Википедија

Vlažno područje — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20210201)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot
Нема описа измене
Ред 1:
{{short description|Površina zemljišta koja je trajno ili sezonski zasićena vodom}}
[[FileДатотека:Freshwater swamp forest in Gowainghat Sylhet Bangladesh photo taken in July 2016.jpg|thumb|Slatkovodna [[močvara|močvarna]] šuma u [[Bangladeš]]u]]
[[FileДатотека:Tourbière 03 - Parc de Frontenac - Juillet 2008.jpg|thumb|[[Tresava|Tresave]] su slatkovodna vlažna područja koja se razviaju u oblastima sa [[Stajaća voda|stajaćom vodom]] i niskom [[soil fertility|plodnošću zemlje]].]]
[[FileДатотека:Wye Marsh panorama1.jpg|thumb|[[Močvara|Močvare]] se razvijaju duž obala reka i jezera.]]
 
'''Vlažno područje''' je poseban [[ekosistem]] koji [[Поплава|preplavljuje]] [[voda]], bilo trajno ili sezonski, gde prevladavaju procesi bez [[kiseonik]]a.<ref name="Keddy2010">{{cite book|last= Keddy|first= P.A.|title=Wetland ecology : principles and conservation |date=2010|publisher= Cambridge University Press|location= New York|isbn= 978-05215194030-521-51940-3 |url=https://books.google.com/?id=eVeaSqFy2VgC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |edition=2nd}}</ref> Primarni faktor koji razlikuje močvarna područja od ostalih kopnenih oblika ili vodenih tela je karakteristična [[vegetacija]] [[Водене биљке|vodenih biljaka]],<ref name="Official Macquarie Dictionary">{{cite book|editor-last= Butler |editor-first= S.|title= Macquarie Concise Dictionary|edition=5th|date=2010|publisher= Macquarie Dictionary Publishers|location= Sydney, Australia|isbn= 978-1-876429-85-0}}</ref><ref name="ramsar">{{cite web | title = Official page of the Ramsar Convention| accessdate=25. 9. 2011 | url = http://www.ramsar.org/cda/en/ramsar-pubs/main/ramsar/1-30_4000_0__}}</ref> prilagođena jedinstvenom [[hydric soil|vodenom zemljištu]]. Vlažna područja imaju brojne funkcije, uključujući pročišćavanje vode, skladištenje vode, preradu ugljenika i drugih hranljivih materija, stabilizaciju obala i podršku biljaka i životinja.<ref>{{cite web |title=Wetlands |url=https://www.nrcs.usda.gov/wps/portal/nrcs/main/national/water/wetlands/ |website=USDA- Natural Resource Conservation Center}}</ref> Vlažna područja se takođe smatraju biološki [[biodiversity|najraznovrsnijim]] od svih ekosistema, i služi kao dom širokom rasponu biljnog i životinjskog života. Da li neko pojedinačno močvarno područje obavlja ove funkcije i stupanj do kojeg ih obavlja, zavisi od karakteristika tog močvarnog područja i zemljišta i voda u blizini.<ref name="ELSEVIER ACADEMIC PRESS">{{Cite book|title=Wetland and Stream Rapid Assessments : development, validation, and application|date=2018|publisher=Elsevier Academic Press |isbn=978-01280509100-12-805091-0|location=[S.l.]|oclc=1017607532}}</ref> Metode za brzu procenu ovih funkcija, [[ecological health|ekološkog zdravlja]] močvarnih područja i opšteg stanja močvarnog područja razvijene su u mnogim regionima i doprinele su [[wetland conservation|očuvanju]] vlažnih područja delimično podizanjem svesti javnosti o funkcijama i [[ecosystem services|uslugama ekosistema]] koje neka vlažna područja pružaju.<ref name="ELSEVIER ACADEMIC PRESS" /><ref>{{cite magazine |author1=Hollis, T. |author2=Bedding, J. |title=Can we stop the wetlands from drying up? |magazine=New Scientist |date=1994 |url=https://www.newscientist.com/article/mg14319323-700/ |url-access=subscription }}</ref>
 
