О непослушности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 67:
У наставку есеја, Фром говори о Раселовој љубави према животу и о његовом деловању. Говори како Расел упозорава људе на нуклеарну катастрофу само из једног разлога-љубави према животу. Фром наставља, цитирајући говоре шпанских генерала за време [[Франсиско Франко|Франковске]] [[Шпанија|Шпаније,]] где је јасно изражена њихова мржња према животу, што се огледа у [[Фашизам|фашистичкој]] идеологији и њиховом путу ка уништењу.<ref>Фром, Е. (1981). О непослушности. Београд:Градац. Цитиране стране: 24, 25, 26.</ref>
== Нека превлада човек ==
Фром говори како је свет подељен у два табора, [[Капитализам|капиталистички]] и [[Комунизам|комунистички]]. И један и други систем гарантују људски напредак, али Фром се пита да ли се мора бирати између само ова два. По њему, оба система уништавају човека и узимају оно што му је својствено, индивидуалност, независност и човечност. Такође, државе оба света створиле су атомске бомбе, али уместо да људи буду господари бомби, бомбе су заправо поробиле њих. Фром наставља есеј анализирајући положај западног човека у тадашњем друштву. Он критикује америчко друштво, говорећи да иако имају много више слободног времена од њихових предака, троше узалудно. Фром увиђа да иако је друштво богатије, образованије, то је све више празније и некритички настројено према свету. У капиталистичком друштву, власници и шефови немају особине лидера као некада, смелост, иницативу, већ постају безличне бирократе које гледају на човека који ради за њих као на ствар. Бирократе немају ни план, ни визију, ни вољу, глас обичног човека се не чује, а о важним питањима попут рата и мира одлучује мала група људи за које већина ни не зна.
== Референце ==
| |||