Википедија

Хетитски језик — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Кутијица за језик | име=хетитски | изворноиме={{cuneiform|hit|𒉈𒅆𒇷}} | слика = Hittite Cuneiform Tablet- Legal Deposition(?).jpg | caption = таблица са хетиским клинастим писмом | регија = Анатолија, северни Левант, северна Месопотамија<ref name="Yakubovich"/> | пор1=Индоевропски језици|индоевр…
Ред 1:
{{Кутијица за језик
| име=хетитски
| изворноиме={{cuneiform|hit|𒉈𒅆𒇷}}
| слика = Hittite Cuneiform Tablet- Legal Deposition(?).jpg
| caption = таблица са хетиским клинастим писмом
| регија = [[Анатолија]], северни [[Левант]], северна [[Месопотамија]]<ref name="Yakubovich"/>
| пор1=[[Индоевропски језици|индоевропски]]
| пор2=[[Анатолски језици|анатолски]]
| писмо=[[клинасто писмо]]
| боја=Индоевропски
| изчезнуо = [[12. век п. н. е.]]
| iso2 = hit
| lc1 = hit
| ld1 = хетитски
| lc2 = oht
| ld2 = старохетитски
| lc3 = htx
| ld3 = средњохетитски
| lc4 = nei
| ld4 = новохетитски
}}
'''Хетитски језик''' је ишчезли [[Индоевропски језици|индоевропски језик]] из групе [[Анатолски језици|анатолских језика]], којим су се користили [[Хетити]]. Најстарији запис неког индоевропског језика ([[Анитина плоча]]) је управо на хетитском језику, и датује из [[17. век п.н.е.|17. века п.н.е.]] У развоју језика издвајају се три периода: старохетитски (1650—1450. п. н. е.), средњохетитски (1450—1380. п. н. е.) и новохетитски језик (1380—1175. п. н. е.). Хетитски је коришћен углавном у хетитском царствима са седиштем у [[Хатуша|Хатуши]], али и у областима северне [[Месопотамија|Месопотамије]] и северног [[Левант]]а<ref name="Yakubovich">{{Cite book|last=Yakubovich|first=Ilya|chapter=Hittite|title=A Companion to Ancient Near Eastern Languages|year=2020|location=Hoboken|publisher=John Wiley & Sons|pages=221–237|isbn=9781119193296|chapter-url=https://books.google.com/books?id=LFbPDwAAQBAJ}}</ref>.
 
== Назив ==
[[Датотека:YAZILIKAYA, Hattusha, Boğazköy, Çorum, Turkey 20.jpg|мини|Хатуса]]
Назив језика је дат према [[Библија|библијској]] референци анатолског народа (Ḥittīm, Хети, као и bənē Ḥēt, синови Хета), с којима су поистовећени Хетити. Вероватно је библијска референца на народ [[Хати|Хате]] који су потом асимиловали Хетити.<ref>{{Cite book|last=Bryce|first=Trevor R.|title=The World of The Neo-Hittite Kingdoms: A Political and Military History|year=2012|location=New York|publisher=Oxford University Press|isbn=9780191505027|url=https://books.google.com/books?id=gp8lMpoFAUsC}}</ref> Оригинални запис назива хетитског језика је, међутим, {{cuneiform|hit|𒉈𒅆𒇷}} и чита се нешили (језик [[Канеш|Неше]]) или нешумнили (језик грађана Неше). Овај запис је пронађен на вишејезичним плочама с клинастим писмом испред назива на хетитском језику. Неша или Канеш (данас [[Килтепе]]) један је од значајнијих [[град]]ова [[Хетити#Старохетитско царство 1680. - 1500. године п. н. е.|Старохетитског царства]].
'''Језик [[Хетити|Хетита]]''' (изворно 𒉈𒅆𒇷 нешил / "језик Неша" или нешули / " језик народа Неша") још знан и као језик Канеша, био је језик којим су говорили Хетити, народ који је живео у време [[Бронзано доба|бронзаног доба]] у [[Анатолика|Анатолији]]. Овај народ створио је јаку државу са центром у [[Хатуша|Хатуши]], као и у деловима северног [[Левант|Леванта]] и северне [[Месопотамија|Месопотамије]].<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=LFbPDwAAQBAJ&redir_esc=y|title=A Companion to Ancient Near Eastern Languages|last=Hasselbach-Andee|first=Rebecca|date=2020-03-31|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-119-19329-6|language=en}}</ref> Овај језик, који је припадао [[Индоевропски језици|индоевропској групи језика]], одавно је изумро, једини доказ његовог постојања данас јесу сведочанства написана на [[Клинасто писмо|клинастом писму]] која датирају из периода од 17.<ref>{{Citation|title=Introduction|url=https://www.cambridge.org/core/books/history-of-hittite-literacy/introduction/2665C532BD423C96A11075D908A9EF09|publisher=Cambridge University Press|date=2021|accessdate=2021-04-10|isbn=978-1-108-49488-5|pages=1–23|editor-first=Theo van den|editor-last=Hout}}</ref> до 13. века П.Н.Е., са изолованим хетитским [[Позајмљенице|позајмљеницама]] и бројним личним именима, која се појављују у [[Асирско царство|староасирском]] контексту још у 20. веку П.Н.Е, чине га најраније забележеним индоевропским језиком.
 