Vlažna područja se prirodno javljaju na svakom kontinentu.<ref name=Davidson2014>{{cite journal |author=Davidson, N.C. |year=2014 |journal=Marine and Freshwater Research |volume=65 |issue=10 |pages=934−941 |doi=10.1071/MF14173 |title=How much wetland has the world lost? Long-term and recent trends in global wetland area}}</ref> Glavne vrste vlažnih područja su [[bara]], [[močvara]], [[tresava]] i [[fen|dolinska močvara]]; podtipovi uključuju [[mangrove|mangrovnu]] šumu, [[плавна ливада|plavne livade]]<ref name="Keddy2010" />, [[плавна шума|plavne šume]] i [[луг|lugovi]], [[тресава|tresetište]], [[sezonska bara|sezonske bare]] i mnoge druge.<ref>{{cite web |url = https://dec.vermont.gov/watershed/wetlands/what/types |others= Agency of Natural Resources, Department of Environmental Conservation |title = Wetland Types }}</ref> Mnoga tresetna područja su močvarna područja. Voda u močvarnim područjima je [[Свјежа вода|slatka]], [[Брактична вода|braktična]] ili [[Morska voda|slana]].<ref name="ramsar" /> Vlažna područja mogu biti [[Плима и осека|plimska]] (poplavljivana plimom) ili neplimska.<ref name="water">{{cite web|url=http://water.epa.gov/type/wetlands/what.cfm|title=US EPA|accessdate=25. 9. 2011|date=18. 9. 2015}}</ref> Najveća močvarna područja obuhvataju [[Amazon basin|sliv reke Amazon]], [[Zapadnosibirska nizija]],<ref name="FraserKeddy">{{cite book|title=The World's Largest Wetlands: Their Ecology and Conservation |date= 2005|publisher= Cambridge University Press|location=Cambridge, UK|isbn= 978-05218340490-521-83404-9|url=https://books.google.com/books?id=tYeccNT_AsQC&lpg=PP1&pg=PP1#v=onepage&f=false |editor-last= Fraser |editor-first= L.|editor2-last= Keddy |editor2-first=P.A.}}</ref> [[Pantanal]] u Južnoj Americi,<ref>{{cite web | title = WWF Pantanal Programme| accessdate=25. 9. 2011 | url = http://wwf.panda.org/who_we_are/wwf_offices/bolivia/our_work/pantanal_programme/}}</ref> i [[Sundarbans]] u delti [[Gang]]a-[[Bramaputra|Bramaputre]].<ref>{{cite journal |author=Giri, C. |author2=Pengra, B. |author3=Zhu, Z. |author4=Singh, A. |author5=Tieszen, L.L. |year=2007 |title=Monitoring mangrove forest dynamics of the Sundarbans in Bangladesh and India using multi-temporal satellite data from 1973 to 2000 |journal=Estuarine, Coastal and Shelf Science |volume=73 |issue=1–2 |pages=91−100|bibcode=2007ECSS...73...91G |doi=10.1016/j.ecss.2006.12.019 }}</ref>
 
[[Millennium Ecosystem Assessment|Procena milenijumskog ekosistema]] UN-a utvrdila je da je [[Environmental degradation|degradacija životne sredine]] izraženija u močvarnim sistemima od bilo kojeg drugog ekosistema na Zemlji.<ref>{{cite book |last1=Davidson|first1=N.C.|last2=D'Cruz|first2=R. |last3=Finlayson |first3=C.M. |title=Ecosystems and Human Well-being: Wetlands and Water Synthesis: a report of the Millennium Ecosystem Assessment|date=2005|publisher=World Resources Institute |location=Washington, DC |isbn=978-1-56973-597-8 |url=https://www.millenniumassessment.org/documents/document.358.aspx.pdf|accessdate=20. 3. 2018}}</ref>
Ред 13:
 
