Клиса — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.7 |
|||
Ред 52:
Данашње насеље Клиса формирано је 1693. године, после одласка Турака из ових крајева. Ово насеље је формирано на простору данашње Горње Клисе. Првобитно насеље било је разбијеног типа, а доцније, накнадним насељавањима и изградњом кућа староседелаца одвојених из породичних задруга, постепено добија обрисе правог панонског, ушореног насеља. Током 18. века регистровано је двадесетак, а крајем 19. века око 40 кућа. На простору Доње Клисе постојала је багремова шума, која је 1870. посечена, а крчевина испарцелисана и за потребе градње кућа продавана пољопривредницима са [[Ченеј]]а, из [[Каћ]]а, [[Руменка|Руменке]] и других околних насеља.
Између два светска рата, Клиса је била типично сеоско насеље са изразитом пољопривредном функцијом - чак 98% становништва регистровано је као пољопривредно, а мањи број становништва чинили су радници, занатлије и чиновници. Клисани су снабдевали новосадске пијаце повртарским, млечним и месним производима. Значајну улогу у развоју пољопривреде имала је земљорадничка задруга. Преко Канала краља Александра подигнут је мост 1938, на међународном путу који је тада грађен.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/07/02?pageIndex=00010 „Политика”, 2. јул 1938]</ref> Током времена, после [[Други светски рат|Другог светског рата]], овај део града је потпуно изменио своју функцију, тако да је пољопривреда остала само као споредно занимање неких домаћинстава. На основу урбанистичког плана из 1965. извршена је нова парцелизација ораница и башти, те је земљиште наменски продавано за градњу кућа досељеницима из околних насеља и мигрантима из других крајева [[Југославија|Југославије]], у првом реду из [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].
У Другом светском рату, становници Клисе активно су учествовали у [[народноослободилачки покрет Југославије|народноослободилачком покрету]]. Већ у првим данима рата 1941. године, млади Клисани су скупљали оружје и муницију и склањали је на сигурна места. То ће оружје касније употребити борци [[Новосадски партизански одред|Новосадског партизанског одреда]], који су на Клиси имали најсигурније упориште. Прве године окупације, 1941, омладина Клисе учествовала је у диверзијама, паљевини жита, подметању оштрих предмета под точкове камиона на Међународном путу, у писању [[антифашизам|антифашистичких]] парола и растурању летака. Већина тих активиста је касније похапшена, многи су осуђени на робију и страдали у [[сабирни логор|концентрационим логорима]], а један број младих људи погинуо је у [[народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] у завршним борбама за ослобођење земље. У многим кућама биле су партизанске базе, у којима су се склањали илегални борци и ратни материјал. На Клиси је дуже време радила техника месног комитета [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]], у којој су умножавани леци и прогласи ослободилачког покрета.
| |||