графтовима. Многи аутори описали су примену аутологих и алогених графтова у реконструкцији ЛЦА и других лигамената колена [1],[15],[33]. У избору графта данашње схватање даје предност примени аутографта над алографтовима. Од аутографтова најчешће се користе средња трећина лигамента пателе, тетиве м. семитендиносуса и/или грацилиса, тетива м. бицепса фемориса, тетива м квадрицепса фемориса, са или без свог пателарног коштаног блока, а од алографтова део Ахилове тетиве. Проблем у примени графта је његово преживљавање и задржавање његових механичких карактеристика, јер постављени грефон пролази кроз сложен процес лигаментизације током чијих фаза је неолигамент вулнерабилан. Данас се ипак користе углавном графт лигамента пателе и семитендиносус-грацилис графт уз поступке који поштују наведене анатомске постулате у избору графта, његовом позиционирању, месту припоја и фиксацији. Сматра се да, поред масног јастучета, извор васкуларизације за графт представља и синовија, која је уједно и извор недиферентованих Ц ћелија које замењују ткиво графта у периоду од 30 недеља [36]. Процесом синовијализације и лигаментизације неолигамент постаје налик нормалном ЛЦА-у, под условом да је у току овог процеса обезбеђена стабилност зглоба, јер при нестабилностима долази до дезинтеграције новоствореног колагена. Оптималне (сличне нормалном ЛЦА-у) карактеристике неолигамент достиже у току 11-12 месеци, када стиче чврстину 81% нормалног ЛЦА. Иначе цео процес матурације неолигамента траје од 1-3 године[12],[33],[36]. Избор графта је индивидуалан и зависи од стања колена и постоперативних захтева. Предност графта лигамента пателе је у чврстини и снази фиксације, што је битно код хронично нестабилних колена где су и секундарни, капсуларни стабилизатори оштећени. Осим о карактеристикама самог графта, мора се водити рачуна и о месту и чврстини фиксације и штети коју трпи донорно место на колену.<ref name=":0">'''Klinička anatomija prednjeg ukrštenog ligamenta - značaj za hiruršku rekonstrukciju''', A. Lečić , M. Bumbaširević [1] , S. Malobabić[2] ,M. Miličević[4] , N. Ivančević[4] , N. Slavković[3] 1. ''Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, Klinički Centar Srbije, Beograd'' 2. ''Anatomski Institut Medicinskog fakulteta, Beograd'' 3. ''Institut za ortopedsko-hirurške bolesti «Banjica», Beograd'' 4. ''Klinički centar Srbije, Beograd''</ref>
== Референце ==
|