Тундра — разлика између измена

У области [[Северни поларник|Северног]] и [[Јужни поларник|Јужног поларног круга]] у време [[зима|зимске]] [[краткодневица|краткодневице]], [[Сунце]] се уопште не издиже изнад [[хоризонт]]а. Идући даље ка половима, ноћ траје још дуже и већи део тундре нема сунчеву осветљеност по више месеци. То утиче на живот у тундри да своју активност усресреде на кратак период осветљености. Осим [[тама|таме]], значајан фактор у тундри је и хладноћа која заправо има [[геологија|геолошко]] наслеђе. Дубоки слојеви [[тло|земљишта]] („[[пермафрост]]“”) потпуно су залеђени. На [[Гренланд]]у је залеђен слој дебљине 600 метара, а понегде и дубље-у Русији је залеђени слој био дубине 1.450 -{m}-. У току лета „открављује“„открављује” се тек танак слој, не већи од седам центиметара. Овај слој је засићен водом јер падавине које су у њега доспеле не могу да се оцеде дубље, пошто је ту залеђено. У тундри иначе има мало [[падавине|падавина]] и то је увек [[снијег|снег]]. И због наизменичног смрзавања и открављивања земљишта, настаје [[полигонално земљиште]]. Наиме, ови процеси изазивају пупчење тла и стварање шупљина у које се гомила [[камен|камење]].

'''Алпијска тундра''' је област у којој нема дрвећа услед ниске температуре и недостатка влаге, на надморским висинама изнад 2000  m. У топлијим и влажнијим планинским областима налазе се [[Крумхолц]] форме дрвећа.