== Definicije ==
 
Područje zemljišta na kome se formiraju vodeni rezerovari nakon [[Kiša|kišne oluje]] ne mora se nužno smatrati „močvarnim krajem”, iako je zemlja vlažna. Vlažna područja imaju jedinstvene karakteristike: ona se generalno razlikuju od ostalih [[water bodies|vodnih tela]] ili [[landform|zemljišnih oblika]] po osnovu njihovog vodostaja i tipa [[biljka|biljaka]] koje žive u njima. Specifično, močvarna područja su karakteristična po tome da imaju [[water table|nivo vode]] koji stoji na ili blizu [[Рељеф|površine zemljišta]] tokom dužeg perioda svake godine da podrži [[aquatic plants|vodene biljke]].<ref>{{cite web|url=http://www.cvwd.net/water_glossary.htm |title= Glossary of Terms |publisher=Carpinteria Valley Water District |accessdate=23. 5. 2012 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120425163056/http://www.cvwd.net/water_glossary.htm |archivedate=25. 4. 2012 }}</ref><ref>{{cite web |url=http://mapping2.orr.noaa.gov/portal/calcasieu/calc_html/resources/glossary.html |title=Glossary |publisher=Mapping2.orr.noaa.gov |accessdate=23. 5. 2012 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120425163041/http://mapping2.orr.noaa.gov/portal/calcasieu/calc_html/resources/glossary.html |archivedate=25. 4. 2012 }}</ref>
 
Konkretnija definicija je zajednica sastavljena od [[hydric soil|vodenog tla]] i [[Водене биљке|hidrofita]].<ref name="Keddy2010" />
 
Vlažna područja su takođe opisana kao [[ekoton]]i, koji su prelaz između suve zemlje i vodenih tela.<ref>{{cite web |url=http://www.alabamapower.com/hydro/glossary.asp |title=Glossary |publisher=Alabama Power |accessdate=23. 5. 2012 |url-status=dead |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120321233304/http://www.alabamapower.com/hydro/glossary.asp |archivedate=21. 3. 2012 }}</ref> Mič i Goselink su napisali da močvarna područja postoje „...„… na sučelju između istinskih [[Екорегион|kopnenih]] ekosistema i [[Водене биљке|vodenih]] sistema, što ih čini inherentno različitim jednim od drugih, ali istovremeno veoma međusobno zavsisnim.”<ref name="mitsch2007">{{cite book|last=Mitsch |first=William J.|first2=James G.|last2=Gosselink|title=Wetlands|edition=4th|date=24. 8. 2007|publisher=John Wiley & Sons|location=New York, NY|isbn=978-0-471-69967-5|url=https://books.google.com/books?id=1cSKeTCi894C}}</ref>
 
Pri donošenju odluka o životnoj sredini postoje podskupovi definicija koje su dogovorno formulisane radi donošenje regulatornih i političkih odluka.
 