== Карактеристике ==
Са касним Бронзаним добом, језик Хетита је почео да губи на знчају, а језик Лувијана долази на његово место. У 13. веку П.Н.Е, запажа се да је језик Лувијана био највише коришћени језик у Хетитској престоници Хатуши<ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1163/9789047440277|title=Sociolinguistics of the Luvian Language|last=Yakubovich|first=Ilya|date=2010-01-01|publisher=BRILL|isbn=978-90-474-4027-7}}</ref>. Након распада [[Нова Краљевина Хетита|Нове Краљевине Хетита]], на крају Бронзаног доба, језик Лувијана, у раном [[Гвозденом добу]], постаје главни језик такозване [[Сиро-Хетитска држава|Сиро-Хетитске државе]], која се налазила у југозападној Анатолији и [[Сирија|северној Сирији]].
[[Именице]] у хетитском језику могу бити заједничког или средњег [[род (граматика)|рода]], а поседују два [[граматички број|броја]] — једнину и множину (која је преузела и функцију [[двојина|двојине]])<ref>{{cite web| url=http://www.assyrianlanguages.org/hittite/hittite_grammar.pdf |author= Olivier Lauffenburger|title=Hittite Grammar |website=Assyrianlanguages.org |date=14. август 2008.|access-date=5. септембра 2021.}}</ref>. Хетитски [[глагол]]и се могу разврстати у две (ми- и хи-) конјугације, а од глаголских облика поседују два начина ([[индикатив]] и [[императив]]), два вида (свршени и несвршени), два времена ([[презент]] и [[претерит]]) и два стања (активно и медио-пасивно).
 
Реченице у хетитском језику имају структуру субјекат-објекат-предикат. За разлику од осталих анатолских језика, у хетитском реченица често почиње [[речце|речцом]] која повезује реченице.
== Име ==
''Језик Хетита (Хетитски)'' је модерни назив овог језика, који је базиран на индетификацији царств Хетита са [[Библија|библијским]] Хатићанима (библијски [[Хебрејски језик|хебрејски]]: *חתים‎ Ḥittim), али касније, ова идентификација бива подвргнута преиспитивању<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=gp8lMpoFAUsC&redir_esc=y|title=The World of The Neo-Hittite Kingdoms: A Political and Military History|last=Bryce|first=Trevor|date=2012-03-15|publisher=OUP Oxford|isbn=978-0-19-150502-7|language=en}}</ref>. Термини Хетитски и Хатићански<ref>{{Cite journal|last=Soysal|first=Hilkat|last2=Soysal|first2=Oguz|title=Freshman Course On Science Technology And Society|url=http://dx.doi.org/10.18260/1-2--1045|journal=2006 Annual Conference & Exposition Proceedings|publisher=ASEE Conferences|doi=10.18260/1-2--1045}}</ref> језик, за разлику од претходног, односе се на староседелачки народ који су претходили библијским Хатићанима и чији језик није припадао индоевропској групи језика.
 
