Википедија

Бајка — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 14:
== Дефиниција ==
 
[[Датотека:Straparola's The Crucifix Comes To Life.jpg|thumb|right|250px|alt=A painting from the fairy tale "The Facetious Nights of Straparola", showing people observing as a person jumps inside a building.|FromИз бајке -{''[[The Facetious Nights of Straparola]]''}-, byаутора [[Giovanni Francesco Straparola|Ђиовани Франческо Страпарола]]. ]]
{{рут}}
Although the fairy tale is a distinct genre within the larger category of folktale, the definition that marks a work as a fairy tale is a source of considerable dispute.<ref>Heidi Anne Heiner, "[https://www.surlalunefairytales.com/intro-pages/what-is-a-fairy-tale.html What Is a Fairy Tale?]</ref> The term itself comes from the translation of Madame D'Aulnoy's ''Conte de fées'', first used in her collection in 1697.<ref name=Windling1>{{cite journal | author = Terri Windling | url = http://www.endicott-studio.com/rdrm/forconte.html | archive-url = https://web.archive.org/web/20140328002739/http://www.endicott-studio.com/rdrm/forconte.html | archive-date = 2014-03-28 | title = Les Contes de Fées: The Literary Fairy Tales of France | journal = Realms of Fantasy | year = 2000 }}</ref> Common parlance conflates fairy tales with [[beast fable]]s and other folktales, and scholars differ on the degree to which the presence of fairies and/or similarly mythical beings (e.g., [[Elf|elves]], [[goblin]]s, [[troll]]s, giants, huge monsters, or mermaids) should be taken as a differentiator. [[Vladimir Propp]], in his ''Morphology of the Folktale'', criticized the common distinction between "fairy tales" and "animal tales" on the grounds that many tales contained both [[fantasy|fantastic]] elements and animals.<ref>Propp, p. 5.</ref> Nevertheless, to select works for his analysis, Propp used all [[Russian folklore|Russian folktales]] classified as a folklore, [[Aarne–Thompson–Uther Index]] 300–749,&nbsp;– in a cataloguing system that made such a distinction&nbsp;– to gain a clear set of tales.<ref>Propp, p. 19.</ref> His own analysis identified fairy tales by their plot elements, but that in itself has been criticized, as the analysis does not lend itself easily to tales that do not involve a [[quest]], and furthermore, the same plot elements are found in non-fairy tale works.<ref>Swann Jones, p. 15.</ref>
 
Иако је бајка посебан жанр у већој категорији народних прича, дефиниција која означава дело као бајку извор је значајног спора.<ref>Heidi Anne Heiner, "[https://www.surlalunefairytales.com/intro-pages/what-is-a-fairy-tale.html What Is a Fairy Tale?]</ref> Сам израз потиче од превода Мадам Долнојевог назива -{''Conte de fées''}-, први пут употребљеног у њеној збирци 1697.<ref name=Windling1>{{cite journal | author = Terri Windling | url = http://www.endicott-studio.com/rdrm/forconte.html | archive-url = https://web.archive.org/web/20140328002739/http://www.endicott-studio.com/rdrm/forconte.html | archive-date = 2014-03-28 | title = Les Contes de Fées: The Literary Fairy Tales of France | journal = Realms of Fantasy | year = 2000 }}</ref> Свакодневни говор повезује бајке са [[Animal tale|причама о зверима]] и другим народним причама. Научници се разликују у погледу степена до којег би требало узети у обзир присуство вила и/или сличних митских бића (нпр. [[Вилењаци|вилењака]], [[goblin|гоблина]], [[трол]]ова, дивова, огромних чудовишта или сирена) као диференцијатор. [[Vladimir Propp|Владимир Проп]] је у својој ''Морфологији народне приче'' критиковао уобичајено прављење разлике између „бајки“ и „прича о животињама“ на бази тога што многе приче садрже поред елемената [[Фантастика|фантастике]] и животиње.<ref>Propp, p. 5.</ref> Упркос тога, за одабир дела за своју анализу, Проп је користио све [[Folklore of Russia|руске народне приче]] класификоване као фолклорне, [[Aarne–Thompson–Uther Index|Арн–Томпсон–Атеров индекс]] 300–749, - у систему каталогизације који је направио такву разлику - да би се добио јасан скуп прича.<ref>Propp, p. 19.</ref> Његова сопствена анализа идентификовала је бајке по елементима заплета, али то је само исто тако било критиковано, јер се анализа не може лако позабавити причама које не укључују [[quest|трагање]], а штавише, исти елементи заплета налазе се и радовима који нису бајке.<ref>Swann Jones, p. 15.</ref>
{{Quote|text=Were I asked, what is a fairytale? I should reply, Read [[Undine (novella)|Undine]]: that is a fairytale ... of all fairytales I know, I think Undine the most beautiful. |author=[[George MacDonald]], ''The Fantastic Imagination''}}
 
