Солунски фронт — разлика између измена

м
Ситне исправке
м (Ситне исправке)
| јачина1 = <center>'''1916.'''<br />{{зас|Краљевина Србија}}124.000<br />{{зас|Француска|1830}} 127.000<br />{{зас|Уједињено Краљевство}} 119.000<br /><center>'''1918.'''<br />{{зас|Краљевина Србија}} 150.000 <br />{{зас|Француска|1830}} 180.000 <br />{{зас|Уједињено Краљевство}} 120.000 <br />{{зас|Краљевина Грчка}} 135.000<br />{{зас|Краљевина Италија}} 42.000{{чињеница|date=10. 2015.}}
| јачина2 = <center>'''1916.'''<br />350.000<br /><center>'''1918.'''<br />626.000{{чињеница|date=10. 2015.}}
}}
}} {{Српска кампања}}
'''Солунски фронт''' у [[Први светски рат|Првом светском рату]] је настао као покушај [[Савезници у Првом светском рату|Савезника]] да помогну [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]] у јесен [[1915]]. против здруженог напада [[Немачко царство|Немачког царства]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и [[Краљевина Бугарска|Краљевине Бугарске]]. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије, а експедиција је била отежана унутрашњом политичком кризом у [[Грчка|Грчкој]] ([[Национална шизма]]).
 
 
== Успостављање Солунског фронта 1916. ==
[[Датотека:Solunski front 16-8-1916.jpg|мини|Ситуација на централном делу Фронтефронта 16. августа 1916. где је била и српска армија]]
 
[[Датотека:Solunski front ofanziva 1916.jpg|мини|СавезничкаОфанзива офанзивасавезничке војске у јесен 1916. Након завршетка офанзиве линија је остала иста све до пробоја солунског фронта 1918. и [[Солунско примирје|капитулације Бугарске]]]]
Аустроугарска војска је напала Црну Гору, савезника Србије, и до [[25. јануар]]а мала црногорска војска се предала. Аустроугарска је наставила своје напредовање дуж јадранске обале, напавши Албанију која је била под контролом [[Италија|Италије]]. До краја зиме, мала италијанска војска је била истерана из скоро целе земље.
 
У овом тренутку, са изгубљеним ратом на [[Балканско полуострво|Балкану]], британски генералштаб је тражио повлачење свих својих војника из Грчке, али је француска влада протестовала. Пошто су француске дивизије остале, остале су и британске, али са несакривенимнескривеним незадовољством. Савезничке армије су се утврдиле око Солуна, који је постао велики утврђени камп. Српска војска (сада под командом генерала [[Петар Бојовић|Петра Бојовића]]), након одмора и опоравка на [[Крф]]у, је француским бродовима пребачена на Солунски фронт.
 
У међувремену се политичка ситуација у Грчкој заоштрила. Званично, Грчка је била неутрална, али је краљ [[Константин I Грчки|Константин -{I}-]] био пронемачки опредељен, док је премијер [[Елефтериос Венизелос]] био за Француску. Грчка је у почетку подржала француско-британску помоћ Србији, а онда јој се супротставила; коначно, након Венизелосове оставке, ројалистичка влада ју је званично осудила, али се није стварно супротставила надмоћнијим савезничким снагама које су се искрцале у Солуну. Немци, који су покушавали да придобију Грчку на своју страну, су били опрезни да не пређу грчку границу.
[[Датотека:Srpski voen kamp.jpg|мини|десно|Војни камп Српске војске 2. августа 1916. године]]
 
Са поузданим сазнањем да ће се [[Румунија]] придружити Савезницима, генерал Сарај је почео припреме за напад на бугарску војску. Немци, уз помоћ обавештења која су добили од грчких присталица, су сачинили план за свој изненадни напад. Немачка офанзива је покренута [[17. август]]а, три дана пре него што је било предвиђено да почне француска офанзива. Заправо, ово је била бугарска офанзива, пошто је аустроугарска војска била у Албанији, а само једна немачка дивизија је била на грчкој граници. Напад је у почетку, захваљујући изненађењу, постигао известан успех, али су српске снаге заузеле одбрамбене линије након две недеље. Зауставивши бугарску офанзиву, српска војска је извела контранапад [[14. септембар|14. септембра]]. Терен је био тежак и Бугари су се бранили, али је српска војска полако напредовала.О бици за Битољ, Арчибалд Рајс који је посматрао битку записао је: „„Ја„Ја сам на једној осматрачници поред војводе, који управља битком. Преда мном се протеже таласасто земљиште битољске долине. На дну се одвијају на плавичастој планини минарета и куле...куле… Иза нас привезана су два балона, па се полако окрећу на ветру. Авиони француско -српски пролећу испод нас да извиде непријатељске положаје. Непријатељске војске које су испред нас састоје се од Бугара и два пука Немаца...Немаца… Артиљерија српско -француска сипа гранате без прекида. Са моје осматрачнице јасно распознајем грдне рупчаге које су изровале огромне гранате. Земља је добила неки изглед предела на Месецу.”” <ref>Блиц, Велике српске војсковође, стр. 51</ref> Спори напредак српских снага се наставио кроз октобар и у новембру, иако се време погоршало и снег почео да пада на планинама. Немци су послали још две дивизије да помогну бугарској војсци, али су француске и српске војске [[19. новембар|19. новембра]] заузеле [[Битољ]].
 
