Мирко Пук — разлика између измена

'''Мирко Пук''' ([[Валпово]], [[24. јун]] [[1884]].  — [[1945]]) је био [[Хрватска|хрватски]] [[политичар]], [[правник]], [[усташе|усташа]] и министар правосуђа и вјера [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] и члан Хрватске странке права од 1930. године{{sfn|Mužić|1991|p=141}}

Мирко Пук је рођен 24. јуна 1884. године у Валпову, родитељи су му били инжењер Мирко и Марија (рођена Братанић) Пук. Пук је своје школовање отпочео у Валпову, наставио у Осијеку и Госпићу, а завршио у Загребу, гдје је по завршетку гимназије уписао Правни факултет на којем је дипломирао [[1906]]. године. На Загребачком универзитету био је секретар Старчевићанске академске младости, а посљедње године био је и њен предсједник.<ref>{{cite journal|last=Luetić |first=Tihana |title=Studentska mladež u Narodnom pokretu 1903. godine |journal=Cris : časopis Povijesnog društva Križevci |year=2013|volume=XV |issue=1 |pages=55 |url=https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=191941 |accessdate=25. 1. 2019 |language=hr |issn=1332-2567}}</ref> Био је присталица [[Хрватска странка права (1919)|Хрватске странке права]] [[1920-е|двадесетих година]] 20. вијека.

=== Каријера и политичка активност ===

По избијању Првог свјетског рата био је мобилисан и послан на галицијски фронт гдје је 1916. године пао у руско заробљеништво. У заробљеништву је међу заробљеним јужнословенским аустроугарским војницима истицао приврженост Аустроугарској и противио се сваком јединству јужних Словена. По повратку из заробљеништва је доспио у војни затвор због тога што се Странка права противила југословенском јединству а чији је он био члан. Из затвора је изашао крајем 1918. да би априла 1919. био поново ухапшен у Глини гдје је скупљао потписе за Радићев меморандум којим је Радић хтио на мировној конференцији у Паризу да покаже како су Хрвати неравноправни у новој југословенској заједници. Из затвора је пуштен четири мјесеца касније, након чега је учествовао у локалним изборима у Глини гдје је био изабран за општинског вијећника. Пук је затим био кандидат Хрватске странке права у Загребачкој жупанији на изборима за уставотворну скупштину Краљевине СХС. Пук није био изабран али је и даље био противник новостворене Краљевине. Након смрти краља Петра I је одбио да објеси црну заставу на својој кући због чега је био ухапшен.

Средином 1920-тих Пук је постао управник Хрватске штедионице у Глини која ће касније постати финансијска потпора његовим политичким амбицијама. Након атентата на краља Александра, Пук је био ухапшен под основаном сумњом да је одржавао везе са Павелићем и усташама. Кратко затим након суда је био пуштен на слободу.<ref name="mrkalj" />

Мирко Пук се сматра директно одговорним за покољ глинских Срба над јамама у селу Прекопи маја 1941.{{sfn|Vujasinović|2011|p=}} када је, по Дедијеру, заклано 900 Срба а до краја 1941. у Глини и околини 8 000.{{sfn|Dedijer|1987|p=37}} У извјештају команде Друге италијанске армије од 9. јула 1941. који је послан Мусолинију, стоји да је самој цркви заклано 417 Срба а у околини Глине 18 000. {{sfn|Rodogno|2006|p=186}}

Као министар правосуђа и вјера, у окружници од 30. јуна 1941. године Пук пише да грко-источни не прелазе на »грко-католички обред, осим у оним грко-католичким жупама, које су већ основане и у којима има грчко-источњака.« Он, у истој окружници, захтијева да »Грчко-источњаци, ...…, да буду примљени, морају донијети од Котарских и опћинских поглаварстава потврду о личној честитости.« Пук захтијева да »Код издавања тих потврда треба пазити на грчко-источне житеље, попове, трговце, богате обртнике и сељаке, и уопће на интелигенцију да им се не издају потврде осим у случајевима ...…, јер је начелно становиште владе, да се оваквим особама не издају потврде.«{{sfn|Hrečkovski|1963|p=76}} У истој окружници, коју је заједно са њим потписао Артуковић, стоји да уколико Срби и други пређу у протестантизам и упишу се у Културбунд, а крвно не припадају њемачкој мањини, неће уживати њемачка мањинска права а о црквеној имовини Срба ће одлучивати усташка држава (Министарство сељачког господарства).{{sfn|Новак|1948|p=634}} Пук је издао 18. јула. 1941. наредбу којом је забранио назив »српско-православна вјера«, пошто није »у складу са државним уређењем.« Умјесто тога је уведен назив »грчко-источна вјера.« <ref>»Hrvatski narod« 21. VII. 1941.</ref>

У ''Законској одредби о упућивању непоћудних и погибељних особа на присилни боравак у сабирне и радне логоре'' коју су заједно потписали 25. новембра 1941. Павелић и Пук истиче се: "Проти„Проти одлуци усташког редарства о упућивању на присилни боравак у сабирне и радне логоре нема правног лиека ни тужбе на управни суд."”{{sfn|Petranović|1988|p=544}} а у ''Законској одредби о сузбијању насилних кажњивих чини проти држави, појединим особама или имовини'' (20. јула 1942.) детаљишу ко све може бити послан у сабирне логоре: "Поједини„Поједини чланови обитељи особа, које саме или у заједници с оружаним скупинама нарушавају јавни ред и сигурност, или угрожавају мир и спокојство хрватскога народа, или који подузму какви насилни кажњив чин против државе, појединим особама или имовини, као и чланови обитељи одбјеглих особа, могу се упутити на присилни боравак у сабирне логоре."”{{sfn|Bulajić|1989|p=816}}

Пред сам крај рата, 6. маја 1945. године, Пук је био шеф "Повјеренства"„Повјеренства”, тј. групе усташа у чију су руке пале све златне и девизне резерве ''Министарства државне ризнице'' и ''Хрватске државне банке'' НДХ. Пук је лично надгледао расподјелу злата и девиза између високих усташких функционера. Касније и пред судом, високи усташки функционери су потврдили да је Мачек добио 1000 дуката.{{sfn|Basta|1986|p=327-8327—8}} Пук није имао среће при бјекству. Британци су га ухапсили при преласку у Аустрију и предали га Титовим партизанима 18. маја 1945. Аутомобил у коме је Пук покушао да пренесе свој дио злата и девиза је 19. маја 1945. пао у руке партизанима код Шкофје Локе у Словенији.

Након изручења, Пук је починио самоубиство пререзаврши жиле на руци [[бритва|бритвбритвом]]ом.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=334}}

{{reflistизвори|330em}}

* {{cite book|ref=harv |last=Petranović |first=Branko|title=Jugoslavija 1918-19881918—1988 |year=1988|publisher=Rad, Beograd |isbn= |url=https://books.google.rs/books?id=Z_oZAQAAMAAJ|accessdate= |language=}}

* {{cite book |ref=harv |last1= |first1= |title=Republic of Croatia -– Supplement to die report of the Croatian delegation in Nazi gold: the London conference, 2-4 December 1997|date=1998 |publisher=The Stationery Office|isbn=9780115917608978-0-11-591760-8 |url=https://books.google.rs/books?isbn=0115917608 |accessdate= |language=en}}

* {{cite book |ref=harv |last1=Rodogno |first1=Davide |title=Fascism's European Empire: Italian Occupation During the Second World War |date=2006 |publisher=Cambridge University Press |isbn=9780521845151978-0-521-84515-1 |url=https://books.google.com/books?id=ZcUNELPsQQsC |accessdate= |language=en}}