{{Quote|text=Да су ме питали, шта је бајка? Требало би да одговорим, прочитајте [[Undine (novella)|Ундине]]: то је бајка ... од свих бајки које знам, мислим да је Ундине најлепша.|author= [[George MacDonald|Џорџ Макдоналд]], -{''The Fantastic Imagination''}-}}
As [[Stith Thompson]] points out, talking animals and the presence of [[magic (fantasy)|magic]] seem to be more common to the fairy tale than [[Fairy|fairies]] themselves.<ref>Stith Thompson, ''The Folktale'', p. 55, University of California Press, Berkeley Los Angeles London, 1977</ref> However, the mere presence of animals that talk does not make a tale a fairy tale, especially when the animal is clearly a mask on a human face, as in [[fable]]s.<ref name=Tolkien15>Tolkien, p. 15.</ref>
 
Као што [[Stith Thompson|Стит Томпсон]] истиче, чини се да су животиње које говоре и присуство [[Magic in fiction|магије]] уобичајеније у бајци него саме [[Вила (митологија)|виле]].<ref>Stith Thompson, ''The Folktale'', p. 55, University of California Press, Berkeley Los Angeles London, 1977</ref> Међутим, пуко присуство животиња које говоре не чини причу бајком, посебно када је животиња очигледно маска на људском лицу, као у [[басна]]ма.<ref name=Tolkien15>Tolkien, p. 15.</ref>
In his essay "[[On Fairy-Stories]]", [[J.&nbsp;R.&nbsp;R.&nbsp;Tolkien]] agreed with the exclusion of "fairies" from the definition, defining fairy tales as stories about the adventures of men in ''[[Fairyland|Faërie]]'', the land of fairies, fairytale princes and princesses, [[dwarf (mythology)|dwarves]], elves, and not only other magical species but many other marvels.<ref>Tolkien, pp. 10–11.</ref> However, the same essay excludes tales that are often considered fairy tales, citing as an example ''[[The Heart of a Monkey|The Monkey's Heart]]'', which [[Andrew Lang]] included in ''[[The Lilac Fairy Book]]''.<ref name=Tolkien15 />
 
У свом есеју „[[On Fairy-Stories|О бајковитим причама]]”, [[Џ. Р. Р. Толкин]] се сложио са искључењем „вила” из дефиниције, дефинишући бајке као приче о авантурама човека у ''[[Fairyland|Вилинској земљи]]'', земљи вила, принчева и принцеза из бајки, [[патуљак]]а, вилењака, и не само других магичних врсте, већ и многа друга чуда.<ref>Tolkien, pp. 10–11.</ref> Међутим, исти есеј искључује приче које се често сматрају бајкама, наводећи као пример ''[[The Heart of a Monkey|Мајмуново срце]]'', које је [[Andrew Lang|Ендру Ланг]] уврстио у ''[[Lang's Fairy Books|Јоргованску књигу вила]]''.<ref name=Tolkien15 />
Steven Swann Jones identified the presence of magic as the feature by which fairy tales can be distinguished from other sorts of folktales.<ref>''The Fairy Tale: The Magic Mirror of the Imagination''. Routledge, 2002, p. 8.</ref> Davidson and Chaudri identify "transformation" as the key feature of the genre.<ref name=companion>''A companion to the fairy tale''. By Hilda Ellis Davidson, Anna Chaudhri. Boydell & Brewer 2006. p. 39.</ref> From a psychological point of view, [[Jean Chiriac]] argued for the necessity of the [[fantastic]] in these narratives.<ref>{{cite web|url=http://www.freudfile.org/psychoanalysis/fairy_tales.html |title=Psychoanalysis and Fairy-Tales |publisher=Freudfile.org |access-date=13 March 2013}}</ref>▼
 