== Vlažna područja i klimatske promene ==
Vlažna područja vrše dve važne funkcije u pogledu klimatskih promena. Ona imaju ublažavajuće efekte zahvaljujući svojoj sposobnosti da [[Carbon sink|potapanja ugljenika]], pri čemu se pretvara staklenički gas ([[ugljen-dioksid]]) u čvrsti biljni materijal putem procesa [[Fotosinteza|fotosinteze]], a takođe i kroz sposobnost skladištenja i regulacije vode.<ref>{{cite book|date=2009|title=Synthesis of Adaptation Options for Coastal Areas|location=Washington, DC |publisher=US Environmental Protection Agency|series=Climate Ready Estuaries Program, EPA 430-F-08-024}}</ref> Vlažna područja na globalnom nivou skladište oko 44,6 miliona tona ugljenika.<ref name="Chmura, G. L. 2003">{{cite journal|last1=Chmura|first1=G. L.|date=2003|title=Global carbon sequestration in tidal, saline wetland soils|journal=Global Biogeochemical Cycles|volume=17|issue=4|pages=1111|bibcode=2003GBioC..17.1111C|doi=10.1029/2002GB001917}}</ref> Posebno u [[salt marsh|slatinama]] i mangrovnim močvarama, prosečna količina sekvestracije ugljenika je {{nowrap|210 g CO<sub>2</sub> m<sup>−2</sup> y<sup>−1</sup>}}, dok [[Mire|tresetišta]] sekvestriraju oko {{nowrap|20–30 g CO<sub>2</sub> m<sup>−2</sup> y<sup>−1</sup>}}.<ref name="Chmura, G. L. 2003" /><ref>{{cite journal|last=Roulet|first=N. T.|date=2000|title=Peatlands, Carbon Storage, Greenhouse Gases, And The Kyoto Protocol: Prospects And Significance For Canada|journal=Wetlands|volume=20|issue=4|pages=605–615|doi=10.1672/0277-5212(2000)020[0605:pcsgga]2.0.co;2}}</ref> Obalske močvare, poput tropskih [[mangrov]]a i nekih umerenih slanih močvara, su poznate kao ponor za ugljenik koji inače doprinosi [[Глобално загревање|klimatskim promenama]] u njegovim gasovitim oblicima (ugljen dioksid i metan). Sposobnost mnogih plimskih močvarnih područja da skladište ugljenik i minimizuju protok metana iz plimnih sedimenata dovela je do sponzorstva inicijativa [[Blue carbon|plavog ugljenika]] koje su namenjene unapređenju tih procesa.<ref>{{cite web|url=http://www.earthtimes.org/climate/blue-carbon/2021/|title=More on blue carbon and carbon sequestration}}</ref>▼
 
▲Vlažna područja vrše dve važne funkcije u pogledu klimatskih promena. Ona imaju ublažavajuće efekte zahvaljujući svojoj sposobnosti da [[Carbon sink|potapanja ugljenika]], pri čemu se pretvara staklenički gas ([[ugljen-dioksid]]) u čvrsti biljni materijal putem procesa [[Fotosinteza|fotosinteze]], a takođe i kroz sposobnost skladištenja i regulacije vode.<ref>{{cite book|date=2009|title=Synthesis of Adaptation Options for Coastal Areas|location=Washington, DC |publisher=US Environmental Protection Agency|series=Climate Ready Estuaries Program, EPA 430-F-08-024}}</ref> Vlažna područja na globalnom nivou skladište oko 44,6 miliona tona ugljenika.<ref name="Chmura, G. L. 2003">{{cite journal|last1=Chmura|first1=G. L.|date=2003|title=Global carbon sequestration in tidal, saline wetland soils|journal=Global Biogeochemical Cycles|volume=17|issue=4|pages=1111|bibcode=2003GBioC..17.1111C|doi=10.1029/2002GB001917}}</ref> Posebno u [[salt marsh|slatinama]] i mangrovnim močvarama, prosečna količina sekvestracije ugljenika je {{nowrap|210 g CO<sub>2</sub> m<sup>−2</sup> y<sup>−1</sup>}}, dok [[Mire|tresetišta]] sekvestriraju oko {{nowrap|20–30 g CO<sub>2</sub> m<sup>−2</sup> y<sup>−1</sup>}}.<ref name="Chmura, G. L. 2003"/><ref>{{cite journal|last=Roulet|first=N. T.|date=2000|title=Peatlands, Carbon Storage, Greenhouse Gases, And The Kyoto Protocol: Prospects And Significance For Canada|journal=Wetlands|volume=20|issue=4|pages=605–615|doi=10.1672/0277-5212(2000)020[0605:pcsgga]2.0.co;2}}</ref> Obalske močvare, poput tropskih [[mangrov]]a i nekih umerenih slanih močvara, su poznate kao ponor za ugljenik koji inače doprinosi [[Глобално загревање|klimatskim promenama]] u njegovim gasovitim oblicima (ugljen dioksid i metan). Sposobnost mnogih plimskih močvarnih područja da skladište ugljenik i minimizuju protok metana iz plimnih sedimenata dovela je do sponzorstva inicijativa [[Blue carbon|plavog ugljenika]] koje su namenjene unapređenju tih procesa.<ref>{{cite web|url=http://www.earthtimes.org/climate/blue-carbon/2021/|title=More on blue carbon and carbon sequestration}}</ref>
 