Губици у овој кампањи су били најмање 50.000 војника са савезничке стране и вероватно више од 60.000 убијених и заробљених Бугара и Немаца. Фронт је напредовао око 40 -{km}-. У борбама током 1916. Српских 32.880 српских војника и 1.209 официра је избачено из строја, од чега је 4.440 погинуло или умрло од задобијених рана.
 
Међутим, бугарско напредовање у грчку Источну Македонију је изазвало још једну унутрашњу грчку кризу. Влада је наредила својим војницима у том подручју (демобилизованом 4. корпусу) да не пружа отпор, и упркос повременим локалном отпору који је пружило неколико официра, већина корпуса са својим командантима је било приморана на предају немачким снагама и остатак рата је провео у заробљеништву у немачком граду [[Герлиц]]. Предаја тешко стечених новоосвојених територија омраженим Бугарима без отпора је виђена од стране многих официра Венизелосове војске као последња кап. Уз активну помоћ савезничких власти, они су извели пуч којим су осигурали Солун и већи део Македоније за Венизелоса (види [[Покрет за националну одбрану]]). Од тог тренутка Грчка је имала две владе, званичну ројалистичку у [[Атина|Атини]], која је задржала своју неутралност упркос растућем савезничком притиску, и револуционарну Венизелову владу у Солуну, која је одмах ушла у рат на страни Антанте.
== Снаге Антанте на Солунском фронту ==
[[Датотека:Entente on the Balkans.jpg|мини|Солунски фронт сачињавале су мешане народности: војник из Индокине, Француз, Сенегалац, Енглез, Рус, Италијан, Србин, Грк и Индијац]]
 
[[Датотека:Rovovi, Makedonski front.jpg|мини|десно|Ровови на Солунском фронту]]
[[File:L'attaque de la cote 1248 devant Monastir (16-26 mars 1917) - Monastir (anciennement) ; Bitola (actuellement) (environs) - Médiathèque de l'architecture et du patrimoine - APOR095023.jpg|thumb|L'attaque de la cote 1248 devant Monastir (16-26 mars 1917) - Француски војници у рововима близу Монастира и Битоља]]
 
[[Датотека:Cabinet of Živojin Mišić.jpg|мини|десно|250п|Кабинет Живојина Мишића на Солунском фронту]]
 
[[Датотека:Salonika front.jpg|мини|десно|250п|Споменик на Солунском фронту]]
 
[[File:Serbian solider looking to Kaymakcalan massif from Gornji Požar (Macedonian front).jpg|thumb|Српски војник гледа на масив Кајмакчалана]]
 
[[Битка код Доброг Поља]] је започела артиљеријским бомбардовањем непријатељских положаја [[14. септембар|14. септембра]]. Шифра за почетак артиљеријског бомбардовања била је „Шаљите једног официра и осам војника”, што је значило да артиљеријска припрема треба да почне 1.Септембра септембра по Јулијанском календару у 8 часова, а да пешадијски напад треба да почне сутра у 5:30. Артиљеријско бомбардовање трајало је 21 час и 30 минута, а вршено је из 2.096 артиљеријских оруђа, од тога 576 на српском делу фронта.Артиљерија је почела у раним јутарњим часовима по плану, иако је била магла, али се разданило у 6:16. <ref>Одбрана 339, стр. 29,30</ref> Следећег дана, Французи и Срби су напали и извршили своје циљеве, неке бугарске јединице су почеле да се предају без борбе. Савезници су онда покренули офанзиву дуж целих својих линија и бугарски командант је наредио повлачење. Савезнички авиони су бомбардовали одступајуће бугарске војнике и повлачење је постало бекство. Бугарска је капитулирала [[30. септембар|30. септембра]] 1918. са [[Солунско примирје|Солунским примирјем]] и на тај начин је она избачена из рата. Краљ Фердинанд је абдицирао и отишао у изгнанство четири дана касније.
 
У овом тренутку британска војска је скренула источно према европском делу Османског царства, док су српске и француске снаге наставиле на север. Уз британску војску близу Истанбула и без значајнијих турских снага да је зауставе, турска влада је затражила примирје [[26. октобар|26. октобра]] ([[Енвер-паша]] и његови сарадници су неколико дана раније побегли у [[Берлин]]).
Српске и француске снаге су ослободиле Србију и савладале неколико слабих немачких дивизија које су покушале да зауставе њихова напредовања. [[Београд]] је ослобођен [[1. новембар|1. новембра]], а [[10. новембар|10. новембра]] д'Еперева војска је прешла Дунав и спремала се да уђе у средиште Мађарске када се рат коначно завршио. Гроф [[Ђула Карољ]], који је предводио револуционарну мађарску владу, је дошао у Београд и затражио примирје.
 
== Занимљивости ==
Француски филм Капетан Конан из 1996. приказује борбе француске војске с бугарском на Солунском фронту.{{чињеница}}
 
== Литература ==