== Извори ==
У вишејезичким текстовима пронађеним на Хетитским локацијама, одељцима написаним на хетитском језику претходио је прилог ''nesili'' „''у говору Неша (Канеша)“'', који је био један важан град у раној фази старе хетитске краљевине. У једном случају био је означен и као ''Kanisumnili'', односно, у говору као „''језик народа Канеша“''.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=441hAAAAMAAJ&q=Kanisumnili&redir_esc=y|title=Perspectives on Hittite Civilization: Selected Writings of Hans Gustav Güterbock|last=Güterbock|first=Hans Gustav|last2=Hoffner|first2=Harry A.|last3=Institute|first3=University of Chicago Oriental|date=1997|publisher=Oriental Institute of the University of Chicago|isbn=978-1-885923-04-2|language=en}}</ref>
{{рефлист}}
 
[[Категорија:Анатолски језици]]
Иако је народ нове хетитске краљевине био састављен од многих различитих етницитета и језичких позадина, језик Хетита коришћен је у већини државничких списа. Упркос свим аргументима који су говорили против адекватности овог термина<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=SPwAEAAAQBAJ&redir_esc=y|title=The Making of Empire in Bronze Age Anatolia: Hittite Sovereign Practice, Resistance, and Negotiation|last=Glatz|first=Claudia|date=2020-11-12|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-108-49110-5|language=en}}</ref> Хетитски (језик) остаје најактуелнији термин због своје конвенције и снажне повезаности са библијским Хатићанима. Ендонимијски термин ''Нешки'' (језик народа Неша) и његове англистичке варијације никада се нису задржале.
[[Категорија:Изумрли језици]]
 
== Дешифровање ==
[[Јирген Александер Нутзон]] први је, извесно, потврдио постојање језика Хетита 1902. године, у својој књизи о два писма између египатског краља и једног хетитског владара, која су пронађена у [[Египат|Ел-Амарни у Египту]]. Нутзон је тврдио да је језик Хатита припадао индоевропској групи језика, највише због његове [[Морфологија|морфологије]]. Иако није имао ни један двојезички текст, био је у могућности да пружи половичну интерпретацију два писма због њихове формалне природе дипломатских преписки тог периода.<ref>{{Cite web|url=https://deepblue.lib.umich.edu/handle/2027.42/86652|title=The Hittite Language: Recovery and Grammatical Sketch|website=deepblue.lib.umich.edu|access-date=2021-04-10}}</ref> Његов аргумент није био признат у широј научној заједници, делимично јер се та морфолошка сличност између језика Хетита и индоевропских језика може пронаћи и изван ове групе језика. Такође, сама интерпретација ова два писма била је оправдано сматрана несигурном.
 
Нутзонова тврдња била је потврђена када је [[Хуго Винклер]] открио много плоча исписаних на познатом акадском клинастом писму, али на непознатом језику, на територији данашњег села [[Турска|Богазкој у Турској]], које је некадашње налазиште Хатуше, главног града Хетитске државе. На основу овог обимног материјала [[Бедрих Хрозни]] успео је да анализира језик. У раду објављеном 1915. године, представио је своју тврдњу да овај језик јесте индоевропски, а ускоро (1917. године) објављује и граматику овог језика. Хрознијев аргумент који је говорио у прилог сврставања Хетитског језика у индоевропску групу био је изразито модеран, али није био довољно поткрепљен. Фокусирао се на изразите сличности индосинкратских аспеката морфологије за које је мање вероватно да ће се појавити независно од његовог истраживања или да ће бити позајмљени. Такође, је представио сет редовних звучних преписки. После кратког одлагања узрокованог [[Први светски рат|Првим светским ратом]], Хрознијево дешифровање, оквирна граматичка анализа и демонстрација хетитског језика као индоевропског брзо су била прихваћена и чвршће утемељена. Његову аргументацију чвршће је утемељио [[Едгар Х. Стјуртвент]], који је написао прву, научно прихваћену, граматику хетитског језика са [[Христоматија|христоматијом]] и речником.
 
== Класификација ==
Хетитски језик је један од анатолских језика и познат је по свом клинастом писму и натписима који су подигли хетитски краљеви. Писмо које је претходно било познато као „[[Хетитски хијероглифи]]“ сада је преименовано у лувијански хијероглифи.
 
За разлику од других индоевропских језика, Хетитски језик не разликује мушки и женски [[граматички род]], такође, не препознаје конјуктив и [[Потенцијал (глаголски облик)|потенцијал]]. Формулисане су бројне хипотезе како би се објасниле ове разлике.
 
Неки [[Лингвистика|лингвисти]], пре свега [[Едгар Х. Стјуртвент]] и [[Варен Когил]], тврдили су да хетитски језик треба да буде класификован као [[сестрински језик]] [[праиндоевропских језика]] пре него језик који се родио из њих. Хипотеза о хетитском језику као индоевропском језику подразумева да у изворном ([[родитељски језик]]), индохетитског, недостајале карактеристике, које су недостајале и самом хетитском језику, а које су касније индоевропски језици који су настали из њега развили.
 
