Срби католици — разлика између измена

нема резимеа измене
 
== Историја ==
[[Датотека:Benedictus VIII, Benedetto VIII.jpg|десно|мини|220п|Папа [[Папа Бенедикт VIII|Бенедикт]] "VIII" (1012-1024), који је [[14. фебруар]]а 1014. године озваничио употребу уметка [[Filioque]]<br>у литургијској пракси Римске цркве (позна гравира из 16. века)]]
Почевши од [[9. век]]а, стара (правоверна) Римска црква се постепено удаљавала од свеопштег (васељенског) [[Православље|православља]], а затим је почетком [[11. век]]а и формално одступила од изворног [[Никејско-цариградски симбол вере|симбола вере]], прихвативши уметак [[Filioque]],{{sfn|Siecienski|2009|p=113}} што је потом довело и до [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054).{{sfn|Пузовић|2008|p=}} Та збивања су утицала на развој верских односа у тадашњим [[српске земље|српским земљама]], а првенствено у [[Српско Поморје|приморским областима]].
 
У време [[Покрштавање Срба|покрштавања Срба]], које је спроведено у периоду од 7. до 9. века, све црквене установе у [[Српске земље у раном средњем веку|српским земаљама]] још увек су припадале првобитном (правоверном) хришћанству, које се разликовало само по [[литургија|обредној]] пракси. У приморским крајевима ([[Далмација (тема)|византијска Далмација]]) практикован је стари латински и грчки обред, док је у залеђу (почевши од друге половине 9. века) практикован и словенски обред, који су у српске земље донели ученици [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]]. Грчки утицај је оствариван преко западних митрополија [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]] (првенствено Солунске и Драчке), док је утицај Римске цркве оствариван преко далматинских епископија.{{sfn|Живковић|2004|p=}}
 
=== Средњи век ===
Почевши од [[9. век]]а, стара (правоверна) Римска црква се постепено удаљавала од свеопштег (васељенског) [[Православље|православља]], а затим је почетком [[11. век]]а и формално одступила од изворног [[Никејско-цариградски симбол вере|симбола вере]], прихвативши уметак [[Filioque]],{{sfn|Siecienski|2009|p=113}} што је потом довело и до [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054).{{sfn|Пузовић|2008|p=}} Та збивања су утицала на развој верских односа у тадашњим [[српске земље|српским земљама]], а првенствено у [[Српско Поморје|приморским областима]].
 
Тиме је на хришћанском западу, уместо дотадашње (правоверне) Римске цркве, настала нова ([[Filioque|филиоквистичка]]) Римска црква, која је у циљу апропријације (преузимања) свеопштег хришћанског наслеђа присвојила назив: ''Католичка црква''.{{sfn|Поповић|2007|p=331-336}}
 
Коначно одступање Рима од хришћанског правоверја ([[православље|православља]]) повукло је за собом и хришћане латинског обреда у Далмацији, што се одразило на развој верских односа у средњовековним [[српске земље|српским земљама]], а првенствено у [[Српско Поморје|приморским областима]].
 
Током 11. и 12. века, у приморским српским земљама ([[Дукља]], [[Травунија]], [[Захумље]], [[Неретљанска област]]) преплитали су се различити верски утицаји. У то време, православље се ослањало на оближње источне центре ([[Охридска архиепископија]] и Драчка митрополија). На другој страни, римски утицај је оствариван преко црквених центара у [[Сплит]]у и [[Дубровачка бискупија|Дубровнику]]. Ради признања краљевског достојанства, дукљански владар [[Михајло Војислављевић|Михајло]] је успоставио везе са римским папом [[Папа Гргур VII|Гргуром VII]], који је [[1077]]. године признао Михајлово краљевско достојанство. Пошто је у приближно време успостављена и [[Барска надбискупија]],{{sfn|Живковић|2004|p=}} претпоставља се да то није могло бити остварено без изричитог сврставања уз Рим, чиме је постављена историјска основа за настанак католичког српства у приморским областима.
 
Током позног средњег века, поред Барске надбискупије, најзначајнија католичка установа у српским земљама била је [[Которска бискупија]], која је имала проширену надлежност над католичким заједницама у разним трговачким местима у унутрашњости српских земаља.{{sfn|Митровић|2011|p=289-305}}{{sfn|Коматина|2016|p=10, 378, 382}}
 
Поред католика латинског, односно римског обреда (римолатолициримокатолици), током 15. века настају и покушаји стварања [[гркокатолицизам|гркокатоличких]] центара у српским средњовековним земљама. У време преговора око склапања [[Фирентинска унија|Фирентинске уније]] (1439), католички инквизитор [[Јован Капистран]] је покушао да поунијати српског деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]] (1427-1456), али тај покушај није уродио плодом.{{sfn|Andrić|2016|p=202-227}} Стога је Католичка црква уз помоћ [[Млетачка република|Млетачке републике]] покушала да средином 15. века створи посебну [[унија (католицизам)|унијатску]], односно гркокатоличку епархију у [[Зета у саставу Српске деспотовине|Зети]], са циљем сузбијања српске православне [[Зетска епархија|Зетске епархије]].{{sfn|Божић|1982|p=278-288}} Под окриљем млетачких власти, у [[Доња Зета|Доњој Зети]] је постављен посебан унијатски владика, који је покушао да се учврсти на подручју око [[Пречиста Крајинска|Пречисте Крајинске]], али без већег успеха.{{sfn|Благојевић|Спремић|1982|p=419}}{{sfn|Ћирковић|2000|p=47-54}}
 
=== Рани нови век ===
* {{Cite book|ref=harv|last=Милутиновић|first=Коста|chapter=Срби у Далмацији 1797-1878|title=Историја српског народа|volume=5 (2)|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=277-307|chapter-url=https://books.google.com/books?id=uL1BAAAAYAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Митровић|first=Катарина|chapter=Сукоб барског архиепископа и которског епископа око јурисдикције над католичким парохијама у средњовековној Србији|title=Споменица академика Симе Ћирковића|year=2011|location=Београд|publisher=Историјски институт|pages=289-305|chapter-url=https://books.google.com/books?id=t_ZCCwAAQBAJ&pg=PA289}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|chapter=Неке од највећих хришћанских јереси првог миленијума: аријанство, монофизитство, филиокве (filioque)|title=Црква Христова и свет религије: Антологија православних виђења|year=2007|edition=2. допуњено|location=Београд|publisher=Досије|pages=331-336}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Радонић|first=Јован|authorlink=Јован Радонић|title=Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века|year=1950|location=Београд|publisher=Научна књига|url=https://books.google.com/books?id=uQ5nAQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Владислав|title=Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године|year=2008|location=Београд|publisher=Хришћански културни центар|url=https://books.google.com/books?id=v1VMygAACAAJ}}