Međutim, u zavisnosti od njihovih karakteristika, neka vlažna područja su [[Wetland methane emissions|značajan izvor emisije metana]], a iz nekih se isto tako emituje [[Азотсубоксид|azotni oksid]]<ref name="Bange" /><ref>{{cite journal|last1=Thompson|first1=A. J.|last2=Giannopoulos|first2=G.|last3=Pretty|first3=J.|last4=Baggs|first4=E. M.|last5=Richardson|first5=D. J.|date=2012|title=Biological sources and sinks of nitrous oxide and strategies to mitigate emissions|journal=Philosophical Transactions of the Royal Society B|volume=367|issue=1593|pages=1157–1168|doi=10.1098/rstb.2011.0415|pmid=22451101|pmc=3306631}}</ref> koji je [[Гасови стаклене баште|gas staklene bašte]] sa potencijalom globalnog zagrevanja 300 puta većim od ugljen dioksida i dominantna je supstanca koja oštećuje [[ozon]], emitovana u 21. veku.<ref>{{cite journal|title=Nitrous Oxide (N<sub>2</sub>O): The Dominant Ozone-Depleting Substance Emitted in the 21st Century|first1=A. R.|last1=Ravishankara|first2=John S.|last2=Daniel|first3=Robert W. |last3=Portmann |journal=Science |date=2009|volume=326|issue=5949 |pages=123–125|bibcode=2009Sci...326..123R |doi=10.1126/science.1176985 |pmid=19713491}}</ref> Pokazano je da višak hranljivih sastojaka uglavnom iz antropogenih izvora značajno povećava tokove -{N<sub>2</sub>O}- iz močvarnog tla kroz procese [[denitrification|denitrifikacije]] i [[nitrification|nitrifikacije]].<ref name="Valtierra S 2011">{{cite journal|last=Moseman-Valtierra|first=S.|displayauthors=etal|date=2011|title=Short-term nitrogen additions can shift a coastal wetland from a sink to a source of N<sub>2</sub>O|journal=Atmospheric Environment|volume=45|issue=26|pages=4390–4397|bibcode=2011AtmEn..45.4390M|doi=10.1016/j.atmosenv.2011.05.046}}</ref><ref name="Bange">{{cite journal|last=Bange|first=H. W.|title=Nitrous oxide and methane in European coastal waters|journal=Estuarine, Coastal and Shelf Science|date=2006|volume=70|issue=3|pages=361–374|bibcode=2006ECSS...70..361B|doi=10.1016/j.ecss.2006.05.042}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Martin|first1=Rose M.|last2=Wigand|first2=Cathleen|last3=Elmstrom|first3=Elizabeth|last4=Lloret|first4=Javier|last5=Valiela|first5=Ivan|title=Long-term nutrient addition increases respiration and nitrous oxide emissions in a New England salt marsh|journal=Ecology and Evolution|volume=8|issue=10|pages=4958–4966|date=20. 4. 2018|doi=10.1002/ece3.3955|pmid=29876073|pmc=5980632|issn=2045-7758}}</ref> Studija u interplimskom području slane močvare u [[Нова Енглеска|Novoj Engleskoj]] pokazala je da višak nivoa hranljivih materija može povećati emisiju -{N<sub>2</sub>O}-, i da ne uzrokuje sekvestraciju.<ref name="Valtierra S 2011" />
 