Други лингвисти, пак, постављају другу хипотезу у којој се претпоставља да је хетитски језик (или анатолски) потекао из [[прото-индоевропског]] директно као и сви сестрински језици или језичке групе. Разлике се могу оправдати [[Дијалект|дијалектом]].
 
Како [[Крег Мелчерт]] наводи, тренутна тенденција је да се претпостави да је прото-индоевропски језик еволуирао као и да су се „праисторијски говорници“ анатолског језика изоловали од остатка прото-индоевропске говорне заједнице и због тога са њима нису поделили своје новитете.<ref>{{Cite journal|last=Soysal|first=Hilkat|last2=Soysal|first2=Oguz|title=Freshman Course On Science Technology And Society|url=http://dx.doi.org/10.18260/1-2--1045|journal=2006 Annual Conference & Exposition Proceedings|publisher=ASEE Conferences|doi=10.18260/1-2--1045}}</ref> Хетитски и други анатолски језици одвојили су се од прото-индоевропских језика у раној фази. Хетитски је ипак задржао [[Arhaizam|архаизме]] за које би се могло рећи да су се у осталим индоевропским језицима изгубили.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/50333670|title=Hittite and the Indo-European verb|last=Jasanoff|first=Jay H.|date=2003|publisher=Oxford University Press|isbn=0-19-924905-9|location=Oxford|oclc=50333670}}</ref>
 
Хетитски језик има много [[Pozajmljenice|позајмљеница]], посебно у религијском вокабулару, из неиндоевропског, хуријског и хетијског језика. Поменути хетијски језик био је језик локалног становништва, пре него што су га Хетити преузели и раселили. [[Свети текстови]] и текстови о магији из Хатуше често су били писани на хетијском, хуријском и језику лувијана чак и након што је језик Хетићана постао норма свих других рукописа.
 
Хетитски језик традиционално је раслојен на стари хетитски, средњи хетитски и нови или неохетитски у односу на стару, средњу и нову краљевину хетитске историје (1750-1500. п.н.е, 1500-1430. п.н.е и 1430-1180. п.н.е.). Ове фазе разликују се како на језичкој тако и на полеографској основи.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=QDJNg5Nyef0C&redir_esc=y|title=The Elements of Hittite|last=Hout|first=Theo van den|date=2011-10-27|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-139-50178-1|language=en}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=iKnwDwAAQBAJ&redir_esc=y|title=The Hittite Middle Voice: Synchrony, Diachrony, Typology|last=Inglese|first=Guglielmo|date=2020-07-13|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-43230-7|language=en}}</ref>
 
== Писмо ==
Хетитски језик био је написан у једној адаптираној форми периферног акадског клинастог правописа са територије северне Сирије. Претежно [[Слоговно писмо|слоговна]] природа овог писма чини тешким утврдити прецизне фонетске особине неких гласова хетитског језика.
 
Овај језик разликује следеће [[Сугласник|сугласнике]] (приметно је да је акадски скуп ''с'' гласова изгубљен):
 
''b, d, g, ḫ, k, l, m, n, p, r, š, t, z,''
 
у комбинацији са [[Самогласник|самогласницима]] ''а, е, и, у''. Уводе се и, ''ya'' (= I.A : 𒄿𒀀), ''wa'' (= PI : 𒉿) and ''wi'' (= wi = GEŠTIN : 𒃾) знаци.
 
Акадска безвучна/звучна група гласова (''к/г, п/б, т/д'') не изражава овај контраст у писању, већ двоструки правопис у интервокалним позицијама представља безвучне сугласнике у индоевропским језицима[[Стјуртвенсонов закон|(Стјуртвенсонов закон]][[)]].
 
== Фонологија ==
Ограничења слоговног писма која помажу у одређивању природе фонологије хетитског језика више-мање су превазиђена помоћу упоредне етимологије и испитивања хетитских правописних конвенција. Сходно с тим, научници претпостављају да је хетитски језик поседовао следеће фонеме:
 
=== Самогласници ===
{| class="wikitable"
!Самогласници
!предњи
!централни
!задњи
|-
!'''затворени'''
|и
|
|у
|-
!'''средњи'''
|е
|
|(о)
|-
!'''отворени'''
|
|а
|
|}
 
* Дуги самогласници представљали су алтернативу за остале постојеће кратке самогласнике када је на њих утицао акценат.
 
* Други фонемски дуги самогласници ретко се јављају.
 
