Филиокве — разлика између измена

1.720 бајтова додато ,  пре 1 месеца
нема резимеа измене
(типо)
 
{{хришћанство}}
 
'''Филиокве''' ([[латински језик|лат]]. ''Filioque'') је [[Латински језик|латински]] израз који значи „и (од) Сина“. Током [[рани средњи век|раног средњег века]], овај израз је у [[западно хришћанство|западном хришћанству]] једнострано уметнут у општи [[Никејско-цариградски симбол вере]], тако да је у осмом члану, који гласи: ”И у [[Свети дух|Духа светога]], Господа, животворног, који од Оца исходи“, иза помена Оца додато „и Сина“ чиме је створен исказ: ”који од Оца и Сина исходи“. Додавањем израза Filioque, у Симбол вере је уведено учење о ''двоструком'' исхођењу Светог Духа. [[Православна црква]] је ово ''двоисходно'' учење означила као неправилно, осудивши уметање израза ''Filioque'' у Симбол вере. Иако спорно учење није настало у самом Риму, оно је временом преовладало на западу, тако да је почетком 11. века коначно прихваћено и од стране Римске цркве. Због тога је ускоро потом дошло до [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054) и одвајања Рима од васељенске [[Православна црква|Православне цркве]].{{sfn|Поповић|2007|p=331-336}}
 
== Историја спора ==
Током [[рани средњи век|раног средњег века]] поједини западни теолози су поводом извесних питања о међусобним односима [[Света Тројица|Свете Тројице]] почели да тврде како Свети Дух исходи не само од Оца, као што стоји у [[Нови завет|Новом завету]] (Јн. 15:26), већ ”и од Сина” (лат. ''Filioque''). Отуда је њихово учење о ''двоструком'' исхођењу названо ''филиоквистичко'' или ''двоисходно''.{{sfn|Кнежевић|2011|p=20-43}}
 
=== Визиготско-франачки уметак ===
 
=== Римско прихватање уметка ===
[[Датотека:Benedictus VIII, Benedetto VIII.jpg|десно|мини|220п|Папа [[Папа Бенедикт VIII|Бенедикт]] "VIII" (1012-1024), који је [[14. фебруар]]а 1014. године озваничио употребу уметка Filioque<br>у литургијској пракси Римске цркве (позна гравира из 16. века)]]
[[Слика:Filioque.JPG|мини|300п|десно|Римокатоличка представа ''двоструког'' исхођења [[Свети дух|Светог духа]], од Оца и Сина (лат. ''[[Filioque]]''). Слика из средине 15. века]]
 
Коначно прихватање спорног уметка ''Filioque'' од стране Римске цркве догодило се тек на почетку [[11. век]]а, у време римског папе [[Папа Бенедикт VIII|Бенедикта VIII]] (1012-1024), који је 14. фебруара [[1014]]. године озваничио употребу поменутог уметка у обредној ([[литургија|литургијској]]) пракси Римске цркве.{{sfn|Siecienski|2009|p=113}}
Коначно прихватање уметка ''Filioque'' од стране Римске цркве догодило се тек на почетку [[11. век]]а, око 1014. године,{{sfn|Siecienski|2009|p=113}} што је недуго потом довело до нових спорова и сукоба. Цариградски патријарх [[Михајло Керуларије]] је осудио учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа, као и уметање израза ''Filioque'' у Симбол вере.{{sfn|Пузовић|2008|p=}} Након [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054) и одвајања од [[Православна црква|Православне цркве]], теолози [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]] су покушали да пронађу разна оправдања за прихватање учења о ''двоструком'' исхођењу Светог Духа и уметање израза ''Filioque'' у Симбол вере. У појединим западним круговима се чак веровало да је израз ''Filioque'' био део изворног Симбола вере,{{sfn|Siecienski|2009|p=92}} али такве екстремне заблуде нису биле званично прихваћене ни у самом Риму. На [[Други лионски сабор|Другом лионском сабору]] (1274), Римокатоличка црква је донела званичну одлуку којом се потврђује уметак ''Filioque'' и осуђује свако оспоравање учења о ''двоструком'' исхођењу Светог духа од Оца и Сина, чиме је био учињен даљи корак ка продубљивању раздора.{{sfn|Острогорски|1969|p=431}}
 
Та одлука је имала вишеструке и далекосежне последице, пошто је недуго потом допринела избијању нових спорова и сукоба. Цариградски патријарх [[Михајло Керуларије]] је осудио учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа, као и уметање израза ''Filioque'' у Симбол вере.{{sfn|Пузовић|2008|p=}}
Уметак ''Filioque'' је током позног средњег века постало проблематичан и за односе унутар саме Римокатоличке цркве, пошто се поставило питање да ли и од сопствених [[унијати|унијата]] треба захтевати да користе симбол вере са уметком, или им треба дозволити да употребљавају изворни симбол без уметка. Римокатолички теолози су такође покушали да пронађу оправдање за уметак ''Filioque'' у учењу о ''послању'' Светог Духа од стране Сина, али Православна црква је тим поводом указивала на чињеницу да се морају јасно разликовати два теолошка питања: превечно исхођење Светог Духа од Оца, и потоње послање Светог Духа од Сина.
 