== Reference ==
{{Reflistизвори|30em}}
 
== Literatura ==
{{refbegin|30em}}
* Dorney, J.; R. Savage, P. Adamus, and R. Tiner, eds. (2018). ''Wetland and Stream Rapid Assessments: Development, Validation, and Application''. Elsevier Science Publishers. {{ISBN|9780128050910}}.
* {{cite book|last1=Mitsch|first1=W. J.|last2=J. G.|first2=Gosselink|date=2007|title=Wetlands|edition=4th|publisher=John Wiley & Sons|location=Hoboken, NJ}}
* {{cite book|last=Brinson|first=M.|date=1993|title=A Hydrogeomorphic Classification of Wetlands}}
* {{cite web|url=http://www.cpe.rutgers.edu/brochures/pdfs/1987-Army-Corps-Wetlands-Delineation-Manual.pdf|title=1987 U.S. Army Corps of Engineers Wetland delineation manual}}
* {{cite book|editor-last=Dugan|editor-first=Patrick|date=1993|title=Wetlands in Danger|url=https://archive.org/details/wetlandsindanger00patr|series=World Conservation Atlas Series}}
* {{cite book|title=Terra Nuova East Africa. Wetlands in drylands}}
* {{cite book|last=Fredrikson|first=Leigh H.|date=1983|title=Wetlands: A Vanishing Resource|publisher=Yearbook of Agriculture}}
* {{cite book|editor1-last=Fraser|editor1-first=L. H.|editor2-last=P. A.|editor2-first=Keddy|date=2005|isbn=9780521834049978-0-521-83404-9|title=The World's Largest Wetlands: Ecology and Conservation|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge, UK|url=https://books.google.com/books?id=hxEjKjRMF9kC}}
* {{cite book|last=Ghabo|first=A. A.|date=2007|title=Wetlands Characterization: Use by Local Communities and Role in Supporting Biodiversity in the Semiarid Ijara District, Kenya}}
* {{cite book|last=Keddy|first=P. A.|date=2010|url=http://www.drpaulkeddy.com/wetlandecology2.html|title=Wetland Ecology: Principles and Conservation|edition=2nd|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge, UK|access-date=29. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20130411041256/http://www.drpaulkeddy.com/wetlandecology2.html|archive-date=11. 04. 2013|url-status=dead}}
* {{cite book|last1=MacKenzie|first=W. H.|first2=J. R.|last2=Moran|date=2004|url=http://www.for.gov.bc.ca/hfd/pubs/Docs/Lmh/Lmh52.pdf|title=Wetlands of British Columbia: A Guide to Identification|publisher=Ministry of Forests|series=Land Management Handbook 52}}
* {{cite book|editor1-last=Maltby|editor1-first=E.|editor2-last=Barker|editor2-first=T.|date=2009|title=The Wetlands Handbook|publisher=Wiley-Blackwell|location=Oxford}}
* {{cite book|last1=Mitsch|first1=W. J.|first2=J. G.|last2=Gosselink|first3=C. J.|last3=Anderson|first4=L.|last4=Zhang|date=2009|isbn=978-04702863020-470-28630-2|title=Wetland Ecosystems|publisher=John Wiley & Sons|location=Hoboken, NJ|url=https://books.google.com/books?id=s0qAkixjuggC}}
* {{cite book|last1=Romanowski|first1=N|date=2013|title=Living Waters|publisher=CSIRO Publishing|location=Melbourne, VIC|isbn=9780643107564978-0-643-10756-4}}
{{refend}}
 
Линија 53 ⟶ 51:
* {{cite web|url=http://www.wetlands.org/|title=Wetlands International works to sustain and restore wetlands for people and biodiversity|publisher=Wetlands International|accessdate=21. 1. 2014}}
 
{{L|Биоми}}
{{Authority control-lat}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Vlažno_područje”