=== Плозиви (праскави сугласници) ===
Хетијски језик имао је две групе самогласника, једну групу чији су самогласници увек у зависности од дужине сугласника писана дуплим словима у изворном писму и друга група самогласника која је увек била једноставна. У клинастом писму, сви сугласници, осим оних који при изговору клизе, могу бити дуплирани. Дуго се запажало да група у којој се због своје дужине сугласници дуплирају јесте она која је потекла из прото-индоевропских безвучних гласова, док једноставни [[Праскави сугласник|праскави сугласници]] потичу и од звучних и безвучних гласова, ово се назива Стјуртвенсонов закон. Услед типолошких импликација Стјуртвенсоновог закона, разлика између ове две групе сугласника сматра се гласовном. Ипак, не постоји сагласност о овоме међу научницима, с обзиром да неки на разлику у групама гледају као на разлику у дужини што би дословно тумачење клинастог писма сугерисало.
 
Поборници ове разлике у дужини сугласника, углавном акцентују чињеницу да је акадски језик, језик из ког је хетитски позајмио клинасто писмо, имао нагласке, али да су се хетитски писари користили и звучним и безвучним гласовима наизменично.
 
[[Алвин Клокхорст]] је тврдио да је одсутност асимилације нагласака такође доказ да разлика ове две групе постоји само у дужини сугласника. Наглашава да реч "''e-ku-ud-du - [ɛ́gʷtu]''" не показује никакву асимилацију гласова. Ипак, ако је разлика гласовне природе, требало би очекивати слагање у гласовима, јер је познато да су [[Предњонепчани гласови|предњонепчани]] и [[задњонепчани]]  праскави самогласници блиски с обзиром да у у овој речи не представља самогласник него [[лабијализација]].
 
== Морфологија ==
Хетитски језик је најстарији, забележени, индоевропски језик.<ref>{{Cite journal|last=Soysal|first=Hilkat|last2=Soysal|first2=Oguz|title=Freshman Course On Science Technology And Society|url=http://dx.doi.org/10.18260/1-2--1045|journal=2006 Annual Conference & Exposition Proceedings|publisher=ASEE Conferences|doi=10.18260/1-2--1045}}</ref> Недостају му пар граматичких делова који се могу пронаћи у другим раним забележеним индоевропским језицима као што су [[Санскрт (језик)|санскрит]], [[Латински језик|латински]], [[Старогрчки језик|старогрчки]], [[стари персијски]] и зенд језик. Оно што је такође значајно јесте да хетитски језик нема систем мушког и женског [[Граматички род|граматичког рода]]. Уместо тога има рудиментарни бескласни систем који је базиран на старијим опозицијама природног и неприродног.
 
=== Именице ===
Хетитски језик има девет [[Падеж|падежа]]: [[номинатив]], [[генитив]], [[датив-локатив]], [[акузатив]],[[Аблатив|латив]], [[ергатив]], [[алатив]] и [[инструментал]]; два броја: једнину и множину; и два рода природни (заједнички) и неприродни (средњи).<ref>{{Cite journal|last=Soysal|first=Hilkat|last2=Soysal|first2=Oguz|title=Freshman Course On Science Technology And Society|url=http://dx.doi.org/10.18260/1-2--1045|journal=2006 Annual Conference & Exposition Proceedings|publisher=ASEE Conferences|doi=10.18260/1-2--1045}}</ref> [[Придев|Придеви]] и [[Заменица|заменице]] слажу се са заједничким именицама, [[Број (врста речи)|бројевима]] и падежима. Разлика у заједничком роду је основна и углавном се јавља у номинативу, такође, иста именица је некад запажена и у оба рода. Постоји тренд ка томе да се разликује неколицина падежа у множини, док је већина у једнини, као и тренд ка томе да се успостави множина неколицине падежа. Падеж ергатив коришћен је када је именица средњег рода субјект прелазног глагола. Рани хетитски текстови имали су вокатив за мали број именица са суфиксом ''у'', али је престао да се користи у време настанка извора новијег датума и био је подведен под номинатив у већини докумената. Падеж алатив, у раним фазама језика, бива подведен под датив-локатив. Један изворни падеж, генитив множине ''-ан'' пронађен је као неправилност у ранијим текстовима, као и множина инструментала на ''-ит''. Неколико именица, такође, формирају овај одступајући локатив, који није имао посебан наставак.
 
