Корисник:DrMako/песак — разлика између измена

У рату 1876. Србија је мобилисала укупно 124.000 војника, уз још 5.000 руских добровољаца. Српска санитетска служба имала 19 војних лекара, 5 лекарских помоћника, војног апотекара, 4 апотекарска помоћника и потребно санитетско особље из грађанства. Дивизије, сујачине око 5.000 војника, имале су завојиште, а корпуси по 3 пољске болнице. У току 1877. у корпусима су образована санитетска одељења, 2-6 пољских болница (укупно 18) и корпусни санитетски депо. У већим местима у Србији формиране у 23 резервне и 3 сталне болнице.<ref name=":0" /> Колико је војно медицинско особље у Србији у то време било малобројно, најбоље се види по томе што је на само 19 војних лекара било око 130.000 бораца - другим речима, по један лекар на 7.000 војника. Упркос недовољном броју здравствених радника и оскудици у лековима и завојном материјалу, српски санитет је у току рата збринуо око 5.410 рањених војника и официра.<ref name=":1">[[Никола Гажевић]], [[Војна енциклопедија]] (књига 9), Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 114-122</ref>

Српско турски рат 1876-1878. јасно је показао материјалне и организационе недостатке војног санитета и здравствене заштите војске и становништва у Србији тог времена, па се убрзано приступило реформама и улагању у развој санитетске службе. Према ''Закону о устројству војске'' из 1883. санитетска служба је добила аутономију: при Министарству војном формирано је посебно санитетско одељење, а у дивизијским штабовима уведени су референти санитета. Ради даљег развоја санитетске службе у војсци, формиран је 1884. и санитетски војни комитет.<ref name=":0" />

У српско-бугарском рату 1885. дивизије су имале санитетско одељење и по једну санитетску чету, са укупно 5 лекара, апотекаром, комесаром (интендантом) и 80-100 болничара, на око 5.000 војника. Свака дивизија имала је и посебну болницу од 200 кревета, коју су опслуживали 3 лекара, 2 асистента, два апотекара, благајник, троје санитетских кола (са коњском запрегом) и већи број мобилисаних сељачких кола за евакуацију рањеника.<ref name=":0" /> Укупни српски губици у краткотрајном рату износили су око 750 погинулих и 4.600 рањених бораца.<ref name=":1" /> Напредак је био осетан: за само 7 година, од 1878. до 1885, број расположивих лекара у српској војсци повећан је са 1 на 7.000, на 1 на 1.000 војника, што се одразило на знатно већи проценат збринутих рањеника, који су се потпуно опоравили.