Подјеле Пољске — разлика између измена

Пољска је остала неутрална у Седмогодишњем рату (1756—1763), али је ипак симпатисала савез Француске, Аустрије и Русије и дозволила је руским трупама приступ западу земљу као базе у борби против Пруске. Фридрих II је узвратио наређујући штампање лажних пољских новчаница и на тај начин је озбиљно утицао на пољску економију. Преко пољских племића које је Русија контролисала и руског [[опуномоћени министар|министра]] у Варшави, амбасадора и кнеза [[Николај Васиљевич Репнин|Николаја Репнина]], царица Катарина је изнудила устав о Државној заједници Пољске и Литваније на тзв. [[Репнински Сејм|Репнинском Сејму]] 1767, назван по амбасадору Репнину, који је ефикасно диктирао услове тог Сејма (и наредио хапшење и протјеривање у [[Калуга (град)|Калугу]] неких гласних противника његове политике,<ref name="Scott" /><ref>{{cite book |last1=Steed |first1=Henry Wickham |last2=Phillips |first2=Walter Alison |last3=Hannay |first3=David |title=A Short History of Austria-Hungary and Poland |date=1914 |publisher=Encyclopaedia Britannica Company |url=https://books.google.ba/books?id=dAJDAAAAIAAJ |access-date=16. 9. 2021 |language=en |chapter=26: Russian Ascendancy |chapter-url=http://www.historicaltextarchive.com/books_action_nextchapter_bid_2_cid_26.html}}</ref><ref name="Seton-Watson">{{cite book |last1=Seton-Watson |first1=Hugh |title=The Russian Empire, 1801—1917 |date=1967 |publisher=Clarendon Press |isbn=978-0-19-822152-4 |page=44 |url=https://books.google.ba/books?vid=ISBN0198221525 |access-date=16. 9. 2021 |language=en}}</ref> укључујући бискупа [[Јозеф Анджеј Залуски|Јозефа Анджеја Залуског]]<ref>{{cite book |last1=Casanova |first1=Giacomo |title=The Story of My Life |date=2001 |publisher=Penguin |isbn=978-0-14-043915-1 |page=528 |url=https://books.google.ba/books?vid=ISBN0140439153 |access-date=16. 9. 2021 |language=en}}</ref> и друге). Нови устав поништио је реформе Станислава II из 1764. године. ''-{Liberum veto}-'' и све старе злоупотребе и све старе злоупотребе гарантоване су као непромјенљиви дијелови овог новог устава (у тзв. [[Кардинални закони|Кардиналним законима]]<ref name="Seton-Watson" /><ref>{{cite book |last1=Butterwick |first1=Richard |title=Poland's Last King and English Culture: Stanisław August Poniatowski, 1732—1798 |date=1998 |publisher=Clarendon Press |isbn=978-0-19-820701-6 |page=169 |url=https://books.google.ba/books?vid=ISBN0198207018& |access-date=16. 9. 2021 |language=en}}</ref>). Репнин је такође захтијевао руску заштиту за права сељака на приватним посједима пољских и литванских племића, вјерске слободе за протестанте, православце и гркокатолике, укључујући право на државну службу, укључујући и краљевску. Сљедећи краљ би могао бити члан руске владајуће династије. Сејм је то одобрио. Незадовољство међу пољским католицима, као и дубоко огорчење због руске интервенције у унутрашњим пословима Пољске, укључујући изгнанство у Сибир највиших католичких бискупа, чланова пољског Сената, довело је до рата Барске конфедерације 1768—1772, током којег су Пољаци покушали протјерати руске снаге из државе.<ref name="Scott" /><ref name="Seton-Watson" /> Ирегуларне и под слабом командом, пољске снаге имале су мале шансе пред регуларном руском војском, што је довело до тешког пораза. Хаосу је допринијела и побуна [[деснообална Украјина|украјинских]] [[козаци|козака]] и сељака на истоку ([[Колившчина]]), која је избила 1768. и довела је до масакара над пољским племићима, Јеврејима, гркокатолицима, етничким мањинама и католичким свештеницима, прије него што су је угушиле руске и владине пољске снаге. Овај устанак довео је до интервенције [[Османско царство|Османског царства]], уз подршку Француске и Аустрије. Барска конфедерација и Француска обећале су [[Подолија|Подолију]] и [[Волинија|Волинију]] и протекторат над Пољском Османском царству у замијену за оружану подршку.

 

 

=== Прва подела Пољске ===