Пример речи ''pišna'' – ''човек'', за заједнички род и ''pēda'' – ''место'', за средњи род, овде су коришћене да покажу деклинацију хетитских именица на најосновнији начин:
{| class="wikitable"
!
! colspan="2" |Заједнички род
| rowspan="11" |
! colspan="3" |Средњи род
|-
!
!Једнина
!Множина
!Једнина
!Множина
|-
!Номинатив
|pišnaš
|pišnēš
| rowspan="2" |pēdan
| rowspan="2" |pēda
|-
!Акузатив
|pišnan
|pišnuš
|-
!Ергатив
|pišnanza
|pišnantēš
|pēdanza
|pēdantēš
|-
!Вокатив
| colspan="2" |pišne
|–
|–
|-
!Генитив
| colspan="2" |pišnaš
| colspan="2" |pēdaš
|-
!Датив-локатив
|pišni
|pišnaš
|pēdi
|pēdaš
|-
!Аблатив
| colspan="2" |pišnaz
| colspan="2" |pēdaz
|-
!Алатив
|pišna
|–
|pēda
|–
|-
!Инструментал
| colspan="2" |pišnit
| colspan="2" |pēdit
|}
 
=== Глаголи ===
Морфологија глагола је мање компликована него код раних индоевропских језика, попут старогрчког и санскрита. Глаголи хетитског језика мењају се према две генералне конјугације (''ми''-конјугације и ''хи''-конјугације), два стања ([[Актива и пасива|актив]] и средњи пасив), два начина ([[Индикатив|индикативни начин]] и [[императив]]) и два времена (садашње - ''презент'' и ''претерит''). Глаголи имају две [[Инфинитив|инфинитивне форме]], [[Глаголска именица|глаголску именицу]] и партицип. Роуз (2006.) прави листу од 132 ''хи-''глагола и интерпретира ''хи/ми'' опозиције као остатке система граматичких стања („центрипетално“ vs. „центрифугално“)
 
==== ''Ми''-конјугација ====
Ми-конјугација слична је општој парадигми глаголске конјугације у санскриту и такође може да буде поређена са падежима ми-глагола у старогрчком. Следећи пример користи глагол ''ēš-/aš''- „бити“:
{| class="wikitable"
|+
!
!индикатив
!императив
|-
!презент
|ēšmi
ēšši
 
ēšzi
 
ešuwani
 
<nowiki>*</nowiki>eštani
 
ašanzi
|ašallu
ēšt
 
eštu
 
ēšuwani
 
ēšten
 
ašantu
|-
!претерит
|ešun
ēšt
 
ēšt
 
ēšuwen
 
ēšten
 
ešer
|
|}
 
== Синтакса ==
Хетитски језик има следећи редослед речи у реченици: ''субјекат'' - ''објекат'' - ''глагол'' и синтетички је језик. [[Апозиција|Апозиције]] следе своје допуне, придеви и генитиви претходе именицама на које се односе, прилози претходе глаголима, а подређене клаузуле претходе главним.
 
== Референце ==
<references />
 
== Литература ==
 
=== Речници ===
 
* Goetze, Albrecht (1954). “Review of: Johannes Friedrich, ''Hethitisches Wörterbuch'' (Heidelberg: Winter)”, ''Language'' 30, pp. 401–5.
* Kloekhorst, Alwin. ''Etymological Dictionary of the Hittite Inherited Lexicon''. Leiden–Boston: Brill, 2008.
* Puhvel, Jaan (1984–). ''Hittite Etymological Dictionary''. 10 vols. Berlin: Mouton de Gruyter.
* Sturtevant, Edgar H. (1931). “Hittite glossary: words of known or conjectured meaning, with Sumerian ideograms and Accadian words common in Hittite texts”, ''Language'' 7, no. 2, pp. 3–82., ''Language Monograph''No. 9.
* The ''Chicago Hittite Dictionary''
 
=== Граматике ===
 
* Sturtevant, Edgar H. A. (1933, 1951). ''Comparative Grammar of the Hittite Language''. Rev. ed. New Haven: Yale University Press, 1951. First edition: 1933.
* Sturtevant, Edgar H. A. (1940). ''The Indo-Hittite laryngeals''. Baltimore: Linguistic Society of America
 
=== Текстови ===
 
* Goetze, Albrecht & Edgar H. Sturtevant (1938). ''The Hittite Ritual of Tunnawi''. New Haven: American Oriental Society.
* Sturtevant, Edgar H. A., & George Bechtel (1935). ''A Hittite Chrestomathy''. Baltimore: Linguistic Society of America.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Хетитски_језик”