Корисник:BuhaM/Пројекти — разлика између измена

м
(spomen ploča)
Кафану „Галија” отворио је нишки кафеџија Вучко Митровић. Он је у ниш дошао пре [[Први светски рат|Првог светског рата]], у потрази за бољим животом. Није желео да буде слуга па се запослио као [[конобар]]. Почео је да ради у кафани „Прилеп” на [[Маргер|Маргеру]]. Вучко је био окретан, вредан и жељан успеха. Газда кафане га је искрено заволео и временом му препустио цео посао. Међутим, избио је Први светски рат и млади механџија је морао да напусти посао и придружи се [[Српска војска у Првом светском рату|српској војсци]]. Као војник је [[Албанска голгота|прешао преко Албаније]] и француским бродом чије име је било „Галија“ кренуо је на опоравак у [[Бизерта|Бизерту]] ([[Тунис]]). Негде на средини пута немачка флота [[Торпедо|торпедовала]] је овај брод. Многи српски војници су у тој несрећи погинули, али се Вучко спасио. По завршетку рата вратио се у Ниш. Наставио је да ради као конобар у разним кафанама, а онда је средином тридесетих сакупио новац и купио плац у данашњој [[Улица Николе Пашића (Ниш)|Улици Николе Пашића]], на ком је изградио кафану. Назвао ју је „Галија“, у знак сећања на своје ратне другове и друге српске војнике погинуле на торпедованом француском броду.
 
Дуго година управник ове кафане био је чувени Драги Стамболија, а специјалитет су били [[ћевапчићи]] са црним луком и љута [[пљескавица]] на запеченом хлебу.<ref name="Građanin" />
 
Kрајем шездесетих, па све до краја осамдесетих година „Галија” је била омиљено место на ком су се окупљали писци, сликари, гимназијалаци, студенти и различити незаборавни „хероји“ нишких улица и тргова. Ту су се водиле приче и расправе о музици, спорту, култури, филозофији... Данас је кафана променила амбијент, али је остао некадашњи дух.<ref name="Blic" />
 
=== Сећање на погинуле војнике ===