Корисник:ADprom/песак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 94:
Након [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]] (1861−1865), део Вајандота који 1855. нису постали грађани Канзаса, последњи пут је 1867. протеран у данашњу Оклахому, где су добили резерват величине 81 km².<ref name="ohs" />
 
Амерички парламент је 1887. донео „Дозов закон” ({{јез-енг|Dawes Act}}), који је предвиђао да се племенски комунални поседи поделе на појединачне парцеле, које би затим биле подељене индијанским породицама, док би део земље који би преостао након поделе могао бити продат савезној влади. Закон је на ИндијскојИндијанској територији спроведен 1893. након стварања „Дозове комисије” ({{јез-енг|Dawes Commission}}). Вајондотска земља је подељена између 241 члана Вајандотске нације забележеног на ДозовомДозовим свиткусвицима ({{јез-енг|Dawes Rolls}}). Вајандоти у Оклахоми задржали су одређену племенску структуру и власништво над комуналним хуронским гробљем, које је до тог доба прешло под јуриздикцију Канзас Ситија.<ref name="ohs"/>
 
Након доношења америчког „Закона о социјалној заштити Индијанаца Оклахоме” ({{јез-енг|Oklahoma Indian Welfare Act}}) из 1934. године, који је омогућио обнову укинутих федерално признатих племена, Вајандоти су се 1937. организовали у „Вајандотску нацију Оклахоме”,<ref name="ohs"/> која је касније променила име у „Вајандотска нација” и добили признање савезне владе.<ref>[http://edocket.access.gpo.gov/2008/pdf/E8-6968.pdf Federal Register, Volume 73, Number 66 dated April 4, 2008 (73 FR 18553).] pdf file (retrieved Feb 26, 2009)</ref> Закон је омогућио Индијанцима да поново држе заједничку (комуналну) имовину и да развију самоуправу и суверенитет.