Коначно прихватање уметка ''Filioque'' од стране Римске цркве догодило се тек на почетку [[11. век]]а, око 1014. године,{{sfn|Siecienski|2009|p=113}} што је недуго потом довело до нових спорова и сукоба. Цариградски патријарх [[Михајло Керуларије]] је осудио учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа, као и уметање израза ''Filioque'' у Симбол вере.{{sfn|Пузовић|2008|p=}} Након [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054) и одвајања од [[Православна црква|Православне цркве]], теолози [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]] су покушали да пронађу разна оправдања за прихватање учења о ''двоструком'' исхођењу Светог Духа и уметање израза ''Filioque'' у Симбол вере. У појединим западним круговима се чак веровало да је израз ''Filioque'' био део изворног Симбола вере,{{sfn|Siecienski|2009|p=92}} али такве екстремне заблуде нису биле званично прихваћене ни у самом Риму. На [[Други лионски сабор|Другом лионском сабору]] (1274), Римокатоличка црква је донела званичну одлуку којом се потврђује уметак ''Filioque'' и осуђује свако оспоравање учења о ''двоструком'' исхођењу Светог духа од Оца и Сина, чиме је био учињен даљи корак ка продубљивању раздора.{{sfn|Острогорски|1969|p=431}}
Уочивши исти проблем, поједини западни теолози су већ током позног средњег века почели да преиспитују учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа. Један од најистакнутијих италијанских хуманиста [[Лоренцо Вала]] је средином [[15. век]]а довео у питање западно учење о ''двоструком'' исхођењу [[Дух свети|Светог духа]], као и уметање израза ''Filioque'' у Симбол вере, указавши тим поводом на одсуство потврде за такво учење у светом предању.{{sfn|Nauta|2009|p=199-202}} Међутим, у званичним круговима Римокатоличке цркве није постојала спремност за суштинско преиспитивање овог проблема, тако да су и потоњи римокатолички теолози наставили да траже оправдања за филиоквистичко учење. На другој страни, већина [[Старокатоличка црква|старокатоличких]] и [[Англиканизам|англиканских]] теолога је прихватила ставове Православне цркве, тако да је у старокатоличким и англиканским црквама у току процес постепеног уклањања уметка ''Filioque'' из богослужбене употребе.
 
Уметак ''Filioque'' је током [[позни средњи век|позног средњег века]] и [[рани нови век|раног новог века]] постао проблематичан и за односе унутар саме Католичке цркве, пошто се поставило питање да ли и од сопствених [[унијати|унијата]] треба захтевати да користе симбол вере са уметком, или им треба дозволити да употребљавају изворни симбол без уметка, али уз обавезно прихватање учења о двоструком исхођењу Светог Духа.{{sfn|Siecienski|2009|p=185}}
 
[[Слика:Filioque.JPG|мини|300п280п|десно|Римокатоличка представа ''двоструког'' исхођења [[Свети дух|Светог духа]], од Оца и Сина (лат. ''[[Filioque]]''). Слика из средине 15. века]]
 
Уметак ''Filioque'' је током позног средњег века постало проблематичан и за односе унутар саме Римокатоличке цркве, пошто се поставило питање да ли и од сопствених [[унијати|унијата]] треба захтевати да користе симбол вере са уметком, или им треба дозволити да употребљавају изворни симбол без уметка. Римокатолички теолози су такође покушали да пронађу оправдање за уметак ''Filioque'' пронађу у учењу о ''послању'' Светог Духа од стране Сина, али Православна црква је тим поводом указивала на чињеницу да се морају јасно разликовати два теолошка питања: превечно исхођење Светог Духа од Оца, и потоње послање Светог Духа од Сина.
 
Уочивши исти проблем, поједини западни теолози су већ током позног средњег века почели да преиспитују учење о ''двоструком'' исхођењу. Један од најистакнутијих италијанских хуманиста [[Лоренцо Вала]] је средином [[15. век]]а довео у питање западно учење о ''двоструком'' исхођењу [[Дух свети|Светог духа]], као и уметање израза ''Filioque'' у Симбол вере, указавши тим поводом на одсуство потврде за такво учење у светом предању.{{sfn|Nauta|2009|p=199-202}}
 
Уочивши исти проблем, поједини западни теолози су већ током позног средњег века почели да преиспитују учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа. Један од најистакнутијих италијанских хуманиста [[Лоренцо Вала]] је средином [[15. век]]а довео у питање западно учење о ''двоструком'' исхођењу [[Дух свети|Светог духа]], као и уметање израза ''Filioque'' у Симбол вере, указавши тим поводом на одсуство потврде за такво учење у светом предању.{{sfn|Nauta|2009|p=199-202}} Међутим, у званичним круговима Римокатоличке цркве није постојала спремност за суштинско преиспитивање овог проблема, тако да су и потоњикаснији римокатолички теолози наставили да траже оправдања за филиоквистичко учење. На другој страни, већина [[Старокатоличка црква|старокатоличких]] и [[Англиканизам|англиканских]] теолога је прихватила ставове Православне цркве, тако да је у старокатоличким и англиканским црквама у току процес постепеног уклањања уметка ''Filioque'' из богослужбене употребе.
 
