Крашовани — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Срби}}
'''Крашовани''' (Карашовани, или Крашовање, Карашевци и Корошевци; {{јез-ро|Caraşoveni, Cârşoveni, Cotcoreţi, Cocoşi}}) су [[Јужни Словени|јужнословенски]] народ, који претежно живи у [[Румунија|Румунији]], односно у жупанији [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] у румунском делу [[Банат]]а, Живе у општинама [[Општина Карашево|Карашево]] и [[Општина Лупак|Лупак]]. Крашовани су већином католичке вероисповести, а говоре {{ill|hr|Крашовански говор{{!}}крашованским говором|Karaševski dijalekt}}. Име су добили по реци [[Караш]] у Банату, која се помиње још 1285. године. Зато је исправнија старија варијанта назива
У општини Карашево 93,12% становништва пријавило се да [[матерњи језик]] којим говоре је [[
Мада румунска статистика Крашоване третира као посебну мањину, већина их се изјашњава [[Хрвати]]ма. Крашовани су се у Банат доселили из [[Тимочка Крајина|Тимочке Крајине]] крајем 14. века.<ref>{{Cite web|url=http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=354.0|title=О Карашевцима - Србима који су напустили Тимочку крајину и отишли у Румунију|website=www.paundurlic.com|access-date=2021-02-03}}</ref>
== Демографија ==
[[File:South slavs romania.png|thumb|right|230px|Крашовани у румунском округу [[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] (4 и 5)]]
Има их укупно око 5.000, од чега се већина изјашњава као [[Хрвати]], а мањи део као [[Срби]], а свега око 200 као посебна етничка групација.
|