Хртковци — разлика између измена

}}

[[Слика:Herkoca1.jpg|мини|200п|Католичка црква у Хртковцима]]

 

Хртковци су типично равничарско насеље. Село има крстасту основу, јер је издужено на једној страни дуж долине Врањ, а на другој дуж пута [[Рума]]–[[Шабац]]. Тај облик је донекле нарушен изградњом неколико споредних улица. Село чине четири главне улице, које се секу под правим углом четрнаест споредних широких и ушорених улица.

 

Од надземних хидролошких објеката у Хртковцима, овде протиче река Сава, која чини западну границу атара, канал Јарачка Јарчина, који пресеца северни део подручја, канал ископан дуж долине Врањ и низ споредних канала за одводњавање. У алувијалној равни Саве има мањих забарених површина. Фреатске воде на лесној тераси дубоке су од 3 до 5 -{m}-. У пролеће се на неким местима дижу чак и до 2 -{m}- испод топографске површине. На алувијалној равни су плиће, тако да се често појављују на површини и забарују депресије. На истражној бушотини, јужно од насеља, на алувијалној равни откривен је дебео слој друге издани на дубини од 12 до 48 -{m}-. У селу, на бушотини дубине 200 -{m}- откривена су три водоносна слоја, а каптиран је најдубљи од 110 до 123 -{m}-, чији је капацитет 14 -{l}- у секунди.

 

У Хртковцима се налази вишеслојно [[Археологија|археолошко]] налазиште [[Гомолава]], које је богато доказима о стаништима из [[Праисторија|праисторијских]] и [[Антика|античких]] времена.

 

 

== Локалитет Гомолава ==

{{Главни чланак|Гомолава}}

Гомолава је [[Праисторија|праисторијски]] археолошки локалитет који се налази код Хртковаца, недалеко од [[Рума|Руме]], на левој обали [[Река Сава|Саве]]. Била је насељена у током шест [[миленијум]]а и спада у ред најпознатијих локалитета у [[Европа|Европи]]<ref name="Тортица" >[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/t18086.sr.html ''„Угрожена Гомолава“''] ([[Политика (новина)|Политика]], [[26.01.]][[2007]]) {{sr}}</ref>. Сам локалитет је вишеслојно налазиште које обухвата археолошке слојеве од [[Касновинчански период|касновинчанског периода]], преко [[енеолит]]а и [[Рано бронзано доба|раног бронзаног доба]] до [[Гвоздено доба|гвозденог доба]], због чега га [[Археолог|археолози]] популарно називају ''Тортом од цивилизација''<ref name="Тортица" />, а спада у ред [[Тел (тип насеља)|тел]] типова насеља. [[Археолошка истраживања|Истраживања]] локалитета су започета [[1904|1904.године]], а систематски радови на Гомолави су започели [[1953|1953.године]] и још увек, са прекидима, трају. Сам локалитет се данас налази под заштитом државе као [[археолошко налазиште од изузетног значаја]]<ref>[http://www.kultura.sr.gov.yu/?jez=sc&p=903 ''„Археолошка налазишта од изузетног значаја“''] ([[Министарство културе Републике Србије]]) {{sr}}</ref><ref>[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=694 Споменици културе у Србији - ''Гомолава''] ([[Српска академија наука и уметности]]) {{sr}} {{en}}</ref>, али је и поред тога угрожен реком Савом која га спира, поготово у доба високог водостаја<ref name="Тортица" />.

 

Привреда Хртковаца такође је усмерена ка пољопривреди. Највећи део ораница је у приватном власништву. Сем ораница, које заузимају 77% атара, веће површине су једино под шумама и неплодним земљиштем. У јужном делу атара земља припада пољопривредном добру Полет, које је приватизовано и које има поседе у свим атарима у јужном делу општине Рума, осим у кленачком. Обрадом плодног земљишта бави се и "ЗЗ Хртковци" и једна приватна задруга. У селу постоје и два погона дрвне индустрије "Сава". То су пилана и погон за производњу паркета.

 

 

== Референце ==

{{напомене}}

 

*[http://www.pravoslavlje.org.rs/broj/925/tekst/parohija-srbislavacka-u-hrtkovcima/ Парохија Србиславачка у Хртковцима („Православље“, бр. 925, 1. октобар 2005.)]

*[http://www.orthphoto.net/photo.php?id=11143&id_jezyk=5&PHPSESSID=b56d7cd30dae23900a5cda811d36c5f1 Фотографија православне цркве]