Стеван Радовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 48:
Када је марта [[1942]]. године у [[Београд]] дошао [[СС]] генерал [[Аугуст Мајснер]], дотадашња жандармерија је прерасла у [[Српска државна стража|Српску државну стражу]], а генерал Радовановић је постао њен командант. На месту команданта [[Српска државна стража|СДС]]-а је остао до [[7. јуна]] [[1942]]. године, да би га заменио пуковник [[Боривоје Јонић]] (брат [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]). Радовановић је пензионисан [[13. јуна]]. Мада је у образложењу као разлог за пензионисање наведено нарушено здравље, генерал [[Милан Недић|Недић]] је на саслушању након рата изјавио да је смена уследила на изричит немачки захтев.<ref name=":0" /> Остао је да сарађује у Гласнику Српске државне страже.
 
Након уласка [[Црвена армија|Црвене армије]] на територију [[Војна управа у Србији (1941—1944)|окупиране Србије]], расформирана је [[Влада народног спаса]]. ОдликомОдлуком генерала [[Боривоје Јонић|Јонића]], [[Српска државна стража]] је стављена под команду генерала [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Драже Михаиловића]], односно уврштена у састав [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у Отаџбини]] под именом [[Српски ударни корпус]], за чијег команданта је одређен поново реактивирани генерал Радовановић. У јануару [[1945]]. године је распоређен на дужног помоћника команданта корпуса, а за команданта је дошао [[Боривоје Јонић|Јонић]]. Њих двојица су успели да [[5. јануара]] возом стигну у [[Славонски Брод]] и уз помоћ [[Херман Нојбахер|Хермана Нојбахера]] добију пропуснице за [[Беч]], у који стижу [[18. јануара]].
 
=== Емиграција ===