Срем — разлика између измена

6 бајтова додато ,  пре 2 месеца
нема резимеа измене
м
 
Име Срема долази од имена античког града [[Сирмијум]]а (данашња [[Сремска Митровица]]). Називи на другим језицима - {{јез-лат|Syrmia}} или ''-{Sirmium}-'', {{јез-хрв|Srijem}}, {{јез-мађ|Szerém}} или ''-{Szerémség}-'', {{јез-нем|Syrmien}}, {{јез-свк|Sriem}}, {{јез-рс|Срим}}, {{јез-тур|Sirem}}. У ијекавској варијанти српског језика је раније употребљаван и назив Сријем.
 
Антички Сирмијум се звао на вулгарнолатинском Серми. У Музеју Војводине у Сремској Митровици је изложен податак да је старији облик имена града гласио Серми. У зборнику "Војводина" (књига I, Нови Сад, 1939, страна 109), у делу о топономастици чији је аутор др Петар Скок, пише да је реч Срем била испрвапрвобитно име града, као и у римско доба што је Сирмијум било само име града, а никако територије. Српскохрватски је облик Срем (икавски Срим, ијекавски Сријем) настао правилно из вулгарнолатинског локатива СЕРМИ "у Срему - Митровици". Даље у фусноти 11 цитиране књиге стоји да је облик са Е место И (sermenses) потврђен натписима (дело "Појаве вулгарнолатинског језика". pp. 24, 26, 31, 65 - чланак у Zeitschrift fur roman Philologie, св. XLVI. pp. 386).
 
Мирослава Мирковић у књизи "Сирмиум - Историја римског града од I до краја IV века", на страни 110. пише да се на натписима из Салоне датираним у VI век спомињу две личности за које се може претпоставити да су избегле из Сирмијума после пада града у руке Авара. Једна од њих је абатиса (опатица), Јохана, која се спомиње на следећем вулгарнолатинском натпису: "Овде почива у миру света опатица Јохана сирмијумска грађанка, која поживе..." (На латинском: "...abatissa Johanna civis SERMENSES qui bixit...").