▲StevenСтевен SwannСвон JonesЏоунс identifiedје theидентификовао presenceприсуство ofмагије magicкао asособину theпо featureкојој byсе whichбајке fairyмогу talesразликовати canод beдругих distinguishedврста from other sorts ofнародних folktalesприча.<ref>''The Fairy Tale: The Magic Mirror of the Imagination''. Routledge, 2002, p. 8.</ref> DavidsonДејвидсон andи ChaudriЧодри identifyидентификују "transformation"„трансформацију“ asкао theкључну key feature of theкарактеристику genreжанра.<ref name=companion>''A companion to the fairy tale''. By Hilda Ellis Davidson, Anna Chaudhri. Boydell & Brewer 2006. p. 39.</ref> FromСа aпсихолошког psychological point of viewгледишта, [[Jean Chiriac|Жан Ширијак]] arguedје forу theовим necessityнаративима ofзаговарао theнеопходност [[fantastic|фантастичног]] in these narratives.<ref>{{cite web|url=http://www.freudfile.org/psychoanalysis/fairy_tales.html |title=Psychoanalysis and Fairy-Tales |publisher=Freudfile.org |access-date=13 March 2013}}</ref>
In terms of aesthetic values, [[Italo Calvino]] cited the fairy tale as a prime example of "quickness" in literature, because of the economy and concision of the tales.<ref>Italo Calvino, ''Six Memos for the Next Millennium'', pp. 36–37. {{ISBN|0-674-81040-6}}.</ref>
 
У погледу естетских вредности, [[Итало Калвино]] је навео бајку као најбољи пример „брзине” у књижевности, због економичности и језгровитости прича.<ref>Italo Calvino, ''Six Memos for the Next Millennium'', pp. 36–37. {{ISBN|0-674-81040-6}}.</ref>
 
=== Историја жанра ===
[[File:Perrault1.jpg|десно|thumb|250px|alt=A picture by Gustave Doré showing Mother Goose, an old woman, reading written (literary) fairy tales to children|Слика [[Гистав Доре|Гиставa Доре]] за илустровану бајку [[Mother Goose|Мајка Гуска]]]]
 
Корени жанра потичу од различитих усмених прича које су део наслеђа европске културе. Жанр су први обележили [[Књижевност ренесансе|ренесансни]] писци, попут [[Giovanni Francesco Straparola|Ђиованија Франческа Страпароле]] и [[Giambattista Basile|Ђимбатисте Басила]], а стабилизован је кроз дела каснијих колекционара, попут [[Шарл Перо|Шарла Пера]] и [[Браћа Грим|браће Грим]].<ref>Zipes, ''The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm'', pp. xi–xii</ref> У овој еволуцији, име је настало када су -{''[[précieuses]]''}- почели да са писањем књижевних прича; [[Madame d'Aulnoy|Мадам д'ОнуаДолној]] је измислила израз ''Конт де фе'', или бајка, крајем 17. века.<ref>Zipes, ''The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm'', p. 858.</ref>
 
Пре дефинисања жанра фантазије, многа дела која би се сада класификовала као фантазија названа су „бајке“, укључујући Толкиновог ''[[Хобит (роман)|Хобита]]'', ''[[Animal Farm|Животињску фарму]]'' [[George Orwell|Џорџа Орвела]] и ''[[Чудесног чаробњака из Оза]]'' [[Л. Френк Баум|Л. Франка Баума]].<ref>Brian Attebery, ''The Fantasy Tradition in American Literature'', p. 83, {{ISBN|0-253-35665-2}}.</ref> Заиста, Толкинова „О бајковитим причама” укључује расправе о [[Worldbuilding|изградњи света]] и сматра се виталним делом критике фантазије. Иако се фантазија, а посебно поџанр фантазијске бајке, у великој мери ослања на мотиве [[fairytale fantasy|фантазије из бајке]],<ref>Martin, pp. 38–42</ref> ови жанрови се сада сматрају различитим.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бајка”