На великом сабору који је одржан 1848. године у Цариграду, Православна црква је једногласно потврдила све раније одлуке којима се учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа проглашава за [[јерес]], поновивши том приликом и осуду уметка ''Filioque''.{{sfn|Meyendorff|1996|p=89-90}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Василиадис|first=Панајотис|title=Друга Фотијева патријаршија (1. део)|journal=Теолошки погледи|year=1996|volume=29|issue=1-4|pages=87-131|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1996/1-4/87-131.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Василиадис|first=Панајотис|title=Друга Фотијева патријаршија (2. део)|journal=Теолошки погледи|year=1997|volume=30|issue=1-4|pages=3-84|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1997/1-4/3-84.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Vischer|editor-first=Lukas|chapter=The Filioque Clause in Ecumenical Perspective|title=Spirit of God, Spirit of Christ: Ecumenical Reflections on the Filioque Controversy|year=1981|location=London|publisher=Society for Promoting Christian Knowledge|pages=3-18|chapter-url=https://books.google.com/books?id=SdLYAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јакшић|first=Душан Н.|title=Лично својство Светог Духа по учењу Православне цркве, с обзиром на римски догмат Filioque|year=1931|location=Сремски Карловци|publisher=Српска манастирска штампарија}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title=Увод у теологију кападокидијских отаца о Светоме Духу|journal=Теолошки погледи|year=1973|volume=6|issue=1|pages=22-36|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1973/1/22-36.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Јевтић|first=Атанасије|authorlink=Атанасије Јевтић|title=Свети Васељенски Сабори: Осми (879–880. г.) и Девети (1351. г.)|journal=Теолошки погледи|year=2012|volume=45|issue=1|pages=69-90|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/2012/1/69-90.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Кнежевић|first=Микоња|title=Поредак (τάξις) личности Свете Тројице у Аподиктичким словима Григорија Паламе|journal=Богословље|volume=70|number=1|year=2011|pages=20-43|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2011/1/Mihonja%20Knezevic%20-%20Poredak%20licnosti%20Svete%20Trojice%20u%20Apodiktickim%20slovima%20Grigorija%20Palame.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Martínez-Díez|first1=Gonzalo|last2=Rodriguez|first2=Felix|title=Colección canónica hispana|year=1992|volume=5|location=Madrid|publisher=Consejo Superior de Investigaciones Científicas|url=https://books.google.com/books?id=FbxENUiC5g8C}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Матић|editor-first=Златко|title=Filioque: Историјски и теолошки аспекти једног проблема|year=2012|location=Пожаревац|publisher=Епархија браничевска|url=https://books.google.com/books?id=__YijwEACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=Јован Мајендорф|title=The Orthodox Church: Its Past and Its Role in the World Today|year=1996|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|edition=Revised 4th|url=https://books.google.com/books?id=E16XzwPdJtsC}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Nauta|first=Lodi|title=In Defense of Common Sense: Lorenzo Valla's Humanist Critique of Scholastic Philosophy|year=2009|location=Cambridge, MA|publisher=Harvard University Press|url=https://books.google.com/books?id=0OQYAY_DjzYC}}
* {{Cite book|ref=harv|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rscom/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|title=Свети Фотије патријарх цариградски и његово доба|journal=Теолошки погледи|year=1983|volume=16|issue=4|pages=191-211|url=https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1983/4/191-211.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last1=Поповић|editor-first1=Радомир В.|editor-link1=Радомир В. Поповић|editor-last2=Перовић|editor-first2=Давид|editor-link2=Давид Перовић|title=950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Међународни научни симпосион|year=2005|location=Београд|publisher=Православни богословски факултет|url=https://books.google.com/books?id=4OwkAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|author-link=Радомир В. Поповић|chapter=Неке од највећих хришћанских јереси првог миленијума: аријанство, монофизитство, филиокве (filioque)|title=Црква Христова и свет религије: Антологија православних виђења|year=2007|edition=2. допуњено|location=Београд|publisher=Досије|pages=331-336|chapter-url=https://books.google.com/books?id=Hf2dGAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Владислав|title=Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године|year=2008|location=Београд|publisher=Хришћански културни центар|url=https://books.google.com/books?id=v1VMygAACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Владислав|title=Врхунац црквене кризе (1053-1054): Папски легати у Константинопољу|journal=Богословље|volume=48|issue=2|year=2008|pages=147-163|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2008/2/Vladislav%20Puzovic%20-%20Vrhunac%20crkvene%20krize%20(1053-1054).pdf}}
* [http://www.eparhijavranjska.org/Biblioteka/Recnik/Recnik23.asp Јован Брија, Речник православне теологије: Filioque]
* [http://www.spc.rs/sr/filiokvekontroverza_prepreka_jedinstvu_hrishtshana Зоран Андрић, Филиокве-контроверза, препрека јединству хришћана]
 
{{клица-хришћанство}}
 
[[Категорија:Католичка теологија]]