Подјеле Пољске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 35:
=== Прва подела Пољске ===
{{главни|Прва подјела Пољске}}
[[Датотека:Polish-Lithuanian Commonwealth 1773-1789.PNG |мини|десно|250п|Државна заједница Пољске и Литваније послије прве подјеле, као протекторат Руске Империје (1773—1789).]]
У [[Беч]]у је [[19. фебруар]]а [[1772]]. склопљен договор о подели Пољске. У августу су исто време у Пољску ушле аустријска, руска и пруска војска и заузеле су оне области за које су се претходно договориле. Манифест о томе је издан [[5. август]]а 1772. и изазвао је велико запрепаштење у већ исцрпљеној Пољској.
Линија 41 ⟶ 44:
Подела Пољске је ратификована [[22. септембар|22. септембра]] 1772. године. [[Фридрих II Велики|Фридрих Велики]] је био одушевљен територијалним добицима, а преузео је и бригу за своје нове поданике. Позвао је велики број католичких учитеља, а увео је и обавезу да пруски престолонаследник мора знати пољски.
[[Датотека:Rzeczpospolita Rozbiory 2.png|мини|десно|250п|Друга подела Пољске (1793)]]▼
Поделом је Пољска изгубила 30% територије са око 4 милиона становника. Најважнији део је отишао Хабзбуршкој монархији. Када су завршили поделу територија стране силе су захтевале од пољског краља и сејма (пољске скупштине) да одобре те одлуке. Краљ се обратио земљама западне Европе за помоћ. Помоћ од запада није стизала, а стране војске су заузеле Варшаву да би оружјем присилили на усвајање одлука које њима одговарају. Представници [[Катарина Велика|Катарине Велике]] су похапсили и протерали у [[Сибир]] оне посланике у Сејму, који су се залагали против одлука великих сила. Локалне скупштине су одбијале да изаберу делегате за Сејм, али након некога времена сакупљен је кворум за Сејм.
Линија 50 ⟶ 53:
=== Друга подела Пољске ===
{{главни|Друга подјела Пољске}}
▲[[Датотека:Rzeczpospolita Rozbiory 2.png|мини|десно|
До 1790, стање у Пољској се толико погоршало да је била присиљена да уђе у савез са Пруском. Потписан је
Пољска је [[3. мај]]а [[1791]]. донијела либерални [[Мајски устав]], по коме су одвојене законодавна, извршна и правосудна власт и елиминисане су злоупотребе Репнинског Сејма. Реформе су изазвале агресивне акције сусједа, који су били на опрезу због потенцијалне ренесансе Пољске. Под изговором да је Пољска постала жртва радикалног [[јакобинизам|јакобинизма]], који је у то вријеме био растући у Француској, руске снаге су напале 1792. године.
▲До 1790, стање у Пољској се толико погоршало да је била присиљена да уђе у савез са Пруском. Потписан је пољско-пруски пакт [[1790]]. године. Услови пакта су били такви да је постала неизбежна нова подела Пољске.
У [[Пољско-руски рат 1792.|Пољско-руском рату]], проруски конзервативни пољски магнати, [[Тарговичка конфедерација]], борили су се против пољских снага које су подржавале устав, вјерујући да ће им Руси помоћи да поврате [[Златна слобода|Златну слободу]]. Напуштени од својих пруских савезника, пољске проуставне снаге, суочене са јединицама Тарговичке конфедерације и регуларном руској војском, поражене су. Пруска је потписала уговор с Русијом, у којем се слаже да се пољске реформе прогласе ништавним, а обје земље ће добити дијелове територије Државне заједнице Пољске и Литваније. Заступници Громског Сејма, посљедњег Сејма Државне заједнице, у присуству руских снага, пристали су на руске територијалне захтјеве 1793. године. Другом подјелом, Русија и Пруска су добиле толико територијално проширење, да је у Пољско остала само трећина становника из 1772. године.
Тарговичка конфедерација, која није очекивала нову подјелу, и краљ [[Станислав II Август Поњатовски]], који им се придружио пред крај, изгубили су углед и подршку. Реформисти су, с друге стране, стицали све већу подршку, а 1794. почео је [[Кошћушков устанак]].
=== Трећа подела Пољске ===
| |||