Корисник:ADprom/песак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 52:
Величина хуронске популације у време контакта са Европљанима је процењена на 20.000 до 40.000 људи.{{sfnp|Heidenreich|1978|p=369}} Од 1634. до 1640. године Хурони су тешко пострадали од [[Инфективна болест|заразних болести]] донетих из [[Евроазија|Евроазије]], као што су [[Морбили|оспице]] и [[Богиње|мале богиње]]. Народи Северне Америке нису имали [[Имунски систем|имунитет]] на ове болести и патили су од врло високих [[Стопа смртности|стопа морталитета]]. Епидемиолошке студије показале су да је почев од 1634. године значајно повећан број европске деце која су емигрирала са својим породицама у [[Нови свет]] из градова у Француској, Великој Британији и Холандији, у којима су богиње биле ендемска болест. Историчари верују да се болест проширила са деце на Хуроне и друге [[Američki starosedeoci|домородачке народе]], често преко контакта домородаца са трговцима.<ref name="Warren" />
[[Туберкулоза]] је била ендемска међу Хуронима, а њеном ширењу доприносили су услови живота у дугим кућама (велики број људи на малом простору и задимљеност просторија).<ref>{{cite book |last=Hartney |first=Patrick C. |chapter=Tuberculosis Lesions in a Prehistoric Population Sample from Southern Ontario |editor=Jane E. Buikstra |editor-link=Jane E. Buikstra |title=Prehistoric Tuberculosis in the Americas |chapter-url=https://books.google.com/books?id=-_3aAAAAMAAJ&pg=PP1 |volume=Scientific Papers No. 5 |year=1981 |publisher=Northwestern University Archeological Program |pages=141–160 |isbn=9780942118100}}</ref> Упркос томе, Хурони су описивани као веома здрави. [[Исусовци|Језуити]] су писали да су Хурони ефикасно користили природне лекове<ref>{{cite book |editor-last=Thwaites |editor-first=Reuben Gold |title=The Jesuit Relations and Allied Documents: Travels and Explorations of the Jesuit Missionaries in New France, 1610-1791 |date=1898 |location=Cleveland, Ohio |publisher=Burrows Brothers Company |volume='''XIII''', Hurons: 1637 |pages=[https://archive.org/details/jesuitrelations130jesugoog/page/n113 103]–105 |url=https://archive.org/details/jesuitrelations130jesugoog}}</ref> и да су здравији од Језуита.{{sfnp|Heidenreich|1978|p=379}}▼
Број Хурона који је умро од заразних болести је био толико велики, да су преживели Хурони напустили многа своја села и пољопривредна подручја. Отприлике половина<ref>{{cite journal |last=Labelle |first=Kathryn Magee |title="They Only Spoke in Sighs": The Loss of Leaders and Life in Wendake, 1633-1639 |date=Autumn 2009 |journal=Journal of Historical Biography |volume=6 |url=https://www.ufv.ca/job/Volume_6/Volume_6_Magee.pdf |pages=1–33}}</ref> до две трећине становништва умрла је од ових болести,{{sfnp|Heidenreich|1978|p=369}} па је број Хурона смањен на око 12.000. Због таквих губитака хуронско друштво је платило високу цену, многе породице и кланови су уништени, а структура и традиција њиховог друштва је нарушена.<ref name="Warren" />
Линија 61 ⟶ 63:
Хурони су до 1. маја 1649. спалили 15 својих села како би спречили Ирокезе да дођу до њихових залиха хране, а затим су као избеглице побегли у на територију околних народа. Око 10.000 је побегло на острво Гахондо (данас Хришћанско острво), где су током зиме гладовали, јер на острву није било могуће произвести довољно хране. Након што су на острву провели зиму 1649–50, преживели Хурони преселили су се у Квебек, где су се 6 пута селили из насеља у насеље, да би на крају населили данашње насеље/резерват Вендак у граду Квебеку. Од ове групе Хурона потиче данашње хуронско племе „Хурон−Вендат нација”. Део Хурона је уточиште нашао код Петуна, чија су села Ирокези напали у јесен 1649. Након чега су преживели Хурони и Петуни заједно побегли у област око горњег дела [[Мичиген (језеро)|језера Мичиген]], населивши се прво око залива Грин Беј, а затим у Мичилимакино. Овај део Хурона се ујединио са Петуним и од њих потиче данашње федерално признато хуронско племе „Вајандот нација”.
▲[[Туберкулоза]] је била ендемска међу Хуронима, а њеном ширењу доприносили су услови живота у дугим кућама (велики број људи на малом простору и задимљеност просторија).<ref>{{cite book |last=Hartney |first=Patrick C. |chapter=Tuberculosis Lesions in a Prehistoric Population Sample from Southern Ontario |editor=Jane E. Buikstra |editor-link=Jane E. Buikstra |title=Prehistoric Tuberculosis in the Americas |chapter-url=https://books.google.com/books?id=-_3aAAAAMAAJ&pg=PP1 |volume=Scientific Papers No. 5 |year=1981 |publisher=Northwestern University Archeological Program |pages=141–160 |isbn=9780942118100}}</ref> Упркос томе, Хурони су описивани као веома здрави. [[Исусовци|Језуити]] су писали да су Хурони ефикасно користили природне лекове<ref>{{cite book |editor-last=Thwaites |editor-first=Reuben Gold |title=The Jesuit Relations and Allied Documents: Travels and Explorations of the Jesuit Missionaries in New France, 1610-1791 |date=1898 |location=Cleveland, Ohio |publisher=Burrows Brothers Company |volume='''XIII''', Hurons: 1637 |pages=[https://archive.org/details/jesuitrelations130jesugoog/page/n113 103]–105 |url=https://archive.org/details/jesuitrelations130jesugoog}}</ref> и да су здравији од Језуита.{{sfnp|Heidenreich|1978|p=379}}
=== Хуронско−британски споразум (